Sjedinjene Države planiraju da rasporede rakete u Japanu kako bi se suprotstavile ‘kineskim pretnjama’

Japan i Sjedinjene Države izrađuju zajednički vojni plan za odgovor na moguću eskalaciju u Tajvanu. Plan uključuje raspoređivanje raketa u Japanu, izvestila je u nedelju japanska novinska agencija Kyodo.

Prema planu, koji se očekuje da bude odobren sledećeg meseca, Sjedinjene Države će rasporediti raketne jedinice na ostrvima Nanša na jugozapadu japanskih prefektura Kagošima i Okinava, kao i na Filipinima, navodi Kyodo, pozivajući se na anonimne izvore iz SAD i Japana.

Jedan puk američkog Korpusa mornaričke pešadije, koji poseduje artiljerijske raketne sisteme HIMARS, kao i druge sisteme, biće raspoređen na ostrvima Nanša, prenosi Kyodo.

Američka jedinica zadužena za svemirske operacije, sajber odbranu i elektronsko ratovanje biće stacionirana na Filipinima, prema izveštaju. U nedelju, japansko Ministarstvo odbrane i ambasade SAD i Filipina u Tokiju nisu odgovorile na zahtev za dodatne informacije.

Tajvanski faktor u okviru saveza SAD-Japan

Naglašavajući tokom sastanka u aprilu 2024. u Vašingtonu da je „njihova saradnja u okviru saveza dostigla nove nivoe“, američki predsednik Džo Bajden i japanski premijer Fumio Kišida izrazili su želju da dodatno prošire svoje angažovanje kako bi odrazili „globalnu prirodu“ partnerstva.

Iz ove izjave proizlazi da je rastući kineski vojni aktivizam u vezi sa Tajvanom dao podstrek Sjedinjenim Državama i Japanu. Ponovno potvrđujući 16. aprila 2021. godine da je savez SAD-Japan „postao temelj mira i bezbednosti u Indo-pacifičkom regionu i širom sveta“, Bajden i tadašnji japanski premijer Jošihide Suga izdali su zajedničku izjavu pod nazivom „Globalno partnerstvo SAD-Japan za novu eru“.

Konkretnije, dokument je naveo: „Ističemo važnost mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i ohrabrujemo mirno rešavanje problema između dve strane moreuza.“ Ovo je označilo prvo eksplicitno pominjanje „Tajvana“ u izjavi lidera SAD-Japan – međutim, temelj za to postavljen je kroz dijalog SAD-Japan „2+2“ u martu 2021, koji je „naglasio važnost mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu“.

Kineska reakcija na planove SAD

Kina je u ponedeljak kritikovala planove SAD za uspostavljanje vojnih baza i raspoređivanje raketnih jedinica u Japanu i na Filipinima „u slučaju nepredviđene situacije u Tajvanu“.

Peking se „čvrsto protivi zemljama koje koriste pitanje Tajvana kao izgovor za povećanje vojnih raspoređivanja u regionu, što samo podstiče tenzije, ohrabruje sukobe i podriva mir i stabilnost regiona“, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning novinarima u kineskoj prestonici.

Nove privremene baze SAD trebalo bi da budu uspostavljene duž lanca ostrva Nansei na jugozapadu, koji se prostire od japanskih prefektura Kagošima i Okinava do Tajvana.

Kina Tajvan smatra svojom „odmetnutom provincijom“ i odbacuje ono što naziva „mešanjem“ u svoje „unutrašnje poslove“, preneli su državni mediji.

Očekuje se da će japanske Snage za samoodbranu „uglavnom biti angažovane u logističkoj podršci jedinicama američke mornarice, uključujući snabdevanje gorivom i municijom“.

Rusija razmatra raspoređivanje raketa kratkog i srednjeg dometa u Aziji

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Rjabkov, izjavio je o mogućnosti postavljanja ruskih raketa srednjeg i kratkog dometa u regionu Azijsko-pacifičkog okeana. Ova mera se razmatra kao odgovor na aktivnosti Sjedinjenih Država, koje pojačavaju svoje vojno prisustvo u regionu.

Rjabkov je to izjavio u intervjuu za ruske medije, naglašavajući da se radi o prisilnim merama radi zaštite interesa Rusije.

Diplomata je istakao da koraci SAD, uključujući raspoređivanje sistema PRO (protivraketne odbrane) i udarnih kompleksa, provociraju novu trku u naoružanju u Aziji. Prema njegovim rečima, Moskva namerava da adekvatno reaguje kako bi zaštitila sopstvenu bezbednost i očuvala ravnotežu snaga.

Međutim, realizacija ovog plana suočava se sa očiglednim poteškoćama. Glavna prepreka je stav Kine, koja bi postavljanje ruskih raketa u region mogla da doživi kao pretnju svojim interesima.

Peking dosledno istupa protiv militarizacije Azije i mogao bi takvu odluku Moskve da smatra destabilizujućim faktorom.

„Raspoređivanje ruskih raketa, uključujući rakete kratkog i srednjeg dometa, postalo bi crvena linija za Kinu, koja takođe ima svoje interese u regionu. Peking je svakako zainteresovan za vršenje pritiska na SAD, ali nije spreman to da čini na štetu svojih interesa,“ napominje stručnjak.