Zahvaljujući slobodnom pristupu obaveštajnim informacijama, britanski The Sunday Times je 30. jula došao do podatka da je Ministarstvo odbrane uništilo 43 tenka Challenger 2, što je poreske obveznike na ostrvu koštalo 4,3 miliona funti.
Istraživački novinari londonskog nedeljnika su zaključili da su ovo ogromni troškovi i da je bilo daleko celishodnije da su tenkovi ustupljeni Ukrajini. Naime, održavanje i remont zastarelih Čelendžera u magacinima tokom više decenija je još skuplje ali, Kijev bi imao mogućnost da podnese ove troškove.
Ovde su novinari namerno ili slučajno objavili jedan zanimljiv podatak: 43 tenka su uništena između 2010 i 2014. godine, znači, deceniju pre početka ruske „specijalne operacije“ pa čak i pre famoznog Majdana!
Znači, poslenici Sedme sile su znali da je London vojno pomagao Kijev daleko i pre ideje o mogućoj ruskoj „SVO“!
Očito da se rusofobija održava i podgreva do tog stepena da uopšte nije važno da li se pojavi i neka informacija koja ukazuje na ugroženost Moskve daleko pre februara 2022. godine.
No, novinari, i ne samo novinari, pokazali su zabrinutost da li bi britanska vojska mogla da se bori u dugotrajnom sukobu nakon svih rezova napravljenih u sektoru odbrane.
Naime, Vlada u Londonu je planirala da smanji vojsku na 73.000 vojnika, što bi bio najmanji kontigent još od Napoleonovih ratova!
Pomoćnik načelnika Generalštaba, general Charles Collins, još u martu ove godine izneo je mišljenje da će Britanija morati da prihvati „stratešku podčinjenost (NATO, a prvenstveno Amerikancima)“ pošto u velikim sukobima neće biti sposobna da deluje samostalno. Kolins je ukazao da je rat u Ukrajini razotkrio „zastarelo“ shvatanje da su ratovi velikih razmera stvar prošlosti.
Britanija je u januaru 2023 saopštila da Ukrajini u vidu pomoći šalje 14 tenkova Challenger-2. Naime, sredinom devedesetih godina XX veka London je nabavio 386 Challenger-2, koji su uglavnom eksploatisani tokom invazije na Irak, počev od 20. marta 2003. godine. No, za manje od sedam godina, 40 tenkova je već bilo „odbačeno“.
Tokom izrade „Strateškog pregleda odbrane i bezbednosti“ 2010, odlučeno je da se broj postojećih Čelendžera-2 u aktivnoj službi smanji za 40%. Pretpostavlja se da su na osnovu ove odluke do 2014. uništena i navedena 43 tenka.
Ministarstvo trenutno planira da broj oklopnih vozila svede na 148, koji će biti nadograđeni na novi Challenger-3 standard. U okviru ovih planova, još 75 Čelendžera će biti eliminisano. Tobias Ellwood, predsednik Komisije za planiranje odbrane, protivi se ovoj odluci i smatra da tenkove treba poslati Ukrajini.
Elvud je rekao da je mali broj tenkova koje održava vojska u suprotnosti sa lekcijama naučenim iz Ukrajine, gde su tenkovi nezaobilazni deo moderne mešavine tehnike na bojnom polju.
Vojni analitičar i bivši zapovednik Čelendžera-2, Justin Crump, izjavio je da su mnogi od eliminisanih tenkova minimalno korišćeni pošto su održavani u skladištima. „Ova odluka je pogrešna zato što nema dovoljno tenkova spremnih za dopunu naoružanjem jedinica u slučaju izbijanja sukoba. Ovo je ozbiljan problem..” Opravdanje za uništavanje tenkova bio je taj što je skladištenje u Velikoj Britaniji bilo skupo, a u to vreme se smatralo da je veliki rat u Evropi jednostavno stvar prošlosti.
