Ruske vazduhoplovne snage prelaze na „novu ofanzivnu taktiku“ protiv ukrajinske PVO

Lovci ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga su nedavno promenili taktiku i zauzeli ofanzivniji operativni stav nego ranije.

Promenu taktike ruskog vazduhoplovstva najavio je Aleksej Dmitraškovski, šef ukrajinskog zajedničkog pres centra Tauridskog okruga.

Prema rečima Dmitraškovskog, za razliku od prošlosti kada su lovci ruskog vaduhoplovstva leteli odbrambenim vazdušnim patrolama, „ovih dana je bilo timskog rada: dva aviona su namamila naše snage protivvazdušne odbrane, a treći je udario.

Taktika ruskog vazduhoplovstva

Od novembra 2022. godine, kada su se ruske snage povukle sa desne obale reke Dnjepar u Hersonskoj oblasti da stabilizuju i zgusnu liniju fronta, ruski lovci su zadržali odbrambeni položaj.

Oni uglavnom obavljaju misije dominacije u vazduhu duž fronta, sa ciljem da spreče lovce ukrajinskih vazduhoplovnih snaga da udaraju na ruske kopnene snage, a istovremeno pružaju kopnenu podršku ruskim snagama koje deluju duž fronta.

Lovci ruskog vaduhoplovstva nisu leteli u misijama suzbijanja neprijateljske protivvazdušne odbrane koje bi imale za cilj uspostavljanje vazdušne nadmoći nad Ukrajinom kako bi slobodno izvršili udare u unutrašnjost Ukrajine.

Taktike koje koriste ruski lovci za dominaciju u vazduhu su sledeće:

Najbolji ruski lovci, kao što su Su-35S i Su-30SM, lete u vazdušnim patrolama non stop u određenim sektorima kojima pokrivaju celu liniju fronta. Povremeno takvim patrolama leti i MiG-31BM.

Ovi lovci su naoružani raketama vazduh-vazduh ili kombinacijom ovih raketa i pojedinačnih antiradarskih raketa. Ove rakete se koristi za udar na bilo koji ukrajinski PVO radar koji počne da zrači kako bi se pratio avion ruskog vazduhoplovstva.

U misijama dominacije u vazduhu, obično:

• MiG-31BM je opremljen sa dve RVV-BD (Vimpel R-37) rakete dugog dometa vazduh-vazduh ispod trupa i dve RVV-SD (poboljšana verzija R-77 Vimpel) rakete srednjeg dometa vazduh-vazduh ispod krila.
• Su-35S/Su-30SM je opremljen sa dve RVV-BD, dve RVV-SD i jednom Kh-31 antiradarskom.

Lovci ruskog vazduhoplovstva upravljaju patrolama držeći se daleko od ukrajinskih protivvazdušnih sistema i obezbeđuju odbrambeno pokrivanje ruskih bombardera (Su-34), jurišnih lovaca (Su-30SM, Su-25) i jurišnih helikoptera (Mi-28, Mi-35, Ka-52) koji napadaju vojne objekte i opremu Ukrajinaca.

Kao što je ranije rečeno, lovci takođe sprečavaju ukrajinske jurišne avione (MiG-29, Su-25 i Su-24) da napadnu ruske trupe duž linije fronta.

Smrtonosna raketa Kh-31P

Sposobnost ruske antiradarske Kh-31P da uništi bilo koji ukrajinski PVO radar koji se uključi je glavna komponenta taktike ruske dominacije u vazduhu.

Kh-31P je dizajnirana da uništi radare sistema zemlja-vazduh srednjeg i dugog dometa, radare za kontrolu vazdušnih operacija i radare za rano upozoravanje. Osposobljena je da pogodi aktivne (zračeće) radare protivnika.

Projektil koristi pasivni tragač za rad u nekoliko režima navođenja, uključujući automatsku pretragu i eksternu kontrolu. Širokopojasni tragač pokriva čitav opseg trenutnih i predviđenih radnih frekvencija za potencijalne neprijateljske sisteme protivvazdušne odbrane.

