Eksperti iz Turske, Rusije, Ukrajine i Ujedinjenih nacija okupili su se u petak 5. maja u Istanbulu da razgovaraju o mogućem produženju ukrajinskog ugovora o izvozu žitarica u Crnom moru, koji ističe 18. maja.
Činjenica je da prvenstveno SAD, a za njima i ostale zemlje ”alijanse za pomoć Ukrajini” Kijevu zdušno dostavljaju pomoć u novcu i oružju. No, činjenica je da se rat ne vodi samo oružjem. Možda još opasnije, i to u globalnom smislu, sredstvo za postizanje pobede je – hrana.
Još od početka ruskog napada na Ukrajinu, sredstva informisanja šire uznemirujuće vesti o mogućnosti globalne krize sa hranom. Upravo kada je u pitanju ovaj životni resurs, izgleda da ukrajinski saveznici nisu tako jedinstveni i nesebični.
Ujedinjene nacije i Turska su u julu 2021. posredovale u sporazumu između dve zaraćene zemlje koji omogućava Ukrajini – jednoj od ključnih svetskih žitnica – da isporučuje hranu i đubrivo iz tri svoje crnomorske luke. Sporazum od 120 dana, koji je pomogao da se otklone neke posledice rasta globalnih cena hrane, obnovljen je u novembru 2022. godine. Produženje je isticalo u martu a na stolu senalazilo još jedno produženje od 120 dana.
Dok je većina svetskih medija bila usmerena na pomorski izvoz ukrajinskih žitarica upravo zato što je on zavisio od Rusije, potpuno su bili zanemareni kopneni putevi eskporta zavisni od Eveopske unije.
Kako pišu ukrajinski mediji, ukidanje uvoznih dažbina i drugih preferencijala na evropskom tržištu za ukrajinsku poljoprivredu iz EU postepeno su se pretvarali u ”medveđu uslugu”. Sve više savezničkih zemalja na ekonomskom nivou počelo je da uvodi zaštitne mehanizme koji se okreću protiv ukrajinskih poljoprivrednika. Tako će u Poljskoj embargo na žito iz Ukrajine delovati najmanje do kraja 2023. godine. ”Nećemo ukinuti naše mere sve dok slične mere ne budu uvedene na evropskom nivou i dok se situacija ne stabilizuje”, rekao je poljski ministar razvoja i tehnologije Valdemar Buda.
Varšava je pokazala istrajnu ozbiljnost a preduzete poteze pravda odbranom sopstvenih interesa. Na pitanje da Evropska unija želi da se embargo na robu iz Ukrajine zadrži samo do juna, Valdemar Buda je odgovorio da je ”apsolutno nemoguće ukinuti embargo u junu, inače se može desiti da će nakon žetve ukrajinsko žito ponovo napuniti silose, koje sada tako drastično praznimo”.
Poljsku su po ovom pitanju podržale Bugarska, Mađarska, Rumunija i Slovačka. Uskoro će ih verovatno slediti i Moldavija. Evropska komisija je prvo zauzela mentorski ton, ali kako je Poljska imala pristalice koje su je podržavale u odlukama, promenila ga je u demokratski. Naime, predsednica EK Ursula fon der Lajen predložila je da navedenih pet zemalja uvede privremenu zabranu – do 5. juna – na uvoz ukrajinskog kukuruza, pšenice, uljane repice, suncokreta i suncokretovog ulja. Predlog je rezultirao potpunom propašću treče runde pregovora između Evrospke komisije i zainteresovanih. EK je petorici ministara poljoprivrede oštro poručila da paket podrške poljoprivrednicima (100 miliona evra iz antikriznih rezervi, sporazum o zabrani uvoza nekih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i pomoć u izvozu žitarica) zavisi od ukidanja jednostrane blokade uvoza. No, svi odbijaju ”prinudno poljoprivredno primirje”.
Evropska komisija je počela da se nervira što zemlje sve više proširuju listu ukrajinskih proizvoda čiji uvoz žele da zabrane.
Evropska komisija je u potpunosti na ukrajinskoj strani ali joj nedostaju instrumenti za regulisanje situacije na tržištu žitarica u zemljama članicama. Možda ovo nije sasvim korektno u odnosu na Ukrajinu, ali Poljska i druge zemlje imaju određena prava na autonomne odluke u skladu sa sopstvenom ekonomskom situacijom.
Zanimljivo je da kada je u pitanju finansijska pomoć, saveznici odbijaju da uđu u pregovore pozivajući se na sopstvenu tešku unutrašnju situaciju. Isitini za volju, niko se po težini situacije ne može porediti sa Ukrajinom. Slaba pozicija EK jasno je stavila do znanja da pružanje pomoći Kijevu, kako vojne tako i finansijske, u potpunosti zavisi od SAD. Međutim, po pitanjima poljoprivrede, članice EU imaju punu slobodu odlučivanja.
Slovaci su svoje mere objasnili činjenicom da u nekim uzorcima ukrajinskog žita sadržaj pesticida premašuje standarde EU. Izveštaj iz Bratislave dobro je došao kao izgovor Rumunima. Prema rečima njihovog ministra poljoprivrede, Bukurešt je ozbiljno shvatio rezultate testova i uveo sopstvene, dodatne mere bezbednosti – rumunski carinici će uzimati uzorke tranzitnog tereta iz Ukrajine, plombirati vozila i pratiti njihovu rutu putem elektronskog prikupljanja podataka do granica trećih zemalja. Bukurešt je ovaj potez pravdao i zaštitom rumunskih poljoprivrednika koji se suočavaju sa poteškoćama zbog viška žitarica pristiglih iz Ukrajine. Upravo iz ovog razloga ministar poljoprivrede Rumunije obratio se Kijevu sa zahtevom da se što pre ograniči izvoz žitarica i uljarica u Rumuniju.
Istina, Bukurešt je odustao od ideje o zabrani uvoza ukrajinskih proizvoda ali ostaje otvoreno pitanje koliko dugo će se držati ovog stava. Rumunski farmeri i dalje izražavaju nezadovoljstvo, a zabrana koja je već na snazi u susednoj Bugarskoj i Mađarskoj mogla bi da primora Rumuniju na ipak preduzme sličan korak. Tako se javlja rizik da u poljoprivrednoj sezoni 2023. ”svaka država brine samo za sopstvene potrebe”, što bi bilo štetno za globalno tržište žitarica i poljoprivrednih proizvoda.
Poljoprivredne oblasti u južnoj Španiji pate od istorijske suše. Na njima kiše gotovo da nije bilo tri godine a zabeležene su izuzetno visoke prosečne godišnje temperature. Italija je takođe zabeležila dugu sušnu godinu. Navedeni razlozi mogu navesti ove dve države da postanu potencijalni uvoznici ukrajinskih proizvoda. No, ovo bi izazvalo dodatno nezadovoljstvo Poljske i Rumunije jer bi zbog preferencija cene ukrajinskog žita bile znanto niže i kurentnije.
Prognoza za budućnost ukrajinskog žita nije optimistična. U pozadini pritisaka na Evropsku komisiju, do leta mogu nestati preferencije za ukrajinske poljoprivrednike, što bi povećalo cenu njihovih proizvoda. S druge strane, kada je u pitanju konkurencija na poljoprivrednom tržištu, susedi-saveznici su i sada u mnogo povoljnijem položaju: u Ukrajini su u toku neprijateljstva pa uvoznici shvataju da Kijev nema stvarne garancije za ispunjavanje ugovora o isporuci žita.
