Sumirajući sve spekulacije i propagandu o ruskim zalihama raketa, istraživački centar sa sedištem u SAD koji je “marljivo pratio rat”, zaključio je da Moskvi neće ponestati raketa za svoje operacije u Ukrajini.
Bez dvosmislenih reči, u izveštaju čiji je autor Ijan Vilijams, koji je saradnik Međunarodnog bezbednosnog programa i zamenik direktora projekta za odbranu od raketa u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), navodi se da je tekuća kampanja Rusije, koja je u punim zamahom 2023. godine, jasno je stavio do znanja da bi bilo „nerealno očekivati da Rusija ikada ostane bez projektila“.
U izveštaju se dalje navodi da će Moskva verovatno moći da izgradi ili stekne kapacitete za dugotrajne udare koji su potrebni da bi se značajno oštetilo stanovništvo, ekonomija i vojska Ukrajine „uprkos sankcijama i propisima o izvozu“.
Međutim, pre nego što pređemo na izveštaj pod naslovom „Rusija neće ostati bez projektila“, koji je objavio američki CSIS, oruzjeonline.com vam donosi rezime skoro pa svakodnevnih Zapadnih “predviđanja i spekulacija o svakim danom sve slabijim raketnim kapacitetima Rusije”.
Ruski projektili i predviđanja Zapada
Rusija nemilosrdno pokreće raketne napade na Ukrajinu, koji su se poslednjih meseci samo intenzivirali. U drugoj polovini 2022. godine, ruski raketni udari su ozbiljno oštetili ekonomiju i infrastrukturu Ukrajine i desetkovali ratnu sposobnost osakaćenjem njene energetske infrastrukture.
Uz pomoć svojih zapadnih partnera i nabavki novih i naprednih sistema PVO, Ukrajina je pokušava da se održi. Međutim, s obzirom da Rusija svakodnevno troši svoje rakete na Ukrajinu, počinje informacioni rat sa idejom o njihovom iscrpljivanju.
Kada je Rusija počela da nabavlja i raspoređuje bespilotne letelice iranskog porekla klase Šahed da bi gađale ciljeve unutar Ukrajine, “neimenovani” američki zvaničnici i ukrajinski oficiri rekli su da je na promenu taktike verovatno uticala manjak u zalihama raketa ruske vojske.
Do kraja godine takve spekulacije su počele da hvataju maha. Posle više od devet meseci rata u Ukrajini, Pentagon je u decembru 2022. objavio da se Rusija sve više oslanja na dotrajale artiljerijske i raketne granate, od kojih su neke proizvedene pre više od četiri decenije.
U to vreme, u medijskim izveštajima navodi se da su američki zvaničnici predvideli da će Rusija iscrpiti svoje upotrebljive zalihe municije do početka 2023. “Zvaničnik” je upozorio da se te zalihe brzo troše, što ih je verovatno guralo da koriste municiju u, kako bi se nazvalo, “degradiranim uslovima“.
Rusija je, prema neimenovanim stručnjacima, prešla sa ispaljivanja naprednijih i preciznijih krstarećih i balističkih raketa na izvlačenje municije iz sovjetske ere iz podruma kako bi izazvali masovno uništenje, ali neprecizno.
Kako je rat ulazio u drugu godinu, ova “predviđanja” su postala sve češća među ukrajinskim obaveštajcima. Na primer, u januaru 2023. portparol ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ignat citirao je ukrajinske obaveštajne službe koje tvrde da Rusija ima manje od 100 modernih balističkih projektila Iskander u svom arsenalu.
U to vreme, Rusija je sve više koristila rakete S-300 i S-400 za izvođenje raketnih udara na kopnene ciljeve u Ukrajini. Odmah su se javili “neimenovani zvaničnici” sa tezom da je ovo nova taktika Moskve da izbegne korišćenje “ionako male količine svojih preciznih balističkih projektila”.
Nekoliko takvih izveštaja zasnovanih na navodnim ukrajinskim obaveštajnim podacima i ruskoj promeni taktike na bojnom polju objavljeno je tokom šest meseci ove godine. Takođe je primećeno da će moskovske snage ostati bez projektila za tri meseca pa za dva pa sledeće nedelje.
Međutim, svih ovih meseci kasnije, ruski raketni napadi nastavili su se apsolutno nesmetano.
CSIS izveštaj
U izveštaju se naglašava da je Rusija do 2023. godine redovno napadala niz vojnih i civilnih ciljeva širom Ukrajine skupim raketama dugog dometa. Ciljevi ovih raketnih udara su se vremenom menjali, a promenio se i intenzitet i kvalitet municije koja se koristi.
