Prve isporuke u Ukrajinu visokopreciznih bombi malog prečnika (GLSDB – Ground Launched Small Diameter Bomb) biće obavljene najkasnije na jesen, navodi se u izjavama predstavnice Pentagona Lore Kuper u američkom Kongresu.
Laura Kuper, pomoćnica ministra odbrane za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju, svedočila je u četvrtak pred Podkomitetom Predstavničkog doma za evropske spoljne poslove.
Tokom saslušanja, pokrenuto je pitanje rokova za prebacivanje GLSDB u Ukrajinu, municije koja je najavljena još u februaru.
Prema njenim rečima, kašnjenja su vezana za razvoj i proizvodnju ove municije, jer je njihova primena sasvim nedavno. GLSDB su rezultat adaptacije GBU-39/B bombi malog prečnika (SDB) za lansiranje sa MLRS tipa M270 ili HIMARS.
Municija GLSDB se razvija od 2019. godine kao zajednički projekat kompanija Boeing i SAAB. Domet je maksimalno 150 kilometara. Raketa se usmerava na cilj uz pomoć GPS-a i inercijalnog navigacionog sistema.
Bojeva glava (multifunkcionalni fragmentacioni tip) je ukupne težine 93 kg (eksploziv ima masu 16 kg), dok je ukupna masa rakete pri lansiranju 270 kg. Projektil GLSDB prodire u utvrđenja sa čeličnim armirano-betonskim zidovima debljine skoro jedan metar (više od 0,91 m).
U kontekstu ukrajinske kontraofanzive, postavljana su i pitanja o razlozima odbijanja SAD da prebace Ukrajinu taktičke rakete i kasetnu municiju ATACMS.
Kuper je odgovorio da zabrinutost u vezi sa projektilima ATACMS leži u „praktičnim aspektima dostupnosti“ ovog oružja, podsećajući da kada SAD obezbeđuju oružje Ukrajini, radi se analiza američkih zaliha.
ATACMS se smatra kritičnim oružjem koje bi bilo potrebno u sukobu između jednakih sila, a sve dok njegov naslednik ne stigne u velikom broju, postojeći inventar se smatra strateški važnim za održavanje.
Lockheed Martin je proizveo oko 4.000 ATACMS projektila u različitim konfiguracijama u poslednje dve decenije, navodi Politico. Neki su prodati savezničkim zemljama, koje su kupile raketu za sopstvene sisteme, dok su oko 600 ispalile američke snage u borbama koje vode po svetu. Neki od njih su možda povučeni iz upotrebe ili korišćeni za obuku i testiranje.
Pozivajući se na artiljerijske granate 155 mm dvostruke namene konvencionalne poboljšane municije (DPICM) koje je zatražila Ukrajina, Kuper je rekao da SAD neće isporučivati takvu municiju, iako su analitičari Pentagona potvrdili da će biti od koristi, posebno protiv ruskih snaga u rovovima.
Razlozi za odbijanje su „postojeća kongresna ograničenja u vezi sa obezbeđivanjem DPICM, kao i zabrinutost u vezi sa savezničkim jedinstvom“, rekao je Kuper.
DPICM projektili, od kojih svaki raspršuje 88 podmunicije kada je ispaljen, u upotrebi su u vojsci SAD od 1970-ih i mogu biti opremljeni šarenim ili fragmentacionim punjenjima, koja su idealna za protivoklopne i protivpešadijske operacije.
Pošto padaju pod strmim uglom na širokom prostoru, pogodni su za rovove, što bi bilo posebno vredno za Ukrajinu jer je prinuđena da se bori protiv ruskih trupa koje su izgradile stotine kilometara takvih utvrđenja.
Ovo oružje je zabranjeno u više od 100 zemalja prema Konvenciji o kasetnoj municiji iz 2008. godine, osim u SAD, zbog štete koju nanosi civilima, posebno dugo nakon što je lansirano.
Predsednik Barak Obama je 2009. godine potpisao zakon kojim se zabranjuje izvoz kasetne municije koja ima stopu neuspeha podmunicije od 1 odsto ili više, ali Bajden ili bilo koji drugi aktuelni predsednik mogu da se odreknu toga.
Zabrana postoji jer ako bombe iz kasetnog oružja ne eksplodiraju, dakle desetine funkcionalne podmunicije bi bile razbacane u ciljnom području, što bi predstavljalo rizik za živote civila.
Rusi već prijavili presretanje GLSDB bombe
Ranije u martu ove godine, portparol Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov, rekao je novinarima da je ruska protivvazdušna odbrana presrela GLSDB po prvi put tokom specijalnih vojnih operacija u Ukrajini.
U međuvremenu, Aleksandar Mihajlov, šef Biroa za vojno-političku analizu, rekao je za Tass da se GLSDB lako može presresti ruskim odbrambenim sistemima, kao što su Tor-M2, Buk-M3 i S-350.
Mihajlov je primetio da granate GLSDB imaju domet od oko 150 km i da mogu biti ispaljene iz lansera HIMARS. Mihajlov je opisao GLSBD kao avijacijsku bombu sa nevođenim raketnim motorom prethodne generacije pričvršćenim za nju.
„Dakle, bomba može da ubrza pomoću ovog motora. Kada projektil dostigne potrebnu visinu, avio-bomba počinje samostalno da se kreće, koriguje kurs i pogađa metu“, rekao je on.
Ovu bombu, koja klizi dok se približava cilju, moraju oboriti sistemi protivvazdušne odbrane kratkog dometa koji se nalaze bliže meti. Bilo bi neophodno koristiti isti niz sistema koji se već koriste protiv HIMARS raketa – Tor-M2 sa nadograđenim softverom, Buk-M2 i Buk-M3 i S-350. Inače, rakete S-300V4 takođe s vremena na vreme obaraju rakete HIMARS“, rekao je Mihajlov.
