Afera o curenju dokumenata iz Pentagona polako se smiruje. Glavni krivac je uhapšen a o pravoj pozadini čitavog slučaja – možda ćemo jednog dana i dobiti informacije.
Osumnjičeni Džek Tešeira (Jack Teixeira, 2002) je živeo sa majkom i očuhom u porodičnoj kući u Maple ulici, Severni Digton (North Dighton), okrug Bristol. Radio je u Vazduhoplovnoj bazi Nacionalne garde Masačusetsa ”Otis” kao IT specijalista – pomoćnik za informatičke (sajber)-prenosne siseme (Cyber Transport Systems Journeyman).
U julu 2022 unapređen je u vazduhoplovnog redova I klase (razvodnika). Baza se inače nalazi u susednom okrugu Barnstabl (Barnstable) adeo je združenog centra (baze) za obuku ”Kejp Kod”. Tešeira je služio u 102 obaveštajnom krilu (102nd intelligence wing) 101. obaveštajne eskadrile (Squadron).
U Nacionalnu gardu je primljen 2019. godine kao vojnik kategorije ”10” (Title 10). Šifra ”10” ima pet podkategorija od kojih se ”E” odnosi na rezervni sastav. Kako je 14. aprila izvestio ”Reuters”, Džek je ”u suštini bio stalni član”, što bi značilo da je služio u podkategoriji ”D” (Title 10, subtitle D, US Department of the Air Force, DAF). Prema sajtu 102. obaveštajnoog krila, ”misija ove jedinice je da širom sveta obezbedi precizne obaveštajne podatke i komandu i kontrolu za ekspedicionu (van granica SAD) borbenu podršku i bezbednost SAD”.
Zanimljivo je da je Džekov očuh, Tomas Difolt (Thomas Dufault), radio u istom krilu Nacionalne garde u činu starijeg vodnika I klase sve do 2019, kada je, nakon 34 godine službe, penzionisan. Džekova majka Daun (Dawn) je volontirala za Fond vojnih heroja Masačusetsa i u Domu za naše (US) trupe, a nakratko i za Odeljenje za usluge veterana Masačusetsa. Znači – jedna besprekorna porodica.
Prema izjavi specijalnog FBI agenta kontraobaveštajnog odeljenja terenske kancelarije u Vašingtonu, Patrika Likenhofa (Patrick Lueckenhoff), Tešeira ne samo da je prošao ”strogo poverljivu” bezbednosnu proveru, već je ”2021. potpisao doživotni obavezujući ugovor o neotkrivanju podataka kako bi dobio pristup strogo poverljivim/osetljivim informacijama TS/SCI (sensitive compartmented access)”. Zavaljujući novom ovlašćenju, sada su mu bile dostupne i zaista poverljive informacije.
Džek je pod pseudonimom ”OG”, navodno još u jeku pandemije Korona virusa, 2020, na ”Serveru 1” počeo da radi kao moderator ”Thug Shaker Canal”. No, od decembra 2022 povremeno je plasirao prepisane delove poverljivih informacija na društvenim mrežama da bi u januaru naredne godine počeo da postavlja i fotografije čitavih dokumenata.
Na ”Discord” popularnoj platformi za trenutnu razmenu poruka – jednoj vrsti ”sobe za ćaskanje” (chat room) – osetljive dokumente podelio je sa ekipom mladića koji su gravitirali sajtovima usmerenim na oružje i municiju ali su često raspravljali i o geopolitičkoj situaciji i ratovima. ‘Discord” je naime VoIP (Voice over Internet Protocol), IP Telephony (Internet Protocol Telephony) kao i IM (Instant messaging) platforma pokrenuta13. maja 2015. godine.
No, afera je poprimila međunarodne razmere kada su se popularnim mrežama proširile desetine dokumenata o američkim procenama rata u Ukrajini, detalji o razmeštanju vojske SAD, saveznika i Ukrajine, prodoru SAD u ruske obaveštajne i vojne mreže i prisluškivanju ključnih saveznika američke obaveštajne službe. Treba imati u vidu da je ”Discord” od januara 2023. imao 154 miliona aktivnih globalnih korisnika!
