Sve što niste znali o PATRIOT raketnom PVO sistemu zemlja-vazduh

Borbena upotreba Patriota

Od početka operativne upotrebe pa do današnjih dana, Patriot je više puta korišćen u uslovima izvođenja borbenih dejstava. 

Svoje prvo vatreno krštenje je imao 18. januara 1991. godine u toku rata u Persijskom zalivu ( Persian Gulf War ). Obe strane su dale suprotne izjave. Na kraju se ustanovilo da je došlo do greške u računaru i da je ispaljena raketa a da projektil „Scud“ nije ni lansiran na Izrael. 

Tokom celog rata, Patriot je pokušao da gađa preko 40 balističkih projektila. Analize ukupnog uspeha su rađene više puta. Na osnovu svega iznetog, može se reći da nijedna raketa nije pogodila i da se ne zna broj ispaljenih balističkih projektila.  U skladu sa standardnom doktrinom gađanja, većinom su lansirana 4 Patriota na svaki dolazeći projektil. Veliki broj ispaljenih projektila ukazuje na nisko poverenje u mogućnosti sistema.

Ovde se mora napomenuti incident koji se dogodio u Dahranu ( Dhahran ) 25. februara 1991. godine. Irački balistički projektil „All Husein“ je pogodio kasarnu ubivši 28 američkih vojnika. Presretanje projektila sistemom Patriot je bilo neuspešno. Detaljnom istragom je ustanovljen kvar na centralnom računaru. Sistem je neprekidno radio oko 100 časova. Jedan parametar koji je izračunavao vreme je, za sve vreme neprekidnog rada, napravio grešku od trećine sekunde. Osmatrački radar je video projektil i pokušao da navede i zahvati cilj ali je navedena greška, odvukla nišanski radar 600 m u stranu tako da nije ni došlo do zahvata. Bez zahvata, kompjuter je prijavio cilj kao lažan i uklonio ga iz sistema, bez pokušaja presretanja. 

Prosto rečeno – softverska greška u sistemskom rukovanju vremenskom oznakom. 

Da zlo bude još veće, Izraelci su 11. februara uočili problem i obavestili američku vojsku i proizvođača softvera. Preporučili su redovno i povremeno ponovno pokretanje računara da se greška smanji na minimum. 

26. februara je isporučen ažurirani softver. 

Rađene su mnogobrojne analize a interesantan je zaključak Operativnog podkomiteta Vlade Predstavničkog doma za zakonodavstvo i nacionalnu bezbednost SAD-a:

„Raketni sistem Patriot nije ispunio očekivanja u ratu u Persijskom zalivu mada je američka javnost uveravana da jeste“.

Invazija na Irak („Invasion of Iraq 2003“)

Osnovni zadatak Patriota je bio da obezbedi vazdušnu podršku i protivraketnu odbranu za snage koje sprovode operaciju „ Iračka sloboda „. Na osnovu izveštaja samo jedne strane, sa raketama PAC-3, Patriot je imao visoku stopu uspeha, presrećući taktičke balističke projektile Al-Samoud 2 i Ababil 100.

Incidenti „prijateljske vatre“ ( Friendly fire )

Dana 23. marta 2003. godine oboren je Tornado Kraljevskog vazduhoplovstva, pri čemu su poginula oba pilota.

Samo dan kasnije, 24. marta 2003. godine F-16 je ispalio protivradarsku raketu HARM na Patriot, nakon što ga je zahvatio sistem i ušao u proceduru lansiranja. HARM je direktno pogodio radar.

2. aprila 2003. godine, posluga Patriot-a je lansirala dve rakete PAC-3 koje su presrele i oborile Patriot raketu lansiranu od strane druge baterije.

Rat u Gazi – „Operation Protektive Edge“ ( juli-avgust 2014 )

Tokokm te operacije, Patriot baterije Izraela su presrele i uništile 2 bespilotne letilice Hamasa.

Sirija („Syrian civil war“)

Avgusta 2014. godine, sirijska bespilotna letilica je ušla u vazdušni prostor Izraela. Sa raketom Patriot MIM-104D je oborena od strane izraelske PVO.

Septembra 2014. godine, pod sličnim okolnostima je oboren Sukhoi Su-24 sirijskog vazduhoplovstva. 

Jula 2016. godine ruski mediji su izvestili da su dve izraelske Patriot rakete promašile nadolazeći dron koji je ušao 4 km u vazdušni prostor Izraela a zatim odleteo nazad u Siriju.

Aprila 2017. godine, sirijska bespilotna letilica je oborena od strane izraelske Patriot jedinice. Dve rakete su lansirane.

Septembra 2017. godine, izviđački dron Hesbollah-a je oboren nakon preleta preko granice Izraela.

Juna 2018. godine, jedna raketa Patriota je promašila sirijski dron koji se vratio u Siriju.

