Oružane snage Ukrajine napale su most Čongarski koji povezuje Krim i Hersonsku oblast pomoću projektila Storm Shadow. Kako se navodi, raketa je pogodila kolovoz tačno na sredini mosta, što bi moglo dovesti do njegovog privremenog ili čak trajnog zatvaranja.
„Na Čongarskom mostu postoje tri rupe koje nisu narušile nosivi deo mosta, već su poremetile saobraćaj na njemu – duž mosta koji povezuje Geničesk i Arabatsku raču: tamo je, generalno, intenzitet saobraćaja slab, uglavnom, lokalni stanovnici ga koriste i turisti. Saobraćaj još nije uspostavljen, ali će biti obnovljen do kraja dana danas”, rekao je Saldo.
Međutim, vizuelno se može videti da su oštećenja na mostu veoma ozbiljna, što postavlja pitanja o brzom obnavljanju funkcionalnosti ove konstrukcije.
Pored toga, izvori javljaju da je tokom dana zabeležen još jedan napad oružanih snaga Ukrajine na infrastrukturni objekat.
Ovoga puta meta napada bio je most preko moreuza Promoina, koji se nalazi južno od Geničeska. Posledice ovog štrajka se trenutno razjašnjavaju, ali se već zna ozbiljna šteta.e
Rusi prethodno veče uništili glavnu bazu Su-34 nosača raketa Storm Shadow
Rusija je 5. i 6. avgusta 2023. pokrenula višetalasni napad na Ukrajinu, koristeći 70 projektila, uključujući krstareće i hipersonične rakete i bespilotne letelice iranske proizvodnje, saopštile su u nedelju kijevske vazduhoplovne snage.
Kroz protivvazdušnu odbranu uspelo je da se probije najmanje 10 projektila.
Ukrajinska PVO je navodno uništila 30 od 40 krstarećih raketa i svih 27 bespilotnih letelica „Šahid“.
Takođe se navodi da je Rusija lansirala tri hipersonične rakete „Kinžal“, ali nije obelodanila nikakve dodatne informacije o njima.
„Ukupno, u nekoliko talasa napada, od večeri 5. avgusta do jutra 6. avgusta 2023. godine, neprijatelj je upotrebio 70 sredstava vazdušno-jurišnog naoružanja“, saopštilo je ukrajinsko Vazduhoplovstvo. Nije jasno da li je bilo štete od napada i šta se desilo sa 10 krstarećih projektila koje nisu oborene.
Zamenik guvernera oblasti Hmeljnicki Sergij GrigorovičTjurin rekao je da se među ciljevima nalazi i vojni aerodrom u Starokjantinovu. Tiurin je rekao da je eksplozijama oštećeno nekoliko privatnih kuća, komunalna ustanova kulture i autobuska stanica i da je izbio požar na silosu za žito. S druge stane, portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Robertovič Ihnat izjavio je da je jedna od ključnih meta ruskog napada bila oblast Hmeljnicki.
Radilo se o vojnoj avio-bazi Starokostjantinov koji su Rusi već jednom napali krajem jula, a koja je važna pošto su na njoj stacionirani strateški bombarderi Suhoj Su-24M saraketama „Strom Shadow“, opasnim za rusku stranu.
Prema Kijevu, napadi su izvedeni sa 7 strateških nosača raketa Tu-95MS, opremljenih radarom izd. U009 “Obzor”. Važno je razumeti da, zahvaljujući satelitskoj konstelaciji NATO, Ukrajina zna za svaki pokret ruske strateške avijacije čak i u vreme njene pripreme, a takođe zna za vreme lansiranja i vreme dolaska projektila sa tačnošću manjom od sat vremena. To važi i za napade sa brodova Crnomorske flote.
Tako svi pokušaji da se pomoću „klasičnih“ raketnih udaraunište modernizovani bombarderi Suhoj Su-24M sa raketama„Strom Shadow“ na stajankama u bazi Starokonstantinov uglavnom su bili osuđeni na neuspeh. Ukrajinci sujednostavno podizali svoje avione u vazduh čim bi saznali za lansiranje projektila u njihovom pravcu.
U suštini, skladišta municije ili goriva nemoguće je zaštiti i od udara najsporijih raketa. No, zato se ozbiljno mora raditi na uništavanju neprijateljskih aviona i kamiona – nosača lansirnih sistema kada se koriste „Oniksi“ sistema protivraketne odbrane „Bastion“.
U pitanju je brzina njihovog leta, nepredvidivost vremena lansiranja i kratka udaljenost do cilja. Za to su u manjoj meri pogodni „Kindžali“ lansirani saMiG-31K. Međutim, uprkos velike brzine leta „Kindžala“, Ukrajinci unapred znaju trenutak lansiranja sa MiG-31K, što nije slučaj kada su u pitanju zemaljski lanseri dobro maskirani na Krimu.
Na avio-bazu Starokonstantinov ovaj put su bila nanesena tri serijska raketna udara: u večernjim časovima ispaljene su operene rakete i „Kindžali“, tokom noći je dejstvovano „Geranjima“ i „Kalibrima“ a tokom dana raketama H-101„Raduga“ – 742 mm strateškim operenim raketama „vazduh-zemlja“ smanjene radiolokacione vidljivosti (stelt), brzine do 200 m/s i dometa 5500 km. Ovo je ujedno bio najmasovniji udar po jednoj avio-bazi još od početka „specijalne vojne peracije“.
Naime, upravo iz ove baze poleću ukrajinski bombarderi Su-24 sa britanskim krstarećim raketama Storm Shadow. Trenuto, one su najopasnije raketno naoružanje dugog dometa Oružanih snaga Ukrajine, kojima Kijev bez zadrške gađaruske mostove, skladišta municije i komandna mesta. Tako je uništavanje avion-nosača „Storm“ i njihovih baza najvažniji zadatak za Ruse.
Drugo, ukrajinski Su-24 nikada nisu uredno parkirani u liniji jedan do drugog kao što je to često slučaj kod Rusa. Kao negativan primer ruske prakse prikazan je satelitski snimakavio-baze „Gvardejskoe“, u kojoj su letilice poređane kao na izložbi iako su meštani tokom dana prijavili da su u blizini čuli detonacije.
Lovci Su-27, bombarderi Su-24M i jurišnici Su-25SM dva vazdušna puka nalaze se krilo uz krilo na aerodromu, bez ikakvih zaklona ili kaponira. U slučaju uspešne neprijateljske sabotaže, posledice po avione bi bileslične, ako ne i razornije, od onih u vazduhoplovnoj bazi Saki, 9. avgusta 2022. godine.
Ukrajinske letilice na Starokonstantinovu su uglavnom bile sklonjene u lučnim betonskim zaklonima, kojih ima čak 40. Satelitski snimci aerodroma ukazuju na stari sovjetski sistem izgradnje vazdušnih baza i protivvazdušne odbrane, koji su Ukrajinci nasledili. Da bi se uništila ukrajinska avijacija, prvo se moraju „izbušiti“ ovi rasuti betonski hangari, za šta je potreban veliki broj krstarećih i balističkih raketa. Osim toga, u septembru 2021. aerodrom je bio serifikovan po NATO standardima. Baza je tada modernizovana uz američku pomoć. U okviru radova, aerodrom je obnovljen, pista je prerađena a postavljena je američka navigaciona oprema za sletanje aviona po minimalnim vremenskim uslovima.