Ako je obeležen protivničkim radarom, Kh-31P izvodi manevar povlačenja od 10 g kako bi izbegao pretnju.

Ruski piloti nazivaju Kh-31PD „Supersonična smrt“, tvrdeći da je projektil praktično neranjiv za neprijateljsku protivvazdušnu odbranu zbog svoje velike brzine i sposobnosti protiv-napada. Rusija tvrdi da je uspešnost sa Kh-31PD od 98% u nekoliko desetina lansiranja u Ukrajini.

Averzija prema riziku

Razlog zašto ruske VKS ostaju van dometa ukrajinskih protivpožarnih sistema uprkos Kh-31P je taj što koristeći informacije o ciljanju u realnom vremenu od SAD i NATO AWACS aviona (Airborne Warning & Control Sistem), ukrajinske rakete često mogu da gađaju ruske lovce bez uključivanja radara za pretragu, a to predstavlja rizik za ruske lovce i pilote.

Prema rečima ukrajinskog zvaničnika, borci ruskog vazduhoplovstva više ne ostaju van dometa ukrajinskih protivvazdušnih sistema. Oni ulaze u sporni vazdušni prostor da bi izazvali ukrajinske napade i na taj način locirali ukrajinske PVO sisteme. Drugim rečima, oni prihvataju povećan rizik sa ciljem uništavanja ukrajinskih PVO sistema.

Za sada je poznato da Ukrajini nedostaje raketa. Takođe, ruski lovci lete na srednjim visinama i poznato je da su dobro opremljeni elektronskim sistemima za lažiranje, smanjujući šanse za uspešno raketiranje. Jasno je da Rusija veruje da su rizici prihvatljivi i da je vreme da se krene u ofanzivu.

Dronovi se pridružili kampanji

Prema rečima Dmitraškovskog, Rusija je takođe počela drugačije da koristi kamikaza dronove i lutajuću municiju. Koristi bespilotne letelice Geran-2 da privuče vatru iz ukrajinskih PVO sistema, a zatim napadne te sisteme dronovama Lancet.

„Nakon upotrebe Shaheda, pojavila se lutajuća municja Lancet. Takođe strategija da se lociraju položaji protivvazdušne odbrane, a zatim u skladu s tim udara Lancet“, rekao je on.

Upotreba kliznih bombi

Rusi su uveli i klizne bombe, kao što su UPAB-1500B, PBK-500U Drel i Grom, u svojoj vazduhoplovnoj kampanji protiv ukrajinskih snaga. Ove bombe imaju domet od oko 60 km i pakuju između 500 kg i 1500 kg eksploziva. Jačina eksplozija ovih bombi nadoknađuje sve navigacione nepreciznosti.

Razorna moć ruskih kliznih bombi verovatno stavlja ukrajinsku protivvazdušnu odbranu na Hobsonov izbor. Ako PVO sistem ne pokuša da obori bombu, dešavaju se veoma loše stvari. Ako pokuša, izlaže se riziku da ga napadne raketa Kh-31P koju je lansirao lovac ruskog vazduhoplovstva koji leti u vazdušnoj patroli.

Rusija je spremna da operativno angažuje svoji teški jurišni dron Sirius (Inokhodets-RU) duž ukrajinskog bojišta. Ove bespilotne letelice su u stanju da bacaju precizno vođene bombe od 100 kg sa udaljenosti.

Jasno je da rusko ratno vazduhopolovstvo zateže omču oko ukrajinskih snaga kroz veoma dobro kalibriran prelaz sa defanzivnog na ofanzivni položaj duž fronta.

Verovatno je da prošli napadi na rusku infrastrukturu korišćenjem skupih krstarećih projektila nisu negativno uticali na ratne sposobnosti Ukrajine na frontu u onoj meri kojoj se Rusija nadala.

Stalni dotok oružja i municije SAD i NATO, kao i opreme za proizvodnju električne energije i mreže, sprečio je slabljenje ukrajinskih snaga. Kao rezultat toga, Rusija je sada pribegla snažnom udaru ukrajinskih snaga teškim i preciznim vazdušnim bombama.