Jula 2018. godine Izraelci su pogodili 2 drona koja su se kretala iz pravca Sirije.

24. jula 2018. godine, izraelska raketa Patriot pogodila je sirijski avion Sukhoi Su-22 koji je prešao u vazdušni prostor Izraela.

Saudijska Arabija („Saudi Arabia“)

Patriot je učestvovao u odbrani teritorije Saudijske Arabije u periodu od 2015. do 2020. godine. Huti (Houthi) su u više navrata ispalili balističke projektile gađajući određene tačke na teritoriji Saudijske Arabije. Učinak odbrane je bio polovičan. Septembra 2019. godine je izveden masovni napad dronovima i krstarećim raketama na naftna polja Saudijske Arabije. Šest baterija nije uspelo da zaštiti naftna polja.

Poslednji incident se desio u februaru 2021. godine, za vreme održavanja trke Formule 1, kada je iznad Rijada presretnuta balistička raketa.

Zaključak

Odmah da napomenem da navodi, izneti u zaključku, predstavljaju subjektivno mišljenje koje je podložno raspravi i pluralizmu mišljenja a proizvod je ličnog iskustva i određenog predznanja u poznavanju raketnih sistema PVO.

U prvom delu ćemo obraditi zaključke u sferi teorije, taktike i načela upotrebe a u drugom ćemo se pozabaviti aktuelnim dešavanjima vezanih za ovaj sistem.

Iz svega gore iznetog, vidimo da se radi o raketnom sistemu koji je u upotrebi preko  40 godina. „Standard“ varijanta i PAC-3 u suštini predsatavljaju dva različita sistema što se tiče elektronske komponente ali otežavajuća okolnost mu je, što su ostali sklopovi i elementi ostali isti i nakon 40 godina. To se prvenstveno odnosi na sledeće:

• Ceo sistem je i dalje koncipiran kao vučna varijanta. 
• Veliki broj ljudstva koji ga opslužuje.
• Visok broj zadataka i procedura koje pripadnici jedinice moraju da izvrši u sklopu pripreme sistema za borbenu upotrebu.
• Realna verovatnoća da će neko u lancu pripreme da napravi i unese nenamernu grešku.
• Manevarske sposobnosti su mu minimalne.
• Posedanje/napuštanje vatrenog položaja oko 60 minuta.
• Popuna raketama na lansirnoj stanici oko 30 minuta.
• Zbog specifične namene, potreba neprekidnog rada koja se meri danima, što podrazumeva rad po smenama.
• Centralizovan sistem napajanja električnom energijom najbitnijih elemenata rasporeda sredstava.
• Veliki broj prenosa ( napajanje, komunikacija, prenos podataka .. ) ide preko kablova pruženih po zemlji.

Ovakvo nabrajanje možemo nastaviti na još nekoliko stranica. Pored njegovih taktičko tehničkih karakteristika, suština ocene nekog raketnog sistema je u njegovoj složenosti za rukovanje i pouzdanosti u radu. Raketne sisteme uvek posmatram kao dugačak lanac sa karikama. Što je lanac duži to je pouzdanost u radu manja. Kod Patriota se baš radi o dugačkom lancu. Potrebno je uraditi više stotina procedura u sklopu pripreme za dejstvo. Tu su greške realne i verovatne. 

Evo nekih banalnih primera: Nivelacija sredstava ( uzmimo radar ). Dovoljno je da operatori zaduženi za taj zadatak unesu grešku reda 0.2 stepena. Računar radi pod pretpostavkom da je sve urađeno po protokolu i on ne raspoznaje da je nivelacija pogrešna. Sledeći primer, orjentacija radara. Kod posedanja položaja, vrši se orjentacija radara u odnosu na sever i taj podatak se ručno unosi. 

Suština priče je da u pripremi sredstava, ljudski faktor ima „određeni“ uticaj koji kasnije može ( ali i ne mora ) odlučivati o samom izvršenju zadatka.

Teoretski gledano, kada se pogledaju elektronske karakteristike sistema, izgleda „zastrašujuće“. Ova rečenica je prikladna za svaki raketni sistem i uvek se može napisati. 

Prateći razvoj i modifikacije sistema, možemo reći da je „pametno“ iskorišćen razvoj nauke i tehnike i mnoge stvari implementirane u sistem. Generalno gledano, upoređujući Patriot sa drugim raketnim sistemima, ne vidim nešto što bi ga činilo jedinstvenim. Svi sklopovi, komponente, podsistemi ( tu bih izdvojio „Sistem za suzbijanje bočnih lepeza“ ) su ugrađeni u mnogim sistemima i nisu neka jedinstvena novina. Sistemi i principi rada, osmatranje, praćenje i navođenje rakete su već viđeni kod drugih sistema. Na neki način, ovo je i normalno jer se budućnost raketnih sistema kreće u pravcu međusobne integracije i kompatibilnosti.