U maju ove godine, stručnjaci su navodno nabavili primerke sveže proizvedenih ruskih krstarećih raketa lansiranih protiv Ukrajine, za koje su tvrdili da su ukazivali na to da je ruski arsenal postao toliko iscrpljen da se oružje koristi u sukobu samo nekoliko meseci nakon proizvodnje.
Kolin Kal, podsekretar odbrane za politiku, i drugi američki zvaničnici su ranije očekivali da će obnova ruskih zaliha biti „mnogo teža“ zbog međunarodnih izvoznih propisa, posebno u vezi sa nabavkom mikročipova za dokapitalizaciju precizno navođenih projektila.
Međutim, nedavni izveštaj CSIS-a tvrdi da izvozna ograničenja i sankcije nisu imale željeni efekat na rusku proizvodnju raketa. „Ne postoji jednokratno rešenje za ovaj problem. U najvišem slučaju, sankcije i kontrola izvoza mogu da ograniče količinu i kvalitet proizvoda koju Rusija može da dobije.
Što se tiče spekulacija o sve manjim raketnim rezervama Rusije, u izveštaju se tvrdi da je verovatno da je Rusija brzo potrošila deo raketa dugog dometa koje je prvobitno odredila za svoju „specijalnu vojnu operaciju“. Međutim, uprkos tome, Rusija je nastavila da lansira rakete na Ukrajinu, “možda povlačenjem municije iz drugih poprišta operacija”.
U izveštaju se navodi da je iscrpljivanje predratnih zaliha raketa promenilo sastav savremenih ruskih udarnih salva. Ruski raketni napadi su se prebacili sa vrhunskih raketnih sistema kao što su krstareće rakete na manje efikasne, jeftinije „niže cene“ sisteme poput jednosmernih bespilotnih letelica Shahed-136.
„Međutim, malo je verovatno da će se opadanje kvaliteta ruskih salvi dugog dometa nastaviti.”
Štaviše, u izveštaju se primećuje da uprkos kontroli izvoza ključnih mikroelektronskih komponenti, Rusija je nastavila da proizvodi rakete nabavljanjem ovih komponenti zapadne proizvodnje preko prijateljskih trećih strana. To su, po njima, potvrdile ukrajinske snage koje su izvukle i ispitale olupine ovih projektila.
U izveštaju se navodi da sankcije i kontrola izvoza mogu samo da otežaju i poskupe proizvodnju rakete, ograničavajući broj raketa koje Rusija može da proizvede.
„Ali rezultat je da će Rusija nastaviti da ima kapacitete za pravljenje projektila i dronova i da će nastaviti da ih ispaljuje na Ukrajinu. Ova realnost se neće promeniti dok se rat ne završi.”
Analizirajući nedavni raketni napad Rusije, u izveštaju se kaže da su, za razliku od ciljeva na koje su Rusi bili fiksirani prošle godine, ruske operacije raketa i dronova od maja bile usmerene na ono što se čini kao širi i manje predvidljiv izbor ciljeva.
U izveštaju se navodi da su sadašnji ciljevi Rusije prvenstveno da zadrži Ukrajinu van ravnoteže tokom njenih kontraofanzivnih operacija na jugu i da primora Ukrajinu da preusmeri svoje kapacitete odbrane da brani svoje gradove.
Kako bi se napravio balans, izveštaj CSIS-a na kraju nastavlja da hvali ukrajinsku odbranu od “nemilosrdnih ruskih raketnih napada” navodeći da je ukrajinska PVO postupila “izuzetno dobro u izazovnim okolnostima”.
Međutim, u isto vreme, u izveštaju se tvrdi da ruska vojska neprekidno traži otvore i slabosti koje mogu da iskoriste u svoju korist.
„S obzirom na ograničenu ponudu ukrajinske protivvazdušne odbrane, opšta i nepredvidiva udarna kampanja primorava Ukrajinu da napravi teške kompromise između odbrane svojih gradova i kritične infrastrukture i obezbeđivanja deblje protivvazdušne odbrane za svoje trupe na linijama fronta“, navodi se u izveštaju.
Naravno, na kraju izveštaja CSIS-a, naglašava se da bi aktivna PVO na celoj teritoriji Ukrajine bila najbolje rešenje protiv ruskih raketnih napada, što bi zahtevalo stalnu i potpunu podršku od strane ukrajinskih zapadnih sponzora.