Pentagon je započeo internu reviziju kako bi procenio uticaj curenja informacija na nacionalnu bezbednost. Reviziju vodi Milansi D. Haris (Milancy D. Harris), zamenik podsekretara odbrane za obaveštajne poslove i bezbednost. Tim uključuje predstavnike kancelarija za zakonodavne poslove, javne poslove, politiku, pravne savetnike i zajedničko osoblje.
Pentagon je takođe brzo preduzeo korake da smanji broj ljudi koji imaju pristup brifinzima. Zvaničnici Pentagona takođe pažljivo prate gde se procureli slajdovi „objavljuju i pojačavaju“, rekao je Kris Meager (Chris Meagher), pomoćnik ministra odbrane za javne poslove. Odvojeno, Ministarstvo pravde je pokrenulo krivičnu istragu o tome kako su slajdovi dobijeni i procureli. Direktor CIA Vilijam Berns (William Burns) je u utorak nazvao curenje „duboko nesrećnim“. FBI je na zahtev Pentagona, navodno, reagovao tek 6 aprila, započevči potragu za izvorom informacija.
Po svemu sudeći, Džek je već imao neka saznanja da se traga za njim jer je sa službenog kompjutera pomoću reči ”curenje” (leak) pretraživao informacije o toku istrage. Ubrzo je jedan član grupe ”Discord” Federalnom Istražnom Birou predao ”OG” adresu za registraciju i naplatu domena. Kada je Agencija informatoru pokazala fotografiju sa vozačke dozvole, fotografiju postavljenu onlajn na sajtu Ministrastva Odbrane kao i porodične fotografije koje je Daun Tešeira svake godine postavljala na mreže na Dan veterana, on ga je identifikovao kao ”OG”.
Konačno, u popodnevnim časovima 13 aprila, uz pomoć lokalne policije, SWAT tima FBI sa teškim vozilima, helikopterima i dvomotornim avionom, Tešeira je uhapšen.
Tokom kratkog saslušanja, glavni federalni tužilac za nacionalnu bezbednost u Bostonu, Nadin Pelegrini (Nadine Pellegrini) rekla je da će vlada tražiti 10 godina zatvora po svakoj od optužbi sa kojima se Tešeira suočava. Državni pravobranilac Merik Garland (Merrick Garland) već je podvukao ozbiljnost krivičnih dela.
U svakom slučaju, bostonski sud ima nameru da razvodnika goni po optužbama za neovlašćeno prenošenje informacija o nacionalnoj odbrani i za neovlašćeno uklanjanje i zadržavanje poverljivih dokumenata, odnosno, po tački 18 paragrafa 739 američkog zakona (akta) o špijunaži iz 1917, prema kojima je okrivljenom zaprećena kazna do 10, odnosno, do 5 godina zatvora.
Kada se afera malo slegla, jasno je da Tešeirin slučaj ni približno nije senzacionalan kao što je to bilo sa Edvardom Snoudenom (Edward Joseph Snowden) koji je radio za CIA i NSA ili nesrećnim Džulijanom Asanžom (Julian Paul Assange). Ako se sve optužbe potvrde, opet je jasno da Džek nije radio iz materijalnih, političkih ili altruističkih pobuda niti je bio angažovan od uvek i za sve krivih Rusa ili Kineza.
Šta više, sve više se dovodi u pitanje autentičnost (bar svih) podataka i šarenih slika i grafikona koje je objavljivao. Tačno je da je većina dokumenata koje je postavio već bila javno dostupna a sadržaji poznati. Drugo, isplivavaju vesti da su sadržaji dokumenata ispravljani ili dopunjavani prema potrebi, tako da su bili krajnje nepouzdani. Prema servisu BBC, i sam Pentagon je naveo da postoji mogućnost da su pojedini dokumenti “izmenjeni”. Pojavljuju se i teorije da iza svega stoji obaveštajna zajednica sa ciljem da zavara Moskvu Konačno, i sam Kremlj je objavio da tu nije bilo ničega što već nisu znali. Druga je teorija da je cilj bio poljuljati homogenost Zapadne alijanse i stvoriti nepoverenje prema američkim partnerima. Ukrajinci su odmah informacije odbacili kao netačne i izrazili sumnju u njihovu autentičnost.
Srbija
Ono što se tiče nas, to je činjenica da se u jednom od navodno ”procurelih dokumenata Pentagona”, koji je 12. aprila objavila agencija ”Reuters”, navodi kako je ”Srbija pristala da isporuči oružje Ukrajini”. Pod naslovom “Evropa – Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine”, dokument u obliku grafikona navodi “procenjene stavove” 38 evropskih vlada kao odgovor na ukrajinske zahteve za vojnu pomoć.
U dokumentu označenom kao “Tajni”, u koji je “Rojters” imao uvid ali čiju autentičnost nije mogao da potvrdi, u vidu grafikona prikazana je “procena stavova” 38 evropskih vlada na ukrajinske zahteve za vojnu pomoć. U grafikonu stoji da je “Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati ubojitu pomoć ili ju je već isporučila. Takođe, Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini”. ”Radio Slobodna Evropa” (RSE) je istoga dana eksplicitnije navela da su ”sporadične i delimične informacije o tome da oružje, proizvedeno u Srbiji, koriste ukrajinske snage, potvrđene izveštajem Pentagona u kojem se navodi da se Srbija složila da naoružava Ukrajinu”.
Očito da je RSE (slučajno ili zlonamerno) u izjavu uplela Pentagon izbegavajući da naglasi da se radi o informaciji izvučenoj iz gomile Tešeirovih objava. Ambasada SAD u Beogradu je RSE rekla da ne može da komentariše navodne poverljive informacije, ali je dodala da, “prema saznanjima, Srbija ne prodaje oružje Ukrajini”; isto je potvrdila i ukrajinska ambasada. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, ministri spoljnih poslova i odbrane Ivica Dačić i Miloš Vučević i Ministarstvo spoljnih poslova odmah su oštro demantovali svaku mogućnost da Beograd prodaje oružje ili municiju Kijevu ili Rusiji.
Očito je da je neko zlonamerno kombinovao najnoviju aferu sa ”curenjem” podataka, nešto starije vesti o raketima ”Grad” i nepovezane (originalne ili prefabrikovane) dokumente, kako bi naneo štetu ugledu Srbije.
Naime, ruski portal ”Mash” (Москва. Федеральный) objavio je 27. februara 2023. vest da ”Oružane snage Ukrajine koriste isporuke raketa iz Srbije za udare po Rusiji”. Vest je propraćena priloženim video-zapisom. Na snimku se vidi ”skladište u Bratislavi, gde je u tranzitu stiglo 3500 raketa M-21 kalibra 122 mm za višesevne bacače (РСЗО) ‘Grad’. Dobavljač je srpsko odbrambeno preduzeće ‘Krušik’. A evo kako je M-21 završio u Slovačkoj: Kanadska kompanija ‘JNJ Exort Import’ naručila je rakete od preduzeća ‘Krušik’. Palete sa raketama je posrednik – turska firma ‘Arca Savunma Sanayi Ticaret’, avionom prebacila u Tursku, odakle je teret otišao za Slovačku pa – u Ukrajinu.
Nije jasno da li su Srbi znali kome su na kraju prodali projektile. Prema našim (Mash) saznanjima, isporuke su obavljene 4. i 6. februara 2023”. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je 2. marta izjavila da informacije o srpskom oružju u arsenalu vojske Ukrajine izazivaju “najdublju zabrinutost”. Ona je navela da je Moskva zatražila od Beograda zvaničan stav o informacijama da je Ukrajini isporučeno oružje iz Srbije. Zaharova je poručila i da Kremlj “pomno prati ovu priču”.