Taktika i načela upotrbe su uvek zavisile od činjenice „ko stoji sa suprotne strane“ i šta je osnovni zadatak sistema. U početku, Patriot je „branio“ teritoriju ili neku oblast. Danas mu je namena promenjena i umnogome mu je smanjena veličina prostorije koju pokriva. Sada se radi o eventualnim pravcima, važnijim delovima grada ili objekata od posebnog značaja.

Sa druge strane i rat, kao društvena pojava, je promenio koncept, strategiju i način upotrebe jedinica. Danas imamo osećaj kao da gledamo jedan od filmova serijala „Terminator“. Jedino fleksibilne vojske koje su u stanju da „u hodu“ menjaju procedure i način upotrebe mogu uspešno parirati protivniku.

Novac kao komponenta takođe igra bitnu ulogu. Današnja varijanta baterije Patriot-a košta preko milijardu dolara. Od toga za tehniku 400 miliona i oko 700 miliona za rakete. Istakli smo primer kada 6 baterija nije uspelo da zaštiti naftna polja. Ta akcija treba da nam posluži kao školski primer kako će se ratovati u bliskoj budućnosti.

Na kraju, često pomenem rečenicu: „Teoretski sve to lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi“

Šta se dešava u praksi?

Ceo ovaj tekst je nastao kao posledica poslednjih dešavanja oko SVO Ruske Federacije u Ukrajini a u kontestu pominjanja moguće upotrebe Patriot-a u tom sukobu.

Iznećemo neke činjenice koje idu u prilog gornjim rečenicama:

Dana 9. marta 2022. godine američka evropska komanda objavila je da će poslati dve baterije sistema Patriot u Poljsku u cilju zaštite saveznika. Istovremeno, Poljska traži od Nemačke da prebaci Patriot u Ukrajinu. Nemačka to odbija.

Krajem prošle godine ponovo se Patriot izbacuje u prvi plan. U sklopu posete SAD-u, Zelenski razgovara sa Bajdenom o potencijalnom transferu Patriot-a. Samo dan kasnije, 20. decembra 2022. godine, američka administracija objavljuje da će isporučiti jednu bateriju sistema Patriot. Tom prilikom se razgovaralo i o novčanoj komponenti gde je dogovorena isporuka raketa PAC-3 po jedinačnoj ceni od 4 milona dolara. Mnogi analitičari su još tada rekli da se radi o simboličnom angažovanju Zapada u sukobu u Ukrajini, prvenstveno zbog činjenice da se radi o sistemu lokalnog karaktera.

5. januara 2023. godine, Nemačka je objavila da će isporučiti Ukrajini jednu bateriju. Holandija je 17. januara 2023. godine potvrdila da se priključuje Nemačkoj i da će i ona isporučiti jednu bateriju.

Na osnovu gore iznetog, više se ne postavlja pitanje: „Da li će?“. Sada je aktuelno pitanje: „ Kada će?“.

Realna pretpostavka je da će Ukrajina dobiti 3 ( po mom mišljenju 4 ) raketne baterije sistema Patriot u narednih tri do šest meseci.

Sada se javljaju mnoga pitanja: Gde postaviti baterije? Koju namenu i zadatke im dati? Kako organizovati prenos podataka i informacija u realnom vremenu?

Odgovore na ova pitanja će im dati Amerikanci jer se radi o njihovom obrazu. Naročito zbog činjenice ko stoji sa druge strane. 

„Druga strana“ verovatno radi punom parom i sprema se za taj scenario. Lično sam ubeđen da negde, na nekom poligonu u Rusiji, avijacija u sadejstvu sa posebnim jedinicama za elektronska dejstva, uveliko uvežbava procedure i postupke protiv sistema Patriot.

U ovom trenutku je nezahvalno davati prognoze i iznositi pretpostavke. Sukobljene strane se međusobno poznaju ( tu prvenstveno mislim na Rusiju i SAD ), znaju prednosti i mane svojih sistema. Mišljenja sam da će, u budućem sudaru Patriot-a i ruskih sistema, ljudski faktor odigrati presudnu ulogu bez obzira koliko tehnika bila sofisticirana. Onaj ko bude fleksibilniji i brže promeni procedure i postupke angažovanja, biće u prednosti. Bilo kako bilo – najgore je potceniti protivnika.

Na kraju, šta reći pametno?

Patriot u Ukrajini neće promeniti odnos snaga i neće uticati na tok SVO Ruske Federacije. 

Patriot u Ukrajini će još jedanput „pokušati da prikaže“ simbol zajedništva Zapada koji  se često pominje u poslednje vreme. 

Patriot u Ukrajini će raspiriti sukob i pokazati nam evoluciju rata u bliskoj budućnosti.