U našem jeziku teško bi se našla samo jedna reč da opiše osnovnu osobinu ovog bacača granata. Ruska pridevska imenica многозарядный doslovno znači oružje koje ima više punjenja, što znači da nije ni za jednokratnu upotrebu (fire and forget), ali nije ni samo s jednom granatom. Rusi tu municiju zovu granatama, dok je kod nas je ustaljeni izraz mina; stoga bi moglo da se kaže (kao u slučaju ”RB M-57”) ručni bacač mina. Kakvo je to oružje?
”GM -93/94” razrađen je u KB ” Приборостроение – izrada alata i pribora” u Tuli početkom devedesetih godina. Osnovni zahtev naručioca bilo je da se napravi ručno oružje koje bi obezbedilo vatrenu podršku u uslovima bliske borbe, posebno u gradu, a takođe i prilikom sprovođenja specijalnih policijskih operacija.
Namenjeno je za uništavanje i neutralisanje žive sile u uslovima novogradnje, podruma, fortifikacijskih objekata, magacina i u šumsko-planinskim predelima. Takođe je traženo da može da uništi, ošteti ili neutrališe lakooklopljenu tehniku, stvara dimne zavese i izazivanje požara.
Specijalno za ovo oružje razvijen je niz unikatne municije kalibra 43mm, uključujući fugasne nefragmentarne mine, suzavac i gumene granate. Posebno se insistiralo na fugasnim punjenjima koje su napunjene termobaričnim nabojem. Postignuto je da masa ubojnog dela granate bude relativno velika zahvaljujući telu od specijalne plastike. Takvo rešenje doneto je da bi se omogućilo bezbedno dejstvo na minimalnim dometima, kako bi se izbeglo samopovređivanje.
Radijus uništenja žive sile fugasnim efektom (udarni talas, visoka temperatura) termobaričnog punjenja je do tri metra, a minimalno rastojanje je svega pet metara. Masa termobarične granate za ”VGM-93” je 250 grama, od čega 160 grama je masa ubojnog punjenja. Početna brzina granate je oko 85 m/sec. Primarni korisnik su specijalne jedinice Ministarstva unuštranjih poslova.
Konstrukcija ovog oružja je ”pozajmljena” od pušaka tipa ”sačmara” sa unošenjem metka u cev načinom koji se najčešće zove ”pumpa” (pump aciton). Osnova za konstrukciju poslužilo je lovačko oružje ”RMB-39 Ris” (oružje magacinsko, bojevo). U naoružanje je ušlo 1993. godine zbog čega je i dobilo ovakvu oznaku. Unapređena verzija je ”LPO – 97” (”ЛПО-97-легкий пехотный огнемет образца 1997 года”). Ovo oružje je, prema rečima ruskih analitičara, 90% bliski rođak ”GM-93”. Međutim, patroni su duži za nekoliko milimetara kako ne bi došlo do zamene municije jer ”LPO-97” koriste snage ABHO.
Najupadljiviji deo bacača je magacin iz kog se pomeranjem cevi napred-nazad puni cev. Cevasti magacin nalazi se (za razliku od većine ”pumparica”) iznad cevi. Za dopunjavanje na gornjem delu magacina nalazi se otvor koji je pokriven pokretnim poklopcem. Čelo zatvarača je nepomično, a cev se kreće napred sa zatvaračem pomoću dva upora – rukohvata na donjim stranama cevi. Čaure se izbacuju nadole.
Interesantno je i veoma elegantno rešenje kundaka. U sklopljenom položaju on služi za nošenje oružja i može biti metalni, sklopivi, ili skeletna fiksirana konstrukcija od plastike. Na raspolaganju je spektar granata: visokoeksplozivne, termobarične, kumulativne, rasprskavajuće-parčadne, svetlosne, gasne, signalne i gumene. Oružje je zaćuđujuće tiho i s veoma malom silom trzaja, što dozvoljava korisniku da dejstvuje s minimalnom mogućnošću demaskiranja.
Ovo oružje jeste opravdalo ulaganja u niz akcija o kojima se ne piše mnogo. U Kabardino-Balkarskoj Republici 14. oktobra 2005. godine, na Kafkazu kod mesta Nalčik odbijen je napad terotista. Za vreme otmice u gradu Tirniauz u istoj republici, 16. janura 2013. godine likvidirana je teroristička grupa. Od 10. do 11. avgusta 2020. godine specijalci beloruskog ”Almaza” dejstvovali su po demonstantima sa svetlosnim šok granatama, ali i gumenim.
Taktičko-tehničke osobine ovog oružja u potpunosti su smišljene za ”specijalce” koji su inače natrapani raznoraznom opremom. Masa praznog oružja je pet kilograma, u magacin stane četiri punjenja. Nišanje sa podelom od 75, 150 i 300 metara. Kumulativna granata GK-94 može na 400 metara probiti homogeni oklop do 200 mm, dok fugasna probija do osam milimetara. U transportnom položaju dug je svega 545 mm. Korisnici mu zameraju što je relativno komplikovan i naporan za punjenje, ali to i nije oružje koje traži veliku brzinu. Njegov najbliži konkurent je šestometni bacač granata ”RG-6 buldog” na kome su otklonjeni tehnički nedostaci prethodnika.
Bez ovako korisnog oružja nije prošla ni SVO. Ukrajinske službe bezbednosti prvi put su ovo oružje registrovale prilikom zauzimanja administrativnih zdanja u glavnom gradu Simferopolju od strane ”malih zelenih ljudi” 2014. godine. Prvi primerak je zaplenjen 2022. godine. Ruske trupe su ovo sredstvo koristile ispaljujući granate ”GM – 94” i ”VGM.93.200” radi suzbijanja nemira u Hersonu. Bacač je viđen i u rukama pripadnika PVK ”Vagner”, a pripadnici 93. samostalne mehanizovane brigade VSU su kod Hladnog Jara takođe zaplenili jedan komad ovog interesantnog oružja.
Oružje koristi više vrsta municije:
- ”BGM93.100” – termobarično punjenje.
- ”BGM93.200” – gas razdražljivac.
- ”BGM93.400” – Dimna granata.
- ”BGM93.500” – nema podataka.
- ”BGM93.600” – udarno/šokirajući gumeni.
- ”BGM93.700” – interntno školsko punjenje bez fugasnog dejstva.
- ”BGM93.800” – školska maketa.
- ”BGM93.900” – fragmentarno-rasprskavajući za borbu sa živom silom.
Korisnici su pripadnici posebnih jedinica policije Ministarstva unutrašnjih poslova RF, beloruska jedinica za specijalna dejstva ”Almaz”, Kazahstan, Libija i Ukrajina.