No, i pre izjave Marije Zaharove, a istoga dana kada se pojavila vest portala ”Mash”, 27. februara, ”Holding komanija Krušik” iz Valjeva izdala je saopštenje – demanti:
”Povodom neistinitih informacija, u vezi sa navodnim izvozom raketa 122 mm ”GRAD” kompanije ”Krušik”, u Ukrajinu, rukovodstvo saopštava da nije bilo prodaje raketa na ovo tržište, niti je uopšte bilo zaključenih ugovora u navedenim količinima i oznakama. Naglašavamo da se čitav medijski ”slučaj” gradi na korišćenju nepotpunih i nepovezanih informacija, koje pokušavaju da se, na krajnje zlonameran način, stave u negativan kontekst.
Sa tim ciljem, objavljeni su delovi sledećih dokumenata: jednog sa našim memorandumom i Sertifikata krajnjeg korisnika. S tim u vezi, ukazujemo na sledeće: kompanija ”Krušik” nije potpisala ugovor za isporuku sa turskom kompanijom ”Arca Savunma Sanayi Ticaret Limited” koja se navodi u ukrajinskom sertifikatu krajnjeg korisnika kao izvoznik. Prva strana dokumenta sa našim memorandumom je bez datuma, a reč je o dokumentu kojim se definišu bezbednosne karakteristike proizvoda, značajne za njegov transport i nema nikakvih dokaza da je povezan sa ostalim dokumentima objavljenim u medijima.
Takođe, evidentno je da se ovaj dokument odnosi na rakete 122 mm ”GRAD-2000”, dometa 40 km. Objavljena je prva strana ”Sertifikata krajnjeg korisnika” za količinu od 3500 komada raketa M-21 ”GRAD”, dometa 20 km. Rakete 122 mm dometa 20 km, koje proizvodi ”Krušik”, ne nose ovu oznaku. Takođe, očigledno je da se radi o potpuno različitim raketama u odnosu na one iz objavljenog dokumenta sa našim memorandumom.
Neko je svesno želeo da nanese štetu ”Krušiku”, ali nije shvatio da je za tu svrhu koristio dokumenta koja se odnose na dva različita proizvoda. Napominjemo da HK ”Krušik” od kupca, prvo traži da obezbedi ”End user certifikate”, kojim je definisano da je krajnji korisnik saglasan da neće doći do preprodaje, reeksporta ili pretovara predmetne isporuke bilo kom drugom licu ili državi, bez pisane dozvole nadležnog organa u Republici Srbiji. Nijedna naša raketa, niti mina, od otpočinjanja sukoba u Ukrajini, nije ugovorena, a da je krajnji korisnik neka od strana učesnica u sukobu”.
Kao prvo, navedimo da se u dokumentima govori o artiljerijskim raketama 122 mm ”Grad” – tačnije, o raketama koje se ispaljuju sa višecevnih lansera ”MB-21 Grad”. Kod nas danas stari tip artiljerijske rakete 122 mm dometa do 20 km proizvodi Holding kompanija ”Krušik” pod nazivom ”122 mm GRAD-S”. No, modernizovane rakete 122 mm, dometa do 40 km, pod nazivom ”122 mm GRAD 2000”, izrađuje kako ”HK Krušik”, tako i beogradska privatna firma ”EdePro” (Engine Development and Production, 122 mm, G-2000/45 MLRS GRAD). Inače. 122 mm G-2000 u svom katalogu ima i ”Jugoimport”. Na prilogu sa zaglavljem ”HK Krušika” samo se spominju ”rakete 122 mm GRAD 2000”, bez datuma, količine, krajnjeg korisnika (kupca), transportera i posrednika (brokera).
Drugi dokument je prva strana ”endjuzer sertifikata” Ministaratva odbrane Ukrajine iz Kijeva od 5. oktobra 2022. godine koji se jasno odnosi na ”3500 komada 122 mm raketa M-21 GRAD (maksimalnog dometa 20 km)”, Znači, radi se o projektilima koje pod tim nazivom ne proizvodi ni jedna firma iz Srbije. Kao dobavljač, u dokumentu se navodi američka firma ”Global Ordnance Trading Inc.”, 4100 Market Street SW, Suitte 100, Huntsville, Alabama. ”Global Ordnans” u suštini posluje na Floridi, registrovan je u Stejd Departmentu i ima licencu američkog ATFE biroa. Inače, ova kompanija je 30. avgusta 2021. sklopila višegodišnji poslovni ugovor o saradnji sa ukrajinskim državnim koncernom ”Ukroboronprom”.
