Avioni nisu gratis; 2 milijarde dolara vredi 10 aviona F-16 koji EU treba da ‘pokloni’ Ukrajini

Visoki zvaničnici Pentagona u četvrtak su ponudili nove detalje o programu obuke ukrajinskih pilota da upravljaju borbenim avionima F-16 Fighting Falcon, rekavši da će uključiti učešće najmanje šest evropskih zemalja, ali je ostalo nejasno kakvu će ulogu u tome imati SAD.

Slanje F-16 u Ukrajinu nije besplatno, izjavili su ministar odbrane SAD Lojd Ostin i general Mark Mili, načelnik američkog štaba, tokom konferencije za novinare u Pentagonu 25. maja.

Prema američkom izdanju Military.com, reč je o nekoliko milijardi dolara koje zemlje uključene u vojnu podršku Ukrajini moraju da izdvoje. General Millei je brzo izračunao, rekavši da će 10 borbenih aviona F-16 koštati one koji podržavaju Ukrajinu 2 milijarde dolara.

On je istakao da samo obezbeđivanje 10 borbenih aviona košta milijardu dolara, a održavanje tih 10 košta još milijardu dolara.

Još nije jasno koje će zemlje prevesti avione F-16 Ukrajini, ali su se u poslednjih nedelju dana pojavile informacije da će evropske države isporučiti, navodno 20 aviona ovog tipa.

Tako će, jednostavnom računicom, 20 F-16 koštati 4 milijarde dolara, 30 F-16 će ​​koštati 6 milijardi dolara, itd. S obzirom na to da SAD i njihove evropske zemlje čine 90 odsto pomoći Ukrajini, očekuje se da će te zemlje obezbediti sredstva.

Nije jasno da li će SAD intervenisati u procesu obezbeđivanja F-16 Ukrajini bilo kakvim sredstvima. General Ostin je tokom konferencije za novinare izjavio da „nemaju sve zemlje F-16 za doniranje ili obuku ukrajinskih pilota, poput Sjedinjenih Država i drugih zemalja NATO-a“.

Zemlje članice NATO-a moraće da obezbede obuku i opremanje aviona, kao i naoružavanje i održavanje aviona F-16 koji će biti prebačeni Ukrajini.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin apelovao je na „bilo koju zemlju“ koja želi da podrži Ukrajinu, a ne može da donira ili obučava pilote, mogu da pruže finansijsku pomoć“.

Ostin nije rekao da li će SAD odobriti dodatna sredstva za borbene avione F-16. Američki zvaničnik je želeo da precizira da je „ovo međunarodni napor“.

Podsetimo, narativ se blago promenio pa umesto milijardi dolara sve češće se spominju milioni, a juče su SAD odobrile prodaju, a ne donaciju NASAMS sistema Ukrajini.

Ko će dati F-16 Ukrajini?

Odluka o tome ko će Ukrajini pokloniti avione F-16 biće prepuštena državama partnerima, ranije su naveli zvaničnici Pentagona u saopštenju. Najverovatnije će ovu odluku doneti zemlje koje su se i obavezale da obučavaju ukrajinske pilote.

U ovom trenutku postoje samo nagađanja. Belgija je zemlja koja može da obučava ukrajinske pilote, ali za sada nije rekla da li će donirati i avione F-16. Poljska je jedna od prvih zemalja koja je izrazila spremnost da pokloni Ukrajini borbene avione F-16.

Norveška ima na zalihama 12 F-16. Tako se pretpostavlja da će Norveška biti jedna od zemalja koje mogu da šalju avione u Ukrajinu.

Danska je takođe ranije nameravala da proda svoje F-16 Argentini, ali su razgovori o mogućem dogovoru sa Buenos Ajresom stavljeni na čekanje. Holandija je još jedna evropska zemlja koja bi mogla da pošalje F-16 u Ukrajinu. Glavno pitanje je šta će ove zemlje dobiti za uzvrat?

F-16 Fighting Falcon

F-16 Fighting Falcon je multifunkcionalni laki lovac četvrte generacije, monoplan sa jednom kobilicom, izrađen po klasičnoj šemi. Avion ima jedan motor u repu. Trup je polu-monokok.

Krilo sa povećanim zamahom glatko se uliva u trup. Ovaj dizajn omogućava stvaranje pomoćne sile podizanja pod povećanim napadnim uglom.

Ugao prednje ivice krila je 40 stepeni. Ispod trupa se nalazi neregulisani kolektor vazduha. Šasija ima hidraulički pogon. A-stub se nalazi odmah iza usisnika vazduha. Lovac ima integralni aerodinamički raspored, bočno težište je pomereno napred, a postoji i visoko osetljiv radar.

F-16 je prvi avion brzine 2 maha u službi američke vojske. Borbeno vozilo sa resursom od 8.000 sati dizajnirano je za letove i manevre sa preopterećenjem od 9 g.

F-16 ima mnogo modifikacija. Počevši od modela „Blok 25“, smanjena je radarska vidljivost aviona. Tanak sloj zlata nanosi se na površinu vrata nadstrešnice kokpita. Zahvaljujući ovoj inovaciji, incidentno zračenje je ravnomerno raspršeno i ne pada duboko u kabinu. Počevši od verzije Block 32, u proizvodnji usisnika vazduha korišćeni su materijali koji apsorbuju radar.

Avioni Blok 40/42 Night Falcon se proizvode od 1988. Lovci su opremljeni sistemom LANTIRN, radarom APG-68(V), digitalnim sistemom kontrole leta, sistemom za automatsko praćenje terena. Letelica može da nosi vođene rakete AGM-88B.