General Valeri Zalužni, glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga, je nedavno uputio po ko zna koji put “vatreni apel” zapadnim zemljama da ubrzaju isporuku aviona F-16.
Zalujni je uporedio trenutnu situaciju u Ukrajini sa situacijom u zapadnim zemljama, sugerišući da se one ne bi usudile da pokrenu kontraofanzivu bez prethodnog obezbeđivanja vazdušne nadmoći. Pritom zaboravivši da ih je isti taj zapad i gurnuo u rat sa Rusijom.
Ukrajinski general je izrazio negodovanje dok Kijev pokušava da uradi nešto na frontu, ali čeka isporuku ovih borbenih aviona F-16.
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine smatra da bi čak i mala flota borbenih aviona F-16 bila dovoljna, vezujući njihovo snabdevanje direktno za uspeh aktuelne ukrajinske kontraofanzive. Njegova tvrdnja je, međutim, provokativna ali i upitna.
Uprkos tome što je višenamenski lovac, F-16 ne može da obezbedi ukrajinsku nadmoć u vazduhu. Oni takođe ne uspevaju da pruže održivu garanciju da ukrajinska vojska može da probije snažno utvrđenu odbranu Rusije. Dalje komplikovanje operacija Ukrajine nije mudar plan već smo napominjali.
Usvajanje strategije vazdušnog ratovanja u zapadnom stilu samo bi dodalo slojeve složenosti, povećavajući šanse za neuspeh. Umesto da pokušava da se nosi sa komplikovanim izazovima koje predstavljaju ruske vazduhoplovne pretnje i teži da postigne superiornost u vazduhu, Kijev bi trebalo da ostane pri u svojoj jednostavnoj strategiji pokušaja odbrane od ruske vazdušne nadmoći, teza koju podržavaju mnogi zapadni vojni analitičari, pogotovo u SAD.
Nedavno je Džon Kirbi, američki koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće, izjavio da bi Ukrajina mogla da dobije avione F-16 do kraja ove godine.
Međutim, američki zvaničnik je rekao da je malo verovatno da će lovci sami biti u stanju da značajno promene tok neprijateljstava.
SAD ne veruju da će F-16 moći značajno da promeni situaciju na frontu u Ukrajini
„Avioni F-16 će stići u Ukrajinu, najverovatnije, do kraja godine. Ali ne mislimo da će samo F-16 moći da promene situaciju“, rekao je zvaničnik Bele kuće Foks njuzu.
Kirbi istovremeno ističe da je Oružanim snagama Ukrajine sada potrebno više granata za artiljeriju, PVO i oklopna vozila.
Uprkos činjenici da rusko vazduhoplovstvo ne ostavlja prostora na ofanzivnom frontu, nema razloga da se potcenjuje njihova PVO, što priznaju i Ukrajinci. Ako Ukrajina želi da stekne značajnu prednost na bojnom polju, mora da uništi deo ruskih raketnih sistema zemlja-vazduh, pri čemu S-400 predstavlja značajnu pretnju ukrajinskoj avijaciji.
Ukrajinski F-16 naoružani antiradarskim raketama tipa HARM trebalo bi da prodru duboko u teritoriju koja je pod ruskom kontrolom, velike oblasti su pokrivene dometom presretanja sistema S-400. Domet delovanja S-400 je preko 400 kilometara, dakle preko četiri puta veći od dometa rakete AGM-88 HARM, što čini misiju nerealnom.
Čak i ako F-16 uspeju da priđu nekako i lansiraju rakete, operateri ruskih sistema bi mogli da prestanu da pucaju i jednostavno promene svoju poziciju, što otežava napore Ukrajine da ostvari pogodak.
U takvom scenariju, izgleda da Moskva crpi inspiraciju iz kijevskih strategija kada je u pitanju borba za nadmoć u vazduhu, iskorišćavajući inherentne prednosti mobilne protivvazdušne odbrane na račun aviona.
Jednostavnije rečeno, direktna konfrontacija između ograničenog broja ukrajinskih F-16 i ogromnog arsenala sistema protivvazdušne odbrane ruske vojske, možda čak i najboljeg na svetu trenutno, će verovatno biti ponovo izgubljena bitnka za Ukrajinu.
AGM-88 HARM ukratko
AGM-88 HARM je taktička antiradarska raketa vazduh-zemlja koja cilja elektronske signale sa radarskih sistema zemlja-vazduh. Prvobitno ga je razvio Texas Instruments kao zamenu za rakete AGM-45 i AGM-78. Proizvodnju je kasnije preuzela Raytheon Corporation, nakon akvizicije kompanije Texas Instruments.
Projektil HARM je odobren za punu proizvodnju u martu 1983. godine, dobio je početnu operativnu sposobnost na A-7E Corsair II krajem 1983. godine, a zatim je raspoređen krajem 1985. sa VA-46 na nosaču aviona USS America.
Prvo uspešno ispaljivanje HARM-a iz EA-6B izveo je VAK-131 tek 1986. godine. Ubrzo je korišćen u borbi, te je u martu 1986. debitovao protiv libijskog S-200 raketnog lansera zemlja-vazduh u zalivu Sidra, a zatim i tokom operacije Eldorado kanjon u aprilu.
Ova klasa projektila može da otkrije, napadne i uništi mete uz minimalno učešće posade. Proporcionalni sistem navođenja, koji se fokusira na zračenje neprijateljskih radara, ima fiksnu antenu i glavu za navođenje u nosu projektila. Bezdimni raketni motor na čvrsto gorivo ubrzava raketu do brzina od 2 maha.
HARM je bio raketni program američke mornarice, koji je prvo bio instaliran na avionima A-6E, A-7 i F/A-18 A/B, a kasnije i na specijalizovanim elektronskim jurišnim avionima EA-6B i EA-18G. Američko vazduhoplovstvo je takođe snabdevalo HARM-om avione F-4G, a kasnije i specijalizovane F-16 opremljene sistemom za navođenje.
Varijante:
- AGM-88E AARGM – Napredna vođena raketa opremljena je najnovijim softverom, poboljšanim mogućnostima dizajniranim da se suprotstavi gašenju neprijateljskog radara i pasivnim radarom koji koristi dodatni aktivni tragač milimetarskih talasa. Ovaj model HARM biće integrisan u avione F/A-18C/D/E/F, EA-18G, Tornado ECR i F-35.
- AGM-88F HCSM
- AGM-88G AARGM-ER
Oni nisu ni ludi da krenu na Ruse.