Za mnoge od nas pomisao na autonomno oružje podseća na strahove od filmova „Terminator“ i Arnolda Švarcenegera. Robotska stopala, deo armije robota koji hodaju po ljudskim lobanjama, nameravaju da unište ljudsku populaciju dovoljno glupu da napravi samosvestan računar.
Verovatno jedan od najvećih negativaca, ne samo u franšizi „Terminator“, već svih vremena, bio je portret robota T-1000 od tečnog metala od strane glumca Roberta Patrika iz filma „Terminator 2: Sudnji dan“ iz 1991.
Skeletni robotski dvonožni Švarceneger, koji kontroliše Skynet, možda je bio zastrašujući jer se činilo da je nešto što je moguće. Sa druge strane T-1000 koji menja oblik, iako zastrašujući, izgledao je kao nemoguć inženjerski podvig. Mogli smo biti mirni kada se film završio. Do sada.
Izmišljeni T-1000 je bio prvi tečni metalni korak ka stvarnosti. Istraživači sa kineskog univerziteta Tsinghua stvorili su tečni metal toliko lagan da može da pluta na vodi, što je navelo te iste istraživače da veruju da bi se mogao koristiti za stvaranje laganih egzoskeleta i robota koji menjaju oblik.
Ovo najnovije otkriće, “korak ka ubijanju svih ljudi” temelji se na istraživanju sprovedenom na Univerzitetu u Saseksu i Univerzitetu Svonsi. Tamošnji istraživači su 2017. godine pronašli način da pretvore tečni metal u dvodimenzionalne oblike koristeći električni naboj. Naelektrisanje je kontrolisalo kompjuter (nije Skynet ne brinite) i moglo se dinamički menjati.
Naučnici sa Univerziteta Karnegi-Melon kasnije su otkrili savršenu metalnu leguru “za T-1000”, za koju kažu da može imati i niz drugih upotreba. Njihova kombinacija indijuma i galijuma postoji u tečnom obliku na sobnoj temperaturi i može da kapacitira tečne metalne tranzistore, fleksibilna kola i možda čak kola koja se samopopravljaju u budućnosti.
Kineski istraživači su koristili sličnu mešavinu indijuma i galijuma da bi stvorili svoju plutajuću leguru, koja koristi sitne staklene perle da bi ostala na površini. Uprkos svom tečnom stanju, on „i dalje održava odličnu konformabilnost, električnu provodljivost i krutost pod regulacijom temperature“, prema njihovom istraživačkom radu.
Neki čitaoci mogu pomisliti da malo preterujemo u poređenju ovih ranih razvoja sa robotom smrti koji menja oblik, ali u periodu od nešto više od dve godine, istraživanje meke robotike je prešlo sa pomeranja metala po ravnoj površini do malog robota čovekolikog oblika koji beži iz zatvorske ćelije.
Zajednički projekat američkih i kineskih naučnika doveo je do stvaranja Lego čoveka od tečnog metala, “robota” u obliku čoveka, visokog 10 milimetara, koji se provlači kroz šipku jednako male lažne zatvorske ćelije. Koristeći magnetno polje, naučnici su držali robota od legure galijuma zajedno, zatim ga istopili, pomerili i reformisali sa druge strane zatvorske rešetke.
Ideja iza ovog eksperimenta i njegovog kreiranja bila je da dovede do razvoja malih, pokretnih mašina koje bi mogle da obavljaju određene zadatke dok su unutar, recimo, ljudskog tela. Istraživanje je želelo da vidi da li magnetna polja mogu da kontrolišu oblik i rekonfiguraciju potencijalne mašine, jer ona, na primer, uklanja strana tela iz unutrašnjosti ljudskog stomaka.
Dani kada je trebalo izbegavati T-1000 ili čak T-800 su daleko, daleko u budućnosti (nadamo se), ali isto tako se nadamo da će razvoj meke robotike za koju je ova tehnologija namenjena dati čovečanstvu mnoštvo korisnih prednosti – pre nego što postanu svesni sebe i počnu da ubijaju sve nas.
