Ruski „general Armagedon“ Sergej Surovikin je nestao: da li se odmara ili počiva u miru?

Rat u Ukrajini je jedan od sukoba u kome je zabeležen najveći broj zagonetnog nestajanja i pojavljivanja vojni zapovednika sa obe strane. Setimo se samo slučajeva Zalućnog i Budanova. No, dok se o ovoj dvojici ipak po nešto saznalo, sudbina famoznog generala „Armagedona“ – Sergeja Vladimiroviča Surovikina – još uvek je obavijena velom tajni.

Prema moskovskim zvaničnim vestima, general „Armagedon“ je 24. juna 2022. bio na položaju zapovednika Južne grupacije ruske armije. Naređenjem Ministarstva odbrane od 8. oktobra 2022, Surovikin je postavljen za glavnokomanudujućeg Združene vojne grupacije u ratu protiv Ukrajine.

No, Putin ga je 11 januara 2023. smenio i na njegovo mesto postavio načelnika Generalštaba i prvog zamenika Ministra odbrane, generala Valerija Gerasimova. Surovikin je raspoređen za zamenika Gerasimova. U noći famozne pobune ČVK „Vagner“, 24. juna 2023, Surovikin se pojavio u javnosti poslednji put. „Vagnerovcima“ je poručio:“Apelujem na rukovodstvo, komandante i borce ČVK Vagner.

Zajedno smo prošli težak put. Borili smo se zajedno, rizikovali, gubili, pobeđivali. Iste smo krvi, mi smo ratnici. Ja vas pozivam da prestanete (sa revoltom), neprijatelj samo čeka da se unutrašnja politička situacija u našoj zemlji pogorša. Ne možete igrati na ruku neprijatelju u ovom teškom vremenu za državu.”

Od tog trenutka, o „Armagedonu“, koji je toliko doprineo stabilizaciji fronta na Dnjepru, nema ni jedne zvanične vesti. Ovo je odmah dalo materijal i domaćim i inostranim redstvima informisanja za bezbrojne špekulacije. Na Zapadu, prednjačili su „Financial Times“, „New York Times“ i „The Economist“. No, ovo je bilo benigno prema teorijama zavere koje su se rasplamsale društvenim mrežama.

Prve sumnje su se pobudile kada se saznalo da su u Rostovu-na-Donu, u noći pobune, sa Prigožinom pregovarali zamenik ministra odbrane general Junus-Bek Bamatgirjejevič Jevkurov, prvi zemenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Generalštaba Vladimir Stepanovič Aleksejev i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.  ali ne i Surovikin.

Pres-sekretar predsednika Ruske Federacije, Dmitrij Peskov, izjavio je da su učesnici bunta, Prigožin, komandiri i rukovodstvo ČVK „Vagnera“ 29. juna u Moskvi razgovarali sa predsednikom Putinom. Surovikin nije prisustvovao ni ovim razgovorima. 

Vojni dopisnik Vladimir Romanov je među prvima na Telegram-kanalu objavio vest da je Surovikin uhapšen još 25. juna i da se nalazi u istražnom zatvoru Lefortovo u Moskvi. Uskoro se pojavila pretpostavka da je sa Surovikinom priveden i njegov zamenik, general Andrej Vjačeslavovič Judin. 

General Judin je 29. juna opovrgao ove informacije i izjavio da se nalazi na odmoru. Istoga dana generalova ćerka Veronika Surovikin takođe je negirala da joj je otac uhapšen. Na pitanja predstavnika mas-medija Peskov je uglavnom odgovarao neodređeno – u smislu da je sa Surovikinom sve u redu i da se nalazi ili na svom radnom mestu ili na odmoru ali i da „nije mogao znati za Prigožinov plan o pobuni“.

U suštini, teze o zatvaranju Surovikina nastale su na osnovu saznanja o njegovim bliskim odnosima sa Prigožinom. U maju 2023. britanski „The Economist“ je pisao kako Surovikin već nekoiko godina zastupa interese ČVK „Vagner“ u ruskom Ministarstvu odbrane. Ruska sredstva javnog informisanja su u to vreme već tvrdila da je Surovikin počasni član ČVK „Vagner“, da poseduje identfikacionu kartu broj М-3744 te da je znao za pripreme „vagnerovaca“ za pobunu ali da nije reagovao.

Isto tako, malo je poznato kako je Prigožin dobio ogromna sredstva od Ministarstva odbrane za izgradnju „Vagnerove linije“ ali je činjenica da je ovaj sistem, kasnije poznatiji kao „Surovikinova linija“, dovršen za vreme „Armagedonove“ komande nad ugroženim područjem. No, treba reći da su upravo na ovoj odbrambenoh liniji Ukrajinci „slomili zube“ tokom svoje dugotrajne kontraofanzive.

