Zaboravljeni ”Meser”

Ideja o teškom lovcu dugo je između dva rata egzistirala u vazdušnim snagama svih zemalja, pri tom se vodeći pridevom teški koji nije bio poželjan u avijaciji – ni tada ni sada. Teški lovac je trebalo da bude neko opako, nadmoćno sredstvo između lovca i lakog bombardera, s pretećim nazivom i karakteristikama.

Sve je to rat uspeo da prepravi, a one koji su se uzdali u ”teške” osobine, pošalje na zemlju, uz eksploziju i vatru,  s malo mogućnosti da posada preživi. Međutim, bilo je i uspešnih modela koji su zahvaljujući dobroj taktici i pravilnoj upotrebi, dugo opstali na surovom nebu. ”Bristol Beaufighter”, ”Northrop P-61 Black Widow”, a posebno ”de Havilland Mosquito” (svi su karijeru nastavili i posle rata), posebno se izdvajaju.

Njihov protivnik bio je ”Me-410 Hornise”, odnosno stršljen. Naslednik teškog lovca-razarača ”Messerschmitt 210” koji je razvijen iz teškog lovca ”Me-Bf 110”. Bio je to po specifikaciji teški lovac – brzi bombarder.

Predstavljao je unapređenu varijantu ”Me-210” s dužim trupom, izmenjenom formom krila i snažnijim motorima. Prvi put je poleteo 1942. godine, a serijska proizvodnja počela je u martu 1943. godine. Za godinu dana proizvedeno je 1.160 aparata. Do danas su sačuvana samo dva.

Nemci su urgentno tražili rešenje za sve masovnije bombarderske napade. Obični lovci nisu imali dovoljno snažno naoružanje i postajali bi lak plen strelaca iz bombardera, dok bi dvomotorna varijanta imala više mesta za jače naoružanje, ali i mogućnost preživljavanja u slučaju otkaza ili uništenja jednog od motora.

Stoga su u traganju za pravim rešenjem napravili čak 28 prototipova, od kojih su većina bila prerađeni ”Me-210”. Po konstrukciji, ”Stršljen” je ličio na svog prethodnika. Krila su mu bila tanja i uža. Na krila su montirana pretkrilca modela Hendli Pejdž (Handley Page). Otvori bomboluka dobili su hidraulični sistem za otvaranje, a izmenjeni su poklopci hladnjaka i popravljeni eleroni.

Da bi stigli do varijante ”410” Nemci su napravili i međuvarijantu ”M3-310” u jednom primerku. Na nju su umesto motora ”DB-610 F” montirali jače motore ”DB 603 A”, snage 1.750 ks.

U poređenju s ”Me-210” letne karakteristike primetno su poboljšane. Pre svega, ovaj avion nije mogao da se svali u kovit, osim s namerom pilota. U odnosu na ”Me – Bf100” koji je već bio pri kraju resursa, ovo je bio neuporedivo bolji avion, pa je posle fabričkih ispitivanja u Augsburgu počela priprema za serijsku proizvodnju.

Predviđene su bile dve varijante ”А-1 Schnellbomber” (brzi bombarder)  и ”А-2 Zerstörer” (razarač).

Osnovne varijante u trupi

Osnovni modeli bili su ”Me-410 B-1” i ”B-2′. Ovo su bili brzi bombarderi i teški lovci. ”Me-410B1/U2” i ”U4” su lovci serije ”A-1”. ”Me-410B-1/U2” bili su ojačani kontejnerima (”Waffenbehälter 151”) s dva topa ”MG 151 /20E”. Kod serije ”Me-410B-2/U2” standardno naoružanje zamenjeno je s dva topa ”MK-103”, a dopunsko oružje predstavljao je top ”VK 5” od 50mm (!). Pri tom su avioni tog tipa imali nišan ”ZFR 4” i motore ”DB 603G”.

Pored toga, neki od aviona dobili su modularne komplete Rüstsätze, koji su ugrađivani u frontovskim radionicama, a ne u samim fabrikama. Reč je o veoma jednostavnim cevastim lanserima raketa. Takvi avioni koji su imali pojačane mogućnosti, imali su i dopunsku oznaku (”Me 410B-2/U2R2” ili R3. R4, R5).

Na ”Me-410” eksperimentišući postavljali su i druga oružja za borbu protiv bombardera. Naprimer, u aprilu 1944. godine umesto topa ”VK-5” montiran je top ”VK 3,7” kalibra 37mm. Neki od aviona koji su tako bili naoružani prošli su testove u borbenim jedinicama.

Kako je ovaj ”teškaš” prošao u borbenim dejstvima?

”Me-410” pojavio se u odbrambenom stroju u maju 1943. godine i primenjivan je na različitim frontovima gotovo do samog kraja rata. Primena je bila raznovrsna – noćni lovci, teški presretači, lovci-bombarderi.

Vrlo lako su stizali nad Englesku bombardujući aerodrome, presrećući savezničke bombardere u fazi dostizanja visine,a bili su i u pratnji morskih izviđačkih aviona. Korišćeni su u Luftvafe, Mađarskoj, a nekoliko primeraka su, kao zaplenjeni, korišćeni i u Engleskoj.

Taktičko-tehničke karakteristike:

• Posada: dva čoveka.
• Dužina: 12,5m.
• Razmah krila: 16,38 m.
• Visina: 4,3 m.
• Površina krila: 36,2 m²
• Motori: Dva motora ”Daimler-Benz DB 603A” konfiguracije V12 s vazdušnim hlađenjem, snage 1.750 ks ili dva motora ”Daimler-Benz DB 603G” s vodenim hlađenjem, konfiguracije V12, snage 1.900 ks.
  • Maksimalna brzina od 595 do 620 km/h.
  • Vreme dostizanja visine: 8.000 metara za 22, 5 min.
  • Krajnji dolet: 1.700 km.
  • Praktični plafon leta: 10.000 m.
  • Naoružanje: pored različitih, već navedenih verzija, u verziji lakog, brzog bombardera avion je mogao da ponese do 1.000 kg bombi.