Mediji širom sveta već nekoliko dana kao svojevrsnu senzaciju objavljuju da vlasnik famoznog ČVK ”Vagner”, Jevgenij Prigožin, nije u kijevskom hotelu „Green City“ u Belorusiji, nego da se u Kremlju sastao sa Putinom.
Prigožin se sa saradnicima još 27. juna, znači samo tri dana nakon ”izgnanstva”, u dva aviona prebacio iz Minska u Moskvu, pri čemu je jedan deo ljudstva sleteo i u Peterburg.
U Kremlju je 29. juna održan famozni tročasovni sastanak kome je prisustvovalo 35 lica, uključujući Prigožina, komandire ČVK ”Vagner”, Putina, komandanta Nacionalne garde Viktora Vasiljeviča Zolotova i šefa spoljne obaveštajne službe Sergeja Jevgenjeviča Nariškina.
Ruski mediji su šturo izvestili da je tom prilikom predsednik Putin izneo zasluge „muzikanata“ tokom operacija u Africi i Ukrajini, ocenu o zbivanjima 24. juna, ali i da je raspravljao o daljoj sudbini komandnog sastava i običnih vojnika. Na stolu je bilo i pitanje o sudbini predstavnika ČVK u inostranstvu.
Poznato je da je 27. juna komandante „Vagnera“ u Siriji privela ruska vojna policija. Sergej Lavrov je tada predložio da afričke zemlje same odluče da li će nastaviti saradnju sa „Vagnerom“. Uzimajući u obzir činjenicu da u Južnoafričkoj Republici i nekim drugim zemljama ČVK posluje na osnovu zvaničnog sporazuma sa lokalnim samoupravama, ruska država se naglašeno ogradila od pitanja njihovog daljeg odnosa.
Po svemu sudeći, „muzikanti“, kao verovatno najiskusniji borci u Rusiji, neće tek tako biti otpisani kada su u pitanju operacije u Ukrajini. „Kolektivni Zapad“ i Ukrajinu više brine ako se ljudstvo zaista stacionira u Belorusiji, čime dobija mogućnost intervencije i otvaranja još jednog fronta.
No, ruski mediji su senzacionalistički više okupirani pitanjem Prigožinove imperije. Već smo pisali da je 10 milijardi rubalja, pronađeno kod hotela „Dvorac Trezini“ i u garaži hotela „River Palace“,vraćeno Prigožinu te da je novac 2. jula preuzeo njegov vozač. To ukazuje ko se, između ostalih, nalazio u avionu koji je 27. juna sleteo u Peterburg. Samo dva dana kasnije, iz Moskve je u Peterburg došao i Prigožin lično kako bi preuzeo svoje oružje. Ovo ukazuje da se još 2. jula znalo da je „krem muzikanata“ bio ponovo u Rusiji.
No, navedeni noac i oružje su sitnica prema ostatku imovine šefa „Vagnera“. Široj javnosti je najpoznatiji “ČVK Vagner centar” koji se od 4. novembra 2022. nalazio u Peterburgu u Zoljnoj lici br. 2 a koji je bio glavno mesto za regrutovanje boraca. Sa zgrade je 1. jula skinuta tabla sa natpisom “ČVK Vagner Centar” ali su na prozorima ostali simboli ”ČVK”.
Kao glavno opravdanje za uklanjanje blistave table navedeno je izmeštanje vodećeg dela ”ČVK Vagner centra” „radi poboljšanja interakcije sa proizvodnim jedinicama“. Napomenuto je da će ”ČVK Vagner centar” nastaviti sa radom, ali ”u novom formatu i na drugim lokacijama“. No, predstavnici „Vagnera“ su 2. jula najavili obustavu regrutovanja novih boraca u regionalnim centrima u Rusiji. Kako navode, u svoje redove neće biti primani na duži privremeni rok nego samo na mesec dana.
