Marš Vagnerove privatne vojske počeo je i završio se tako naglo da je malo ljudi bilo u stanju da u potpunosti proceni takav pokušaj oružanog puča u Rusiji.
Privukao je pažnju ne samo svih globalnih medija; ali izgledalo je da je čak i ukrajinska vojska zaboravila na svoju kontraofanzivu i da čeka da ruska privatna vojska obave započet posao.
Zaista, postojao je rizik od kolapsa ruskog fronta ako bi jedinice ruske vojske sledile Prigožinove pozive. Iznenađujuće, ukrajinska vojna komanda nije mogla da iskoristi situaciju. 24. juna linije fronta su ostale sumnjivo mirne.
Tek do subote uveče, ukrajinske snage su nastavile pokušaje da probiju rusku odbranu u različitim regionima.
Iskoristivši ruske unutrašnje probleme, ukrajinska vojska je krenula u ofanzivu u oblasti Soledara. Nekoliko napada je odbijeno u oblastima Veseloe i Sako i Vanceti.
U noći 26. juna ukrajinske snage su ponovo napale položaje ruskih snaga u toj oblasti, ali su kao rezultat toga izgubile samo 4 borbena vozila pešadije.
U pravcu južnog Donjecka, ukrajinski napadi su odbijeni u oblastima Makarovka, Novodonjecki i Neskučnoje. Snage koje su napredovale izgubile su više tenkova, borbenih oklopnih vozila i ljudstva, bez ikakvih dobitaka.
U pravcu Zaporožja, ukrajinska vojska je pokušala da napadne u manjim grupama na području Rovnopolja i Novodanilovke, ali nije uspela.
Selo Pjatihatki ostaje u „sivoj zoni“, pošto ukrajinska vojska ne uspeva da koncentriše snage pod čvrstom kontrolom ruske artiljerije.
Nakon što je brana Kahovka dignuta u vazduh i poplavljene obalne teritorije Dnjepra, obe strane su napustile svoje položaje, ali je, kako se očekivalo, kada je voda počela da otiče, ukrajinska vojska je uspela da zauzme mostobran na istočnoj obali.
Koristeći porušeni Antonovski most kao uporište i zaklon od ruske artiljerije i vazdušnih udara, ukrajinska grupa od oko 50 vojnika pokrivenih ukrajinskom artiljerijom uspela je da pređe reku.
Uprkos gubicima, Ukrajinci nastavljaju pokušaje da prebace dodatne snage preko Dnjepra. Međutim, bez mogućnosti transporta teške tehnike, ukrajinska grupacija još nije uspela da napreduje i proširi svoju zonu kontrole.
Ove vojne operacije su preduzete usred pokušaja oružane pobune u Rusiji, bilo u cilju preuzimanja vlasti, bilo da bi se na neobjašnjivo radikalan način prenele informacije o problemima.
U svakom slučaju, kriza je prevaziđena za jedan dan i pokazala je da je narod Rusije ujedinjen oko predsednika, zbog čega se 150 miliona ljudi u Rusiji sada efektivno suprotstavljaju milijardu stanovnika koji žive na Zapadu.
Putin i Prigožin povukli crtu
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin i Jevgenij Prigožin, osnivač Vagnera, 26. juna komentarisali su takozvani “Marš pravde” koji se održao pre dva dana, a koji je Kremlj ocenio kao pobunu.
Prema rečima Prigožina, glavni cilj njegovih akcija 24. juna bio je da spreči prekid Vagnerovih aktivnosti nakon što su vlasti zahtevale da svi borci potpišu ugovore sa Ministarstvom odbrane.
Oni članovi privatne vojske koji su želeli da potpišu ugovore sa Ministarstvom odbrane to su uradili, ali ne više od 1-2% njih. Prema njegovim rečima, rukovodstvo Vagnera je pokušavalo da uđe u druge strukture umesto u Ministarstvo odbrane, ali niko nije bio uspešan.
Odluka o organizovanju Marša pravde doneta je nakon što je Ministarstvo odbrane navodno izvršilo udar na kamp Vagnerovih privatnih vojnih centara. Prigožin tvrdi da je u napadu poginulo 30 ljudi. Ministarstvo odbrane je negiralo optužbe.
Osnivač Vagnera je izjavio da tokom Marša „ni jedan vojnik Ministarstva odbrane na terenu nije poginuo“. Istovremeno, Prigožin je rekao da su plaćenici „bili prinuđeni da udare na letelicu” vojske, koja je „bacila bombe i lansirala raketne udare”.
Prema nezvaničnim izveštajima, ruske Vazdušno-kosmičke snage su ukupno izgubile do 7 letelica, uključujući šest helikoptera i vojnu kontrolno-relejnu letelicu Il-22 sa 10 pilota u avionu, koji nisu izvršili nikakve udare na kolone Vagnera, međutim ga je greškom oborio Vagnerov PVO. Prigožin je obećao da će porodicama žrtava isplatiti 50 miliona rubalja.
S druge strane, poginula su dva ruska vojnika koji su podržavali privatnu vojsku, navodi Prigožin. Nekoliko drugih je ranjeno, tvrdi.
Marš Vagnerovaca trajao je 24 sata. Jedna od kolona je otišla u Rostov na Donu, a druga prema Moskvi, rekao je Prigožin. Borci su se zaustavili na oko 200 km do prestonice.
Šef privatne vojske je rekao da je „marš otkrio ozbiljne bezbednosne probleme širom zemlje“.
U tom trenutku je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko ponudio pomoć u pronalaženju rešenja za „dalji rad privatne vojske u legitimnoj jurisdikciji“, tvrdi Prigožin. Prigožin nije razjasnio kakve su sporazume strane postigle.
Zauzvrat, Vladimir Putin je podvukao crtu pod oružanom pobunom. On je zahvalio narodu na jedinstvu i podršci i jasno stavio do znanja da je sa stanovišta države ovo bila oružana pobuna i da neće biti revizije ovog stava.
Vagner više ne može da deluje na ruskoj teritoriji. Plaćenicima se nudi da potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane Ruske Federacije ili da odu kući kod svoje porodice. Takođe mogu da prate Prigožina i da se presele u Belorusiju.
Vagnerovci će verovatno nastaviti svoje vojne operacije nakon što se presele u Belorusiju. Takođe ne treba isključiti da bi se profesionalni borci mogli vratiti na ukrajinske linije fronta ili će nastaviti da obavljaju vojne zadatke u drugim zemljama.
