Osnivači najvećih fabrika naše namenske industrije, VISTAD i PPU, inženjeri Stanković i Pošinger, posle Drugog svetskog rata su – proglašeni za saradnike okupatora, oduzeta im je imovina i osuđeni su na stroge kazne. Sličnu sudbinu doživeo je još jedan inženjer, o kome se danas malo zna pošto njegova fabrika nije ušla u sklop namenske. Radi se o Luki Špartalju.
Luka Špartalј (1898-1943) je sin artilјerijskog pukovnika Đorđa Špartalјa. Završio je mašinski fakulet u Ganu, u Belgiji. Na predlog Načelnika Odelјenja za Vazduhoplovstvo Ministarstva vojske i mornarice (MViM), a na osnovu konkursa Pov.V.O.Br. 10019 od 27. jula 1926, ministar vojni Dušan Trifunović je 20. oktobra 1926. doneo rešenje V.O.Br. 16744 da se u Francusku, u Ecole Superieure d’Aeronautique, kao vojno-državni pitomac pošalјe mašinski inženjer Luka Špartalј. No, Trifunović je već 5. novembra, doneno novo Rešenje VOBr. 19073, kojim se Špartalј briše iz spiska vojno-državnih pitomaca na strani.
Luka Špartalј je 1938. godine u Beogradu, u Bulevaru Vojvode Mišića br. 45a, osnovao Mašinsko-metalurgijsko-industrijsko preduzeće. Prema nekim pretpostavkama, osnovni kapital firme je bio približno oko 10.000.000. dinara. Delatnost preduzeća bila je namenska proizvodnja delova za potrebe vojne industrije. Tokom iste, 1938 godine, na Prvoj međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi (28 marta 31 juna) na (starom) sajmištu, proizvodi Špartaljeve firme postigli su zapažen uspeh.
Tokom 1939 godine MViM je sa Polјskom sklopilo ugovor o kupovini licence za lake minobacače 46 mm wz. 36 (Granatnik wz. 1936). Proizvodnja 8000 minobacača poverna je Akcionarskom društvu Jasenica iz Smederevske Palanke, firmi Kruševac AD (Srpsko AD za izradu i opravku vagona) i Prvoj Jugoslavenskoj tvornici vagona, strojeva i mostova d.d. Brod na Savi (Slavonski brod). Istovremeno, ugovor o izradi mina 46 mm potpisan je sa valјevskom firmom VISTAD.
Inženjer Stanković je 20 decembra 1939 proizvodnju 200.000 upalјača za mine, po jediničnoj ceni od 42.5 dinara, poverio preduzeću Luke Špartalјa. Kako je beogradska firma već imala ugovore sa MViM o prizvodnji upalјača za ručne bombe M38 i dvogubo-radnih (duplo dejstvujućih) upalјača F.V-18-T.U. za mine M-Č, V-Č,M i OČG minobacača 81mm M31 (Stokes-Brandt), Uredbom iz decembra 1940 Mašinsko metalurgijsko industrijsko preduzeće ing Luka Špartalј je dobilo pogodnosti po pitanju javnih davanja, koje je dobila zbog važnosti firme za narodnu odbranu.
Firma je, nakon okupacije Jugoslavije, nastavila sa radom za nemački Wehrmacht. No, Luka Špartalј je 12. novembra 1942. uhapšen od strane Gestapoa kao britanski špijun (pripadnik ”Radio grupe 506”, kodno ime UJ1MAN; kodno ime ULMAN imao je Borivoje-Bora inž. Radenković pa se u literaturi često mešaju), osuđen na smrtnu kaznu i oduzimanje celokupne imovine (Todesurteil für Ingenieur Luka Spartalj und Einziehung seines Vermögens).
Strelјan je 1943. godine u Jajincima. Radio grupa 506 je u suštini korišćena od stranе ”Komandе severnih pokrajina” JVuO na čelu sa majorom Žarkom Todorovićem “Valterom” za održavanje veze sa Londonom. Jugoslovenska vlada iz Londona je i preko Špartaljevog računa u podružnici američke The Chase National Bank u Švajcarskoj dostavljala novac za pomoć izbeglicama iz NDH. Pri povlačenju, nemačka vojska je minirala fabrička postrojenja i uništila dominantan deo vitalne opreme.
U proleće 1946. godine Sreski sud u Beogradu doneo je odluku kojom je celokupna imovine Luke Špartalјa prešla u vlasništvo države. Prethodno je Komisija za ratnu dobit Špartalјa proglasila ratnim profiterom pošto je, po slobodnoj proceni, zaklјučila da je u vreme okupacije uvećao svoju imovinu za 7.000.000 dinara. U to vreme je osuđen i saradnik Specijalne policije Uprave grada Beograda Milutin Špartalj, pa se često meša da je Milutin bio agent UJ1MAN.
Ukazom br. 727 iz 1948, bivša Špartalјeva firma je proglašena za preduzeće od opštedržavnog značaja. Preduzeće je preuzelo Ministarstvo za rudarstvo FNRJ i predalo ga na upravlјanje Jugoslovenskom kombinatu za naftu i plin. Od tada je radilo pod nazivom Mašinska radionica Jugoslovenskog kombinata za naftu i plin. Mašinska radionica je15. marta 1947. ušla u sastav Preduzeća za dubinsko bušenje.
Na lokaciji u Bulevaru Vojvode Mišića br. 45a nastavio je sa radom Zavod za geološka istraživanja pri N. R. Srbije i ogranak Preduzeća za dubinsko bušenje (pod nazivom Preduzeće za istražne radove). Na osnovu Osnovnog zakona o državnim privrednim preduzećima, a na predlog Ministarstva rudarstva FNRJ, Vlada FNRJ je 4. februara 1949. donela Rešenje o osnivanju preduzeća za izradu bušećih garnitura br. 687/49. Na osnovu ovog dokumenta, formirano je državno privredno preduzeće od opšteg državnog značaja, pod nazivom: Preduzeće za izradu bušaćih garnitura, sa sedištem u Zemunu, odnosno, Preduzeće za proizvodnju geološko-rudarske opreme i pribora Geomašina.
Postovavi Gospodine Branko Bogdanovic,
Moje ime je Vera Spartalj i cerka sam pokojnog ing. Luke Spartalja. Zivim i Svedskoj od 18-10-1965. Upravo pisem istoriju moje porodice kako dedeDjordja tako i mog oca Luke. Imam podatke koji su verodostojni i javnosti nepoznati. Dolazim u Beigrad pocetkom novembra sa namerom da kopam po arhivama i Vojnom Arhivu predam istorijski materijal prilikom pretrage u istom. Dobila sam vreme 1-11-2023.
Dirnuta sam Vasim textom pa bih zelela da Vas sretnem prilikom mog boravka u Beogradu. Iz tog razloga, ako se Vi slazete, bila bih zahvalna da mi date mogucnost da Vas vidim negde, mozda na Fakultetu Tehnickom.
Srdacni pozdravi Vera Spartalj Waters