Američki predsednik Džo Bajden potpisao je u četvrtak izvršnu naredbu kojom se do 3.000 američkih rezervista stavlja na raspolaganje za prebacivanje u Evropu kao podršku NATO-u usred rata u Ukrajini koji je u toku.
Naredba ne šalje automatski još 3.000 vojnika u Evropu, već stvara rezervu, spremnu za raspoređivanje, ako se ukaže potreba.
Svrha naredbe, kako tvrdi Bajden, je “bolja podrška operaciji Atlantic Resolve”, misiji koja je pokrenuta pre skoro deceniju nakon što je Rusija anektirala Krim.
„Rezervne mobilizacije pod ovim ovlašćenjem ne smeju da pređu 3.000 ukupno pripadnika u bilo kom trenutku, od kojih ne više od 450 mogu biti pojedinačni spremni rezervisti“, navodi se u Bajdenovom pismu u kojem Kongres obaveštava o svom naređenju.
U pismu se navodi da su ove rezervne snage namenjene da pojačaju prisustvo i delovanje aktivnih snaga SAD u Evropi.
„Od 2014, američka evropska komanda je obezbedila kredibilne borbene snage koje će se rotaciono rasporediti u Evropu… kako bi demonstrirala snažnu posvećenost NATO-u“, rekao je u četvrtak General-potpukovnik Daglas Sims, direktor operacija združenih štabova.
„Ovo potvrđuje nepokolebljivu podršku i posvećenost odbrani istočnog krila NATO-a nakon ilegalnog i ničim izazvanog rata Rusije u Ukrajini”, konstatuje Sims.
Čak i pre eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022., Sjedinjene Države su stacionirale dodatne trupe, koje se sastoje od hiljade vojnika, u oblastima u susedstvu ili u blizini Ukrajine – kao što su Nemačka, Poljska i Rumunija – kako bi “podržale istočni bok NATO-a”, što ujedno je i svojevrsan odgovor na Simsovu konstataciju..
Pentagon je naglasio da ova naredba ne šalje samo još 3.000 vojnika u Evropu, već da rezerviste stavlja na raspolaganje samo ako EUCOM odluči da su potrebni. Na primer, rekao je Sims, komandanti u Evropi mogu odlučiti da je rezervna jedinica pogodnija za obavljanje određenih zadataka od aktivnih trupa koje su već tamo.
Ministarstvo odbrane SAD je takođe navelo da je Atlantic Resolve sada postala „hitna operacija“ i da je ova naredba mera osmišljena da poveća operativnu fleksibilnost i koristi trupama.
„Ono otključava sposobnosti i ovlašćenja koja nam omogućavaju da pružimo bolju podršku“, rekao je brigadni general Pat Rajder, portparol Pentagona. „Ova mera uključuje stvari kao što su… prava osoblja koja aktivnim rezervistima daju iste beneficije kao i aktivno osoblje.“
Bajdenova naredba dolazi nakon što se dan ranije sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na samitu NATO-a u Litvaniji.
Čitava saga oko ukrajinske ofanzive trebalo je da se završi blistavim rezultatima što bi bio podsticaj da se na samitu NATO u Viljnusu Kijevu da novi podsticaj pa čak i da se eventualno pridruži Alijansi.
Tokom 11 jula NATO je objavio deklaraciju prema kojoj je „put Ukrajine ka punoj evroatlantskoj integraciji prevazišao potrebu za Akcionim planom za članstvo“. No, već 12. jula Jens Stoltenber je istupio sa uzjavom da je „budućnost Ukrajine unutar NATO, ali će vojna alijansa uputiti poziv Kijevu samo kada se „sve članice usaglase i kada se ispune potrebni uslovi.“