Ben Camey Wallace, šef britanskog Ministarstva odbrane, rekao je da se Ukrajina “tragično pretvorila u borbenu laboratoriju” u kojoj Zapad „brusi“ svoje vojne veštine. Britanija ne želi da zaostaje za svojim saveznicima. Prema Volasovim rečima, njene oružane snage će u budućnosti uzeti u obzir iskustva borbi u Ukrajini.
Kako opitni poligon ili „laboratorija“ tamo već postoji, potrebno je iskoristiti situaciju i na osnovu prikupljenih iskustava revidirati odbrambenu politiku Britanije. Volas smatra da treba povećati izdvajanja za odbranu a vojnu obuku učiniti što „fleksibilnijom“ u smislu sposobnosti brzog učenja i prelaska iz jedne jedinice u drugu bez gubitka efikasnosti.
Međutim, Volasove planove, zasnovane na rezultatima praćenja „borbene laboratorije u Ukrajini“, laburisti nisu podržali. Prema njihovom mišljenju, ministar odbrane prekomerno demonizuje Rusiju kako bi „izboksovao“ dodatna sredstva u budžetu prvenstveno za povećanje pomoći Kijevu ali i za jačanje vojnih efektiva Britanije.
Prema „Oryx“-u, podružnici Belingketa, veb-sajta zapadnih obaveštajnih službi, Rusija je navodno za 18 meseci ratovanja izgubila više od 2100 tenkova a Ukrajina skoro 600. Kako svi gubici nisu objavljeni, pretpostavlja se da su i veći.
Iako su iznete cifre propagandnog karaktera, one u svakom slučaju pokazuju da je velika greška lišavati se „zastarele“ tehnike. Ubrzana modernizacija tenkova iz sovjetske ere koju sprovode i Rusi i Ukrajinci, pokazuju da se i ovi veterani i te kako dobro mogu iskoristiti.
Challenger 2
Challenger 2 je jedinstven tenk po svojim tehničkim karakteristikama. Razvijen je za potrebe armija Velike Britanije. Iako njegov glavni top ima kalibar tipičan na Zapadu, odnosno 120 mm, Challenger 2 mora da koristi drugačiju municiju od Leopard 2, Leclerc ili Abrams-a.
To je zbog činjenice da britanski tenk nema top sa glatkom cevi, već top sa narezanom, što primorava upotrebu posebne municije. Njegovu efikasnost u borbi potvrđuje i neobičan rekord. Posada Challenger 2 je navodno zaslužna za uništenje neprijateljskog tenka sa udaljenosti od 5100 metara.
Nedavno, 3. maja, u Letoniji je zvanično održalo se takmičenje IRON SPEAR (Gvozdeno koplje), koje se redovno održava pod vođstvom Letonske NATO borbene grupe.
Na događaju, koji je održan u dve kategorije: glavni borbeni tenkovi i borbena vozila pešadije, učestvovale su posade iz nekoliko zemalja članica NATO-a, a pobedu je odneo upravo Challenger 2.
Challenger 2 u Iraku dokazao kvalitet
Nekada je prednost Čelendžera 2 bila i veoma dobra zaštita posade, što je u verziji Čelendžera 2 TES pretočeno u rekordnu težinu od 74 tone, najveću među savremenim tenkovima.
Enormna težina tenka je značila i veći kvalitet zaštite, što je potvrđeno tokom borbi u Iraku, gde je Challenger 2 izdržao protivtenkovske vođene rakete i bacače granata. Kruži priča da je primio 14 pogodaka iz bacača granata RPG-7 i vođenih raketa Milan i povukao se iz zasede sopstvenim pogonom.
Nikada do sada nije zabeležen gubitak Čelendžera 2 od strane neprijateljeljske vatre. Jedini gubici pretrpljeni u borbi su rezultat “prijateljske vatre”. Britanski tenk Challenger 2 je uništen samo jednom, ne od strane neprijatelja, već od drugog Challengera 2, 2003. godine u Basri, Iraku.