Izvršni sekretar Javne komisije za nadzor (ONK) grada Moskve Aleksej Vladimirovič Meljnikov je 29. juna 2003. opovrgao glasine da se Surovikin trenutno nalazi u pritvoru u moskovskom istražnom zavodu br. 2 „Lefertovo“ ili bilo kojoj drugoj zatvorskoj ustanovi u Moskvi. Meljnikov je 3. jula u izjavi za javnost naveo kako je „tokom protekle nedelje posetio zatvore br. 6 „Pečatniki“, br. 1/77 „Matroska Tišina“, br. 1/99 „Kremlj centrala“ i br. 4 („Medved“). Tako se lično uverio da tamo nema generala. No, „zaprepašćujuće je da ukrajinski novinar Anatolij Šarij i Telegram-kanal „VČK-OGPU“ i dalje tvrde suprotno.

Tako „VČK-OGPU“ sada piše da se Sergej Vladimirovič možda nalazi u Odincovskom rejonu“. Dopisnik kanala je verovatno aludirao na „Zatvor (izolaciju) privremenog karaktera“ (IVZ) pri Upravi unutrašnjih poslova (UVD) za Odincovski rajon u Odincovu, Možajski put br. 4B. Meljnikov je naveo da ovo „ne može ni da potvrdi ni da demantuje pošto se navedena izolacija nalazi na teritoriji u nadležnosti Javne komisije za nadzor Moskovske oblasti. No, u ovo je teško poverovati pošto je prisustvo tako poznatog zatvorenika u bilo kojoj ustanovi teško sakriti“.

Glasine da Surovikina drže u podzemnoj ćeliji u luksuznom odmaralištu – moskovskom ostrvskom parku „Srebrni bor” (Horošovski šumski park), Meljnikov je smatrao toliko apsurdnim da nije želeo ni da ih komentariše. Naime, priča o pozemnoj ćeliji u parku potiče još iz 2008. godine. Tada je izvesni Mahomed Hamhojev, poreklom iz Ingušetije, izjavio organima reda kako je od strane nepoznatih osoba kidnapovan i jedno vreme držan u kavezu u podrumu kuće u ”Srebrnom boru”. Navodno, u pitanju je bila osveta za čuvenu talačku krizu iz 2004. godine u školi br. 1 u Beslanu.

Predsednik komiteta za odbranu VIII saziva Državne Dume, Andrej Valerijevič Kartapolov, istoga dana, 13. jula, potvrdio je da se Surovikin trenutno nalazi na odmoru. Prema izvorima telegram-kanala „Readovka“, general se zaista „opušta“ – u Rostovu-na Donu. 

Zanimljivo je u kojim zatvorskim ustanovama je Meljnikov tražio „nestalog“ generala. 

„Lafertovo“ je istražni zatvor (SIZO) br. 2 Federalne službe za sprovođenje kazneno-popravnih mera (FSIN) u moskovskoj ulici Lefortovski val br. 5.

„Matroska tišina“ je istražni zatvor (izolacija) br. 1/77 Uprave federalne kazneno-popravne službe grada Moskve u moskovskoj ulici Matroska Tišina br. 18а.

„Kremlj Central“ 1/99 je centralna specijalna istražna institucija i nalazi se u sklopu objekata Istražne izolacije br. 1/77 „Matroska tišina“.

Istražni zatvor br. 4 „Medved“ je federalni državna institucija Službe za sprovođenje kazneno-popravnih mera Rusije u moskovskoj ulici Viljujskaja br. 4. 

Istražni (ženski) zatvor br. 6 „Pečatniki“ je  federalni državna institucija Službe za sprovođenje kazneno-popravnih mera u moskovskoj ulici Šosejnaja br. 92. 

Bez obzira šta se zaista zbiva sa Surovikinom, mislimo da ne zaslužuje od Moskve da javnost ne sazna istinu o njemu.

Pimera radi, u ”Matroskoj tišini” su, između ostalih, tokom istrage držani Mihail Borisovič Hodorkovski i Aleksej Anatoljevič Navaljni, o čijim sudbinama mediji imaju sve informacije. Hodorovski je bio jedan od najbogatijih ruskih tajkuna sve do 2003, kada je uhapšen. Nakon puštanja na slobodu, 2013, prešao je u Veliku Britaniju i danas je jedan od najoštrijih  Putinovih kritičara. Navaljni na Zapadu spada u „najpopularnije“ političare koji se bore protiv režima u Moskvi.

Navodni pokušaj njegovog trovanja agensom na bazi „novičoka“, 20. avgusta 2020, predstavljao je svetsku senzaciju. Navaljni je uhapšen 17. januara 2021. i 2. februara osuđen na 2 godine i 8 meseci zatvora. Moskovsi Lefortovski sud je 22. marta 2023. Navaljnog osudio na „9 godina  lišenja slobode u koloniji strogog režima i novčanu kaznu u visini od 1,2 miliona rubalja“.

Moskovski tužilac je 20. jula 2023. zatražio „kaznu od 20 godina u koloniji  strogog režima“. Nakon Lefertova, Navaljni je kaznu služio u Popravnoj  koloniji opšteg režima №  2 „IK-2 Pokrov”,Vladimirska oblast, Pokrov, ulica Franca Štoljverkа br 6.  U junu 2022. prebačen je u Popravnu koloniju strogog režima № 6 Vladimirske oblasti, Melehovo, Prvomajska br. 261.