Preciznim udarom lutajuća municija uklonila dva lansera S-300 u Hersonu [VIDEO]

Ruska vojska gađala je još jedan sistem PVO velikog dometa sovjetske proizvodnje S-300PS kijevskih snaga u oblasti Herson.

Video snimci koji su se pojavili na mreži 23. maja pokazuju kako Lancet lutajuća municija pogađa dva 5P85S transporterska lansera (TEL) sistema. Vozila su zadobila direktne udarce, pri čemu su pretrpela teška oštećenja.

Dva TEL-a su gađana nadograđenom verzijom Lanceta, koja je poznata kao Izdelie-51. Ova verzija, koja ima proširena krila, izdržljivost od 40 minuta, operativni domet od 40-70 kilometara i naoružana je bojevom glavom teškom tri kilograma.

Lutajuća municija, koju je razvila ruska ZALA Aero grupa, leti ka određenom području pomoću inercijalnog navigacionog sistema uz pomoć GLONASS-a. Po dolasku u područje, operater koristi ugrađeni elektro-optički sistem preko dvosmerne veze za prenos podataka da otkrije, prati i zaključa metu. Sistem laserskog dometa zatim kontroliše detonaciju bojeve glave.

Pre eskalacije sukoba prošle godine, Ukrajina je imala oko 100 baterija S-300P, S-300PT, S-300PS i S-300V1. U prvih nekoliko meseci operacije, zemlja je dobila jednu bateriju S-300PMU iz Slovačke.

Mnogi ukrajinski sistemi S-300 su uništeni ili oštećeni od strane ruske vojske od početka operacije. Lancet je bio odgovoran za većinu nedavnih pogodaka.

Mali radarski presek i minimalni infracrveni trag lutajuće municije na električni pogon čine je pogodnom za upotrebu u suzbijanju operacija PVO.

Prema Lostarmour info, veb-sajtu koji prati i dokumentuje vojne gubitke, municija Lancet je uništila ili oštetila najmanje 30 PVO sistema kijevskih snaga od početka sukoba u Ukrajini.

S-300

S-300 je sovjetski PVO raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom. Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.

Pogodak na 217 km

Jedna verzija, S-300V4, dospela je na mnoge naslovne strane u ruskim medijima. Oni tvrde da je upravo ova raketa oborila dva ukrajinska aviona – Su-24 i S-27, odgovornih za nekoliko bombardovanja ruskih ciljeva u Belgorodskoj oblasti.

217 km je domet na kome su dve rakete pogodile dva borbena aviona. Ovo je „rekord za Rusku Federaciju“, pisali su mediji, podsećajući da je poslednji put S-300 pogodio metu na udaljenosti od 150 kilometara.

S-300PS

Verzija PS predstavljena je 1985. godine i jedina je verzija za koju se smatra da je bila opremljena i nuklearnom bojevom glavom. Ovaj model je doveo do uvođenja modernih TEL i mobilnih radarskih i komandnih vozila baziranih na kamionu MAZ-7910.

Sistem S-300PS uključuje nekoliko komponenti, komandni i kontrolni centar, radarske sisteme i lansere raketa. Sistem može da otkrije i prati ciljeve na dometima do 300 kilometara i da dejstvuje projektilima dometa do 200 kilometara.

Sistem S-300PS je u upotrebi u ruskoj vojsci od 1980-ih i izvezen je u nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Iran i Siriju. Tokom godina je unapređen nekoliko puta kako bi poboljšao svoje performanse i mogućnosti.