Iz Human Rights Watch-a (HRW) su saopštili da ukrajinske trupe koriste mine PFM-1. Protivpešadijsko oružje je međunarodno zabranjeno, uključujući i u Ukrajini, zbog njihovog razornog uticaja na civile.
Izveštaji HRW-a otkrili su nekoliko slučajeva u kojima je Ukrajina koristila protivpešadijske mine. Organizacija za praćenje ljudskih prava je prvi put iznela ove navode u januarskom izveštaju, ali u saopštenju za javnost objavljenom u petak navodi se da je nedavno pronađeno više dokaza.
Dokazi pokazuju da su ukrajinske snage ispaljivale rakete noseći hiljade protivpešadijskih mina PFM-1, koje se takođe nazivaju mine „latice“ ili „leptir“, navodi se u saopštenju za štampu. Podmunicija se aktivira pritiskom, što znači da se zadržavaju na tlu sve dok neko ne zgazi ili ne naleti na njih.
IZ HRW su „na osnovu intervjua sa žrtvama i članovima njihovih porodica potvrdili 11 civilnih žrtava od mina, uključujući jednu smrt i višestruke amputacije potkolenice“, navodi se u saopštenju za javnost.
Rusija je takođe koristila protivpešadijsko oružje. Međutim, za razliku od Moskve, Kijev je ratifikovao međunarodni ugovor koji zabranjuje njihovu upotrebu. Ukrajinska vlada je odgovorila na izveštaj HRW-a rekavši da će „proučiti“ te tvrdnje, ali tvrde da Kijev ima pravo na odbranu.
Pored protivpešadijskih mina, tu su i kasetne bombe
Uz to, Vašington je blizu da odobri prebacivanje kasetnih bombi u Kijev. Poput ovih mina, podmunicija bačena kasetnim bombama ostaće na zemlji i nakon završetka rata, ubijajući civile u godinama koje dolaze.
Ukrajina je proširila svoj zahtev od SAD za kasetnu municiju još u martu mesecu, izričito MK-20.
Kijevske snage su već počele da koriste izraelske kasetne minobacačke granate protiv ruske vojske, prema fotografijama koje su se pojavile na internetu.
Postoji međunarodni ugovor koji zabranjuje kasetne bombe. Međutim, SAD, Rusija i Ukrajina nisu strane u sporazumu. I Moskva i Kijev koristili su kasetne bombe na ukrajinskom ratištu.
Ukrajina je potpisla Otavski sporazum, a prema saznanjima iz 2018. godine od šest miliona mina ostalo je da se uništi još dva miliona. Šta je sa ta dva miliona? Podataka nema, ali vidimo da se koriste. Za razliku od kasetnih bombi, na ratištima nekadašnje SFRJ nije primećena njihova pojava.
PFM-1 Latica ukratko
Protivpešadijska mina fugasna PFM-1 ( противопехотная фугасная мина), ”Ljepjestok” (Лепесто́к) ili latica. Za detaljan istorijat i opis kliknite ovde.
Ne zna se zašto Rusi (Sovjeti) daju ubistvenim sredstvima tako poetične nazive (različak, lala, akacija), ali tako je. Reč je o protivpešadijskoj mini nagaznog dejstva. Međutim, ona predstavlja gotovo tačnu kopiju američke mine BLU 43/B ”Dragontooth” (zmajev zub).
Sovjeti su znali da unaprede tu minu i napravili su je u dve varijante: PFM-1 i PFM-1S. Razlika je bila u samolikvidatoru (S) koji je imao mehanizam koji bi obavio samouništenje mine po isteku od jednog do 40 sati od miniranja, u zavisnosti od spoljne temperature. Na mini S jasno je bilo vidljivo slovo, i to je bila jedina razlika.
Razlika je bila još i u boji; braon su korišćene u pustinjsko-planinskim uslovima, a zelene u šumama, poljima, itd. Ova mina se ne postavlja pojedinačno, već se koriste sredstva daljinskog miniranja: ”PKM-1” (ПКМ-1 ”Ветер-М , ”Ветар -М”, Переносной Комплект Минирования) i ”UMZ” (УМЗ –Универсальный Минный Заградитель, univerzalni minski zaprečivač).
Međutim, ova mina se može veoma efikasno lansirati iz raketnog višecevnog bacača ”Uragan”. Kaseta ”9M27K3” nosi 312 mina, pa se jednim plotunom može rasejati 4995 mina! Takođe jurišnik ”Su-25” može da nosi šest takvih kaseta, a frontovski bombarder ”Su-24” do sedam kaseta. Čak i helikopteri mogu biti sredstvo masovnog miniranja, kojom prilikom koriste pomenuto sredstvo ”PKM-1”.
Kako funkcioniše ova napast? Telo je napravljeno od polietilena i nema šrapnela, odnosno metalnih delova kao kod ručnih bombi. Proces se odvija kada žrtva stane na senzor mete. Senzor je napravljen u obliku malog krila (latice), a napunjen je tečnim eksplozivom. Veće krilo služi da mina ravnomerno pada i lepo ”legne” na tle.
Proizvodnja i upotreba mine je zabranjena iz razloga što je za njeno aktiviranje potrebna masa od svega pet kilograma, pa je mogu aktivirati deca, životinje, bilo šta teže od toga.
Eksplozivni mehanizam i detonator su smešteni u centralnom, uzdužnom delu tela i aktiviraju se hidrauličkim pritiskom tečnog eksploziva u trenutku nagnječenja manjeg dela krila. Eksplozija nastaje odvajanjem noge od senzora.
Proizvodnja i upotreba mine je zabranjena iz razloga što je za njeno aktiviranje potrebna masa od svega pet kilograma, pa je mogu aktivirati deca, životinje, bilo šta teže od toga.
Na ruskim sajtovima može se videti da se razvijaju novi sistemi (UMZ-G ”Krpelj”) za masovno lansirno miniranje, mada nije navedeno koju vrstu mina će lansirati.
Osnovne TT osobine ove mine su sledeće:
- Telo: polietilensko, u dve boje.
- Masa: 80 grama.
- Masa tečnog eksploziva (VS-6D) : 37 grama.
- Dužina: 11, 9 cm.
- Širina: 6,4 cm.
- Debljina: 2 cm.
- Površina senzora: 34,1 cm kvadratni.
- Osetljivost: 5-25 kg.
- Vreme za daljinsko miniranje: jedan do deset minuta.
- Vreme borbene upotrebljivosti: 1-40 sati.
- Temperaturna tolerancija za aktiviranje: od minus dvadeset do plus 40 stepeni.
