Nakon najave Ankare o pristupanju Švedske NATO-u, SAD deblokirale isporuku aviona F-16 Turskoj

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan potvrdio je da će Bajdenova administracija deblokirati transfer lovaca F-16 Turskoj i da će konsultovati Kongres SAD u vezi sa ovom isporukom, prenosi Rojters.

Govoreći uoči samita lidera NATO-a koji se očekuje kasnije u utorak u Viljnusu, Salivan je rekao da je predsednik Džo Bajden „jasno stavio do znanja da podržava transfer“ aviona. “On nije izneo nikakvu primedbu na ovu temu… On namerava da nastavi sa transferom”, rekao je zvaničnik Bele kuće.

Saliven nije izneo nikakve detalje o izvozu F-16 u Tursku.

Sjedinjene Države su od pre nekoliko meseci u više navrata upućivale Ankari signale u vezi sa potrebom da Turska učini fleksibilnijim svoj odnos prema ulasku Švedske u NATO u zamenu za mogući dogovor o avionima F-16.

U ponedeljak kasno uveče, turski predsednik Tajip Redžep Erdogan pristao je da pošalje zahtev Švedske za pridruživanje Severnoatlantskom savezu parlamentu svoje zemlje, posle višemesečnog pritiska SAD i njihovih saveznika.

Neki partneri u NATO-u veruju da je Turska, koja je u oktobru 2021. zatražila da kupi 20 milijardi dolara u borbenim avionima F-16 od proizvođača Lockheed Martin i skoro 80 ​​kompleta za nadogradnju svojih borbenih aviona koje već ima, iskoristila pristupanje Švedske da izvrši pritisak na Vašington za transfer borbenih aviona.

Turska želi da kupi 40 borbenih aviona F-16, kao i rezervne delove potrebne za održavanje i nadogradnju F-16 koje već poseduje, preneo je Rojters.

Salivanova najava dolazi nakon što je američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao o podršci vojnoj modernizaciji Turske tokom telefonskog razgovora sa svojim turskim kolegom, navodi se u saopštenju koje je Pentagon objavio u ponedeljak nakon što je Turska rekla da će podržati pristupanje Švedske NATO-u.

Saliven je rekao i da će zemlje Severnoatlantske alijanse na ovom samitu, jednoj od glavnih tema razgovora u Viljnusu, poslati „jedinstven i pozitivan signal“ u vezi sa putem Ukrajine ka pridruživanju NATO-u.

F-16 Fighting Falcon

F-16 Fighting Falcon je multifunkcionalni laki lovac četvrte generacije, monoplan sa jednom kobilicom, izrađen po klasičnoj šemi. Avion ima jedan motor u repu. Trup je polu-monokok.

Krilo sa povećanim zamahom glatko se uliva u trup. Ovaj dizajn omogućava stvaranje pomoćne sile podizanja pod povećanim napadnim uglom.

Ugao prednje ivice krila je 40 stepeni. Ispod trupa se nalazi neregulisani kolektor vazduha. Šasija ima hidraulički pogon. A-stub se nalazi odmah iza usisnika vazduha. Lovac ima integralni aerodinamički raspored, bočno težište je pomereno napred, a postoji i visoko osetljiv radar.

F-16 je prvi avion brzine 2 maha u službi američke vojske. Borbeno vozilo sa resursom od 8.000 sati dizajnirano je za letove i manevre sa preopterećenjem od 9 g.

F-16 ima mnogo modifikacija. Počevši od modela „Blok 25“, smanjena je radarska vidljivost aviona. Tanak sloj zlata nanosi se na površinu vrata nadstrešnice kokpita. Zahvaljujući ovoj inovaciji, incidentno zračenje je ravnomerno raspršeno i ne pada duboko u kabinu. Počevši od verzije Block 32, u proizvodnji usisnika vazduha korišćeni su materijali koji apsorbuju radar.

Avioni Blok 40/42 Night Falcon se proizvode od 1988. Lovci su opremljeni sistemom LANTIRN, radarom APG-68(V), digitalnim sistemom kontrole leta, sistemom za automatsko praćenje terena. Letelica može da nosi vođene rakete AGM-88B.