Ruska vojska je pogodila tri sistema PVO kratkog dometa kijevskih snaga u zoni sukoba municijom Lancet.
Video snimci koji su se pojavili na mreži 6. maja pokazuju precizne udare na sisteme 9K33 Osa i 9K35 Strela-10 sovjetske proizvodnje, kao i sistem AN/TVK-1 Avenger američke proizvodnje, koji je prvi put uništen u Ukrajini.
Ukrajina je nasledila više od 120 9K33 Osa i više od 70 Strela-10 nakon raspada Sovjetskog Saveza. Više sistema ovog tipa je navodno isporučeno kijevskim snagama iz istočnoevropskih zemalja ali i drugih izvora nakon 24. februara 2022. godine. Kijev je takođe dobio najmanje 12 AN/TWQ-1 Avenger iz Sjedinjenih Država.
Tri sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa gađana su unapređenom verzijom Lanceta, poznatom kao Izdelie-51. Ova verzija, koja ima proširena krila takođe ima trajanje leta od 40 minuta i naoružana je bojevom glavom teškom tri kilograma.
Lutajuću municiju, koju je razvila ruska ZALA Aero Group, opremljena je inercijalnim navigacionim sistemom uz pomoć GLONASS-a, laserskim sistemom za daljinsko merenje i elektro-optičkim sistemom koji može da otkrije, prati i zaključa se na statičnim i pokretnim metama.
Mali radarski presek i minimalni infracrveni potpis lutajuće municije na električni pogon čine je veoma teškom za presretanje, čak i za sisteme protivvazdušne odbrane kratkog dometa koji su upravo dizajnirani da se suprotstave malim vazdušnim ciljevima poput Lancet-a koji lete na nižim visinama.
Ruska vojska je koristila municiju Lancet da uništi ili ošteti najmanje 28 PVO sistema dugog, srednjeg i kratkog dometa ukrajisnkih snaga od početka sukoba u Ukrajini prošle godine.
Avenger
Avenger je sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa (SHORAD) namenjen za zaštitu borbenih jedinica na prvoj liniji od dronova, krstarećih projektila, helikoptera i niskoletećih aviona pomoću svojih raketnih bacača FIM-92 Stinger.
Zvanično je poznat kao AN/TWQ-1 i sastoji se od kupole sa dva lansera raketa Stinger od kojih svaki može ispaliti četiri projektila istovremeno i mitraljeza M39 koji može ispaliti 50 metaka ali i nišanskog sistema koji se sastoji od infracrvene kamere, optičkiog nišana i laserskog daljinomera. Poznato je da američka vojska koristi ovaj sistem u Siriji, ponekad i neuspešno.
Raketni sistem Avenger
M1097 Avenger je ustvari modifikovani Humvee (visoko pokretno višenamensko vozilo na točkovima) opremljen sistemom protivvazdušne odbrane.
Glavno oružje Avenger-a je mobilni raketni bacač zemlja-vazduh FIM-92 Stinger, koji je postavljen na rotirajuću kupolu na krovu vozila. Stinger je toplotno navođena raketa dizajnirana da cilja i uništi nisko leteće letelice, kao što su helikopteri i dronovi.
Pored raketnog sistema Stinger, Avenger je opremljen i mitraljezom kalibra .50 za ciljeve na zemlji. Vozilo takođe ima sofisticirani sistem ciljanja koji uključuje radarske i infracrvene senzore za otkrivanje i praćenje ciljeva.
Avenger-om obično upravlja posada od dva vojnika, vozač i strelac. Vozilo je veoma mobilno i može se brzo rasporediti na različite lokacije kako bi pružilo podršku kopnenim snagama protivvazdušne odbrane. Avenger je imao široku upotrebu u raznim sukobima, uključujući Zalivski rat, američka okupacija Iraka i Avganistana.
Mane PVO sistema Avenger
Kao što je ranije rečeno, sistem Avenger je montiran na Humvee, koji nije oklopljen, što ga čini ranjivim na direktnu vatru, malokalibarsko oružje i indirektnu vatru. Stoga je čak i američka vojska upozorila u terenskom priručniku iz 2016. da „sistemi Avenger ne bi trebalo da budu integrisani u manevarske snage kada se očekuje kontakt sa neprijateljem“.
U suštini, Avenger sistem može da onesposobi čak i odlučan pešadinac ako uspe da se približi Hamviju.
Američka vojska je navikla da vrši invazije isključivo gde američke vazduhoplovne snage (USAF) imaju potpunu kontrolu nad nebom ili je protivnik toliko slab da čak i nema vazduhoplovstvo.
Kao rezultat toga, američka vojska je prestala da razvija nova oklopna vozila protivvazdušne odbrane i dodelila je većinu svojih Hamvija bez oklopa na kojima su bili Avgendžeri jedinicama Nacionalne garde.
Međutim, sukob visokog intenziteta između Rusije i Ukrajine pokazao je da čak i za tehnološki i brojčano superiornije vazduhoplovstvo kao što su Ruske Vazdušno-kosmičke snage (VKS), vazdušna nadmoć nad bojnim poljem ne može biti unapred zagarantovana.
