Prigožinovo saopštenje usledilo je nakon što se njegov priznati neprijatelj, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, pojavio na snimku u ponedeljak ujutru, na kojem se vidi kako posećuje istureno komandno mesto jedne od formacija grupe trupa „Zapad““.
To je prvo pojavljivanje šefa Vagnera od subotnjeg odustajanja od oružane pobune.
„Nije nam bio cilj da zbacimo režim“, rekao je Prigožin u glasovnom memorandumu, koji je postavljen na Telegram stranicu njegove grupe Konkord. „Počeli smo naš marš zbog nepravde“, rekao je Prigojin.
„Svrha marša je bila da se spreči uništenje privatne vojne kompanije Vagner i da se pozovu na odgovornost zvaničnici koji su svojim neprofesionalnim postupcima počinili ogroman broj grešaka. Društvo je to tražilo“, rekao je šef plaćenika Vagner.
Prigožin tvrdi da je odluku da odustane od pohoda na Moskvu doneo jer on i njegovi borci nisu želeli da prolivaju rusku krv.
Zaustavili smo se kada je prva jurišna jedinica, koja se približila na 200 kilometara od Moskve, rasporedila svoju artiljeriju i izvršila izviđanje tog područja“, rekao je on.
„Bilo je očigledno da će u ovom trenutku biti proliveno mnogo krvi. Tako da smo osećali da je demonstracija onoga što ćemo da uradimo bila dovoljna. A na našu odluku da se vratimo uticala su dva najvažnija faktora. Prvi faktor je bio to što nismo hteli da prolivamo rusku krv. Drugi faktor je bio to što smo išli na demonstraciju našeg protesta, a ne da rušimo vlast u zemlji“, dodao je on.
U saopštenju Prigožin nije potvrdio gde se nalazi niti je rekao da li planira da ode u Belorusiju u okviru sporazuma o kojem je pregovarao beloruski lider Aleksandar Lukašenko.
Pričalo se da je Prigožin u ponedeljak primećen u hotelu Green City u Minsku, navodi ruski novinski kanal Izvestja.
Prigožin je rekao da će se njegove trupe odupreti integraciji u rusko Ministarstvo odbrane, da neće potpisivati ugovore i da će Vagneru čak biti dozvoljeno da nastavi operacije u Belorusiji, što bi moglo da se svhati i kao pretnja od napada u severnoj Ukrajini.
„Lukašenko je posegnuo i ponudio da se pronađu rešenja za nastavak Vagnerove aktivnosti u pravnoj jurisdikciji“, rekao je on, ne objašnjavajući detalje.
Prozapadni novinski sajtovi nagađaju nekoliko lokacija u Belorusiji gde bi Vagneru moglo da bude dozvoljeno da koristi za obnovu svojih kampova za obuku i nastavak operacija.
Bio bi to izvanredan preokret za lidera privatne vojske, kojeg je Putin optužio za „ubod nožem u leđa“ pre samo dva dana. Iako mu je Kremlj garantovao bezbedan prolaz u Belorusiju, ruski državni mediji izvestili su u ponedeljak ujutro da je Prigožin i dalje pod istragom zbog podsticanja oružane pobune.
Ako bi mu sada bilo dozvoljeno da zadrži kontrolu nad kompanijom Vagner i izbegne zatvorsku ćeliju, to bi sugerisalo da Prigožin i dalje ima moć u Kremlju i da se i dalje smatra vrednim, iako je doveo zemlju na ivicu građanskog rata.
Prigožin nije odustao od rasprave sa ruskim Ministarstvom odbrane, još jednom optužujući oružane snage da su gađale jedinice Vagnera artiljerijskom vatrom, nazivajući događaj „okidačem da odmah krenemo“.
On je dodao da je pobuna pokazala da postoje “ozbiljni bezbednosni problemi širom naše zemlje” i da je “društvo to zahtevalo” zbog neuspeha ruskog vojnog vrha u invaziji na Ukrajinu.
Prigožin je priznao da su njegove trupe ubile ruske avijatičare tokom pobune, rekavši da mu je “žao što su morali da izvrše udare na avione, ali da su bombama i raketama napadali naše snage”. Vagnerove trupe oborile su avion IL-22 i nekoliko helikoptera.
Prigožin je takođe tvrdio da je upad Vagnerovih snaga u Rusiju bio „majstorski“ u tome kako je Moskva trebalo da izvrši invaziju na Ukrajinu od 24. februara 2022, koja nije uspela da postigne svoj cilj zauzimanja Kijeva.
„Da su Vagnerovi plaćenici izvršili te zadatke, možda bi „specijalna operacija“ trajala jedan dan“, rekao je on, misleći na 24. februar 2022 godine.