Konačno, kao transporter je upisana turska kompanija ”Arca Savunma Sanayi Ticaret Limited” iz Ankare (Kızılırmak Mahallesi 1450 Sokak No:3). Sledeći dokument je deklaracija o avio-transportu od 24. januara 2023, prema kojoj je pošiljalac raketa ”Arca Savunma Sanayi Ticaret Ltd.” a primalac – slovački ”VOP Nováky, a.s.”, (stari naziv do 2. januara 2023: ”MSM Nováky, a.s”.). Najčudniji je poslednji dokument objavljen na ”Mash”-u: radi se dozvoli za izvoz naoružanja našeg Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija od 21. oktobra 2022. godine. Naime, ovde se kao izvoznik navodi beogradska privatna ”Sofag doo” (Mome Kapora 12), kupac (čega?) – kanadska kompanija ”JNJ Export Import Ltd.”, 5 Blackbird Cres, Richmond Hill, Ontario, posrednik – ”Arca Savunma Sanayi Ticaret Limited” a krajnji korisnik – Agencija za odbrambenu industriju Turske iz Ankare!
Iskreno rečeno, osim zajedničkog imenitelja – turske ”Arca Savunma Sanayi Ticaret Ltd”, nismo uspeli nikako da povežemo Srbiju sa isporukom raketa ”GRAD” (kojih ?) Ukrajini! Pri tome, sve kopije se mogu dovesti u sumnju. Primera radi, Miroslav ”Mike” Hajduković je pre vise od dve decenije u Kanadi bio vlasnik kompanije ”JNJ Export Import”. No, Hajduković se trajno vratio u Beograd, a na ime Jelene Hajduković u Beogradu, Narodnog heroja Milana Tepića 16, registrovao preduzeće ”J.N.J. Export-import doo” ”za posredovanje u prodaji raznovrsnih proizvoda”.
Konačno, ako zanemarimo ovo zamešateljstvo, Srbija se strogo pridržava Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme od 8. oktobra 2014. godine. Članom 6 ovog Zakona, zabranjen je izvoz u države krajnjeg odredišta koje se nalaze pod embargom na NVO SB OUN, OEBS i drugih međunarodnih organizacija koje obavezuju Republiku Srbiju ili na osnovu relevantnih odredaba nacionalnog zakonodavstva.
Član 14. Zakona predviđa da je podnosilac zahteva dužan da uz zahtev za izdavanje dozvole za izvoz, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, dostavi originalnu potvrdu krajnjeg korisnika (End User Certificate)… ”Endjuzer serifikat” mora da sadržati izjavu da se NVO neće koristiti u svrhe koje nisu navedene u potvrdi, neće se reeksportovati ili staviti na raspolaganje trećem licu bez pisanog odobrenja nadležnog ministarstva države isporučioca ili porekla robe..
Ne ulazeći u uloge domaćih posrednika – brokera o kojima se dosta spori u štammpi, činjenica je da je naša namenska industrija cenjena u svetu i njeni proizvodi traženi, što svakako doprinosi dohotku. Potpuno je drugo pitanje da li se kupci pridržavaju klauzula ugovora i kako, nakon preuzimanja robe, njome raspolažu. Srbija nije u stanju da prati dalje tokove prodatog oružja i oruđa.
Takođe, ne treba zaboraviti velike količine naoružanja koje je nakon raspada SFRJ ostalo u novostvorenim državama. Primera radi, već smo pisali o ”jugoslovenskim Zastavinim automatskim puškama M70, koje je brtinaska vlada najverovatnije nabavila iz Republike Hrvatske radi obuke ukrajinskih vojnika”.
Pratite nas na Google News-u.