Ruska televizija je nakon pobune objavljivala vesti sa ciljem da diskredituje Prigožina lično. Primer je izdanje „Vesti nedelje“, koje su izašle uoči objave Kremlja o Putinovom sastanku sa „Vagnerovcima“: 9. jula su prikazale obimni izveštaj o problemima Peterburga, iz kojeg je sledilo da je za njih kriv isključivo Prigožin, koji nije poštovao zakon, jureći samo svoje komercijalne interese.
U suštini, sada su u pitanju druge kompanije „Putinovog kuvara“. Na prvom mestu to je „Konkord menadžment i konsalting d.o.o.“ „Konkord“ je osnovan 1995. godine u Peteburgu, u Mojovaja ulici br. 37, a kao direktor se vodio Dmitrij Valjerevič Utkin.
Strukturu “Konkorda“ činile su firme „Konkord M“, „Vilmap“, „Verona“, Školjnik-JUZ“, „Kombinat za prehranu predškolske dece“, „AVK“ i „Prodfutservis“. „Konkord Menedžment i Konsalting“ je bio i vlasnik 50% akcije firme „Megalajn“, koja je od 2016. godine dobijala najeći deo ugovora za kapitalnu izgradnju vojnih objekata.
Prema rečima Vladimira Putina, samo u prošloj, 2022 godini, „Konkord“ je od države dobio 80 milijardi rubalja za snabdevanje vojske hranom. Prema drugim izvorima, ova Prigožinova firma je od države do sada dobila više od 858 milijardi rubalja!
Osim „Konkorda“, Prigožin je posedovao i čitavu medijsku imperiju. Naime, 2009. godine je osnovao „Medijaholding Patriot“ koji je izdavao „Politiku danas“, „Ekonomiju danas“, „Nevske novosti“, „Narodne novosti“ i RIA „FAN“. Širom sveta se 26 jula 2013. pročulo da Prigožin poseduje i „Agenciju za Internet istraživanja“ (Internet Research Agency,IRA).
„Agencija“ se nalazila u Oljminskoj ulici br. 1/81 a nominalno se kao direktor vodio Vladimir Konstantinovič Kuhtin. Senzaciju je predstavljala informacija da je „Agencija“ u suštini „fabrika trolova“ koja je punom parom radila za vladajući režim. To možda i ne bi bila neka vest da o firmi nije počeo 2016. godine da piše novinar „Fontanke. Ru.“, Andrej Vjačeslavovič Zaharov, kasnije dopisnik ruske redakcije BBC. Odjednom je IRA postala poznata u svetu a proglašena je i za „neprijatelja Vašingtona!“
Prema izveštaju obaveštajne zajednice SAD iz januara 2017. godine pod naslovom „Procena ruskih aktivnosti i namera na nedavnim izborima u SAD“ agencija je prvi put opisana kao „farma trolova“. Tada je izneto i mišljenje da je „verovatni finansijer takozvane Internet istraživačke agencije profesionalnih trolova blizak saradnik Putina sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama“, te da je (agencija) „ranije bila posvećena podršci ruskim akcijama u Ukrajini. No, „najlepše“ u izveštaju američkih obaveštajaca je tvdnja da se „Agencija još u decembru 2015. počela da zalaže za (tada novoizabranog) predsednika Trampa“.
Agencija je navodno koristila lažne naloge registrovane na glavnim sajtovima društvenih mreža, forumima, sajtovima onlajn novina i uslugama video hostinga da promoviše interese Kremlja u unutrašnjoj i spoljnoj politici, uključujući Ukrajinu i Bliski istok, kao i da pokuša da utiče na američke predsedničke izbore. Velika porota SAD je 16. februara 2018. godine optužila 13 ruskih državljana i tri ruska entiteta, uključujući „Agenciju za internet istraživanje“, za kršenje krivičnih zakona sa namerom da se mešaju u „američke izbore i političke procese“.
Kada su organi vlasti 24. juna 2023. započeli pretres Prigožinovih objekata, upali su i u prostorije „Patriota“ u famoznom „Lahta-centru“ i isključili sve servere. Časopisi „Medijaholdinga“ su po nalogu vlasti ugašeni šеst dana nakon „pobune“, 30. juna 2023. godine. Tako je sa scene nestala i „Agencija za Internet istraživanja“.
