Kontrolna stanica za upravljanje vatrom ( AN/MSQ-104 )
Stanica za upravljanje vatrom ( AN/MSQ-104 ) je smeštena u posebnom kontejneru koji je montiran na šasiji vozila M814. Kontejner je klimatizovan, pod pritiskom (ABHO zaštita) i zaštićen od elektromagnetnog impulsa ili drugih sličnih smetnji
Nakon posedanja vatrenog položaja, u toku borbenog rada, jedina je komponenta sa poslugom. Ostali elementi rasporeda osnovne vatrene jedinice su skoro autonomni. Stanicu opslužuju dva do četiri operatora. Najčešće su to: oficir za taktičku kontrolu, pomoćnik za taktičku kontrolu i operator za komunikaciju.
Pomoćnik izvršava komandu za lansiranje, oficir odobrava mete i potvrđuje način upotrebe raketa a operator nadgleda komunikaciju između komande i drugih vatrenih jedinica. Po potrebi se angažuje i zapisničar koji snima komunikaciju i parametre u toku borbenog rada.
Svako radno mesto operatora ima pokazivač vazdušne situacije prečnika 53 cm, koji prikazuje sliku sa radara. Pored pokazivača su smešteni tasteri za unos i prikaz stanja neophodnih informacija za kontrolu vatre i praćenje ispravnosti i funkcionalnosti elemenata borbenog rasporeda.
Glavne komponente stanice su:
- Kompjuter za kontrolu sistema ( VCC )
- Terminal za vezu i prenos podataka ( DLT )
- UHF komunikacioni sistem
- Primarni ruter za prenos podataka ( RLRIU )
- Konzole za rad operatora
VCC je glavni računar u sistemu Patriot. Radi se o 24-bitnom paralelnom vojnom računaru. Organizovan je u višeprocesorskoj konfiguraciji koja radi na taktu od 6 MHz. Preko interfejsa je vezan za konzole operatora gde prikazuje algoritme presretanja i omogućuje prikaz ograničene greške. Ako ga poredimo sa savremenim personalnim računarima, ima ograničenu procesorsku snagu, iako je nekoliko puta modifikovan. 2013. godine je izvršena najnovija modifikacija kojom je više puta povećana brzina rada procesora.
Terminal za vezu i prenos podataka (DLT) povezuje kontrolnu stanicu sa lansirnim stanicama. Putem radio kodirane veze ili mrežom optičkih kablova za prenos podataka, operatori imaju uvid u stanje ispravnosti i gotovosti svakog lansera. Mogu prevoditi lansere u stanje pripravnosti i izvršiti lansiranje.
UHF komunikacijski system se sastoji od tri radio kompleta sa pripadajućom opremom za kodiranje-dekodiranje. Povezani su sa antenama OE-349 i omogućuju vezu sa drugim vatrenim jedinicama sistema Patriot. Ceo sistem kreira bezbednu mrežu podataka u realnom vremenu ( PADIL – Patriot Data Information Link ) koji obezbeđuje centralizovano komandovanje i upravljanje vatrom.
Primarni ruter za prenos podataka ( RLRIU ) je glavna veza za prijem-predaju podataka između osnovne vatrene jedinice i pretpostavljene komande.
Konzole za rad operatora MS1 i MS3 ( ManStation ) omogućuju komunikaciju sa sistemom. Sastoje se od monohromatskog (zelenog i crnog) ekrana okruženog različitim prekidačima, tasterima i indikatorima. Svaka konzola ima tastaturu i mali džojstik ( slično PC mišu ).
Pokazivač MS1 prikazuje situaciju u vazdušnom prostoru u realnom vremenu. U poluautomatskom režimu rada, radar traži, otkriva i prati ciljeve automatski. Operator sa džojstikom selektuje odraz cilja, označi ga i za taj cilj se pojave parametri leta na ekranu pokazivača. Pritiskanjem tastera mu dodeljuje broj kada će biti gađan. Računar preuzima ostale zadatke: određuje tip projektila, sa kog lansera će se izvršiti lansiranje i kada će se lansirati. Operator na te zadatke više ne može da utiče. U automatskom režimu rada kompletnu proceduru izvršava računar.
Pokazivač MS2 prikazuje samo ciljeve koje sistem prepozna kao neprijateljske.
Najnovijom modifikacijom, monohromatski ekrani i fizički prekidači/tasteri zamenjeni su sa dva LCD-a ( 30 inča ) sa ekranom osetljivim na dodir i standardnom tastaturom sa mišem.
2019. godine je urađena najnovija modifikacija kontrolne stanice kojom su: zamenjene konzole, poboljšan je i unapređen sistem identifikacije i legitimisanja, zamenjen je računar, urađena su softverska poboljšanja radarskog osmatranja, ubačen je mašinski interfejs sa 3D grafikom prikaza terena i vazdušnog prostora i uvezana je u integrisani sistem upravljanja vatrom što joj omogućuje da „vidi“ cilj iza horizonta.
Antenska grupa na jarbolu ( OE-349 )
Antenska grupa ( OE-349 ) je montirana na šasiji teretnog kamiona M927. U svom sastavu ima četiri antene snage 4 kW postavljene na dva antenska jarbola. Kamion poseduje sistem za nivelaciju i omogućuje korekciju nagiba od 10 stepeni. Svaki jarbol poseduje rotator po azimutu u radijusu od 360 stepeni. Antene se mogu podići do visine od 30,75 m. U osnovi su postavljeni antenski pojačivači koji povezuju radio uređaje sa antenama. Polarizacija antena se može menjati od horizontalne do vertikalne a u zavisnosti od prepreka između korisnika.
Komunikacijska oprema se sastoji od:
AN/ARC-187 UHF Radio, AN/GRC-103 UHF Radio, AN/GSQ-240 JTIDS Class 2M Radio, AN/TRC-170 Radio Terminal Set, Commander’s Tactical Terminal/Hybrid Receive Unit, IHFR-AM, Mobile Subscriber Equipment, VHF-FM, Wire.
Radi se o radio uređajima različitih frekventnih opsega ( od 200 MHz do 5 GHz ), različitih vrsta modulacije ( AM, SSB, FSK, FM ) i brzine prenosa kodirane informacije.
Može da koristi i 26-to parični žičani kabal za vezu sa susednim vatