Ruski mediji su 9. juna podelili video snimak koji otkriva ponižavajući poraz koji su kijevske snage pretrpele dok su dan ranije pokušavale da napreduju u blizini sela Orehov u oblasti Zaporožja.
Video prikazuje dva glavna borbena tenka nemačke proizvodnje Leopard 2A6 i pet borbenih vozila pešadije (BVP) američke proizvodnje M2A2 ODS Bradley koji su uništeni ili teško oštećeni tokom neuspele ofanzive.
Kijevske snage su napustile nekoliko drugih vozila, uključujući dodatne tenkove Leopard 2, vozila MaxxPro otporna na mine i na zasedu i vozila za čišćenje mina sovjetske proizvodnje BMR-2.
Napadače su u početku usporavale protivtenkovske mine i protivtenkovske prepreke zmajevih zuba, a kasnije su se povukli artiljerijskom vatrom i vazdušnim napadima. Ključnu ulogu u odbijanju napada, prema dostupnim informacijama, imali su i jurišni helikopteri i lovci na tenkove.
Ruski ministar odbrane general Sergej Šojgu rekao je u saopštenju da je u nesrećnom napadu učestvovalo do 1.500 vojnika i 150 komada oklopa iz 47. mehanizovane brigade.
Kijevske snage su tokom pokušaja napredovanja izgubile ukupno 30 tenkova, 11 BVP i do 350 pripadnika osoblja, otkrio je ministar u svojoj izjavi.
Činjenica da je u napadu učestvovala napredna oprema NATO-a koju je nedavno isporučio Zapad, poput tenkova Leopard 2 i BVP Bredli, dokazuje da to nije bila samo operacija „oblikovanja“ ili „sondiranja“, kako tvrde ukrajinski i zapadni mediji. Kijevske snage su očigledno pokušavale da se održe ali za sada nisu uspele u tome.
Ukrajinu su poslednjih meseci obećale oko 90 tenkova Leopard 2 i više od 100 BVP Bredli. Većina ove opreme isporučena je pre početka takozvane prolećne kontraofanzive 4. juna.
Ponižavajući poraz kijevskih snaga kod Orehova potvrđuje da ovo oružje, koje su mejnstrim mediji promovisali kao najbolje, nije uspeo da promeni odnos snaga na bojnom polju. Ruska vojska, verovatno za mnoge i očekivano ostaje dominantna.
Kamov Ka-52 ubedljiv u odbrani kontraofanzive
Rusi su, navodno, promenili borbenu taktiku kako bi sprečili da ukrajinski protivvazdušni sistemi zemlja-vazduh i prenosivi PVO sistemi obore skupe, najsavremenije helikoptere, posebno Ka-52 Aligator.
Pre svega, smanjili su daljinu prodora i prestali da lete duboko na ukrajinsku teritoriju. U izveštaju se tvrdi da ruski helikopteri poput Ka-52, Mi-28 i Mi-24 retko deluju iza ukrajinskih linija. Kreću se duž linije fronta, gađajući ukrajinske ciljeve nenavođenim ili navođenim projektilima.
Druga modifikacija borbene taktike koju je donela ruska vojska je davanje instrukcija ruskim helikopterskim jedinicama raspoređenim na linijama fronta da pruže snažniju podršku protiv ukrajinskih udara bespilotnih letelica i artiljerijskih baraža, koje su u porastu u poslednjih nekoliko meseci.
Izgrađena su utvrđenja i drugi oblici zaštite u cilju zaštite helikoptera raspoređenih u isturenim bazama. 440. nezavisni helikopterski puk je ranije prikazan kako deluje iz unutrašnjosti prave tvrđave, metalnih kontejnera, rezervnih guma i zemljanih radova na video snimku koji je objavio Kremlj.
Treća borbena taktika se usmerila na korišćenje helikopterskih ćelija u okviru iste misije kako bi se osiguralo da ako jedan helikopter nema specifične borbene sposobnosti, to može da nadomesti drugi helikopter koji učestvuje u toj misiji.
Izmene strategije su rezultat neočekivanog gubitka jurišnih helikoptera. Važno je napomenuti da jurišni helikopteri VKS RF poput Ka-52 ili Mi-28 i Mi-24 moraju da lete na prilično malim visinama kako bi uništili ukrajinska kopnena sredstva. Međutim, to takođe znači da oni mogu u pojedinim situacijama biti lake mete za ukrajinske ručne bacače.
U sukobu koji traje, Moskva je izgubila nekoliko Ka-52, koji su zemlju koštali oko 30 miliona dolara po helikopteru. Promena taktike, iako nije zvanično potvrđena, stoga bi imala smisla jer kraja neprijateljstvima nema ni na vidiku.
Ka-52 Aligator
Kamov Ka-52 Aligator je vodeći model ruskih helikopterskih eskadrila, sa karakterističnim koaksijalnim sistemom rotora.
Ka-52 je razvio Kamov kao naslednik Mil Mi-24 od jednoseda Kamov Ka-50. Prvi prototip imao svoj prvi let 1997. godine, a serijska proizvodnja je počela tek 29. oktobra 2008. Prototipovi su bili opremljeni različiti sistemima. Proizvodnja se odvija u fabrici aviona AAK Progress u Arsenjevu, Primorje.
Od 2012. godine proizvodna linija je dizajnirana tako da je za kompletnu izgradnju, uključujući i preglede, potrebno samo devet meseci. Paralelne proizvodne trake u stanju su da proizvode simultano i za potrebe ruske vojske ali i za izvoz.
Ka-52 dostiže maksimalnu brzinu od 315 km/h, maksimalnu visinu 18.000 stopa a domet mu je 1100 km. Može da nosi nekoliko vrsta protivtenkovskih projektila, protivvazdušne rakete, nevođene rakete od 80 mm sa glavnim topom od 30 mm. Takođe može da nosi namensku protivbrodsku raketu, Kh-35 u svojoj konfiguraciji Uran.
Helikopter ima sistem za spasavanje posade katapultom koji integriše izbacivanje i raketni padobran.
Neki zapadni vojni analitičari tvrde da je helikopter više kontramera protiv oklopnih kopnenih brigada nego čistokrvni jurišni helikopter. Ka-52 može da se nosi sa tenkovima, oklopnim transporterima i drugim vrstama oklopnih vozila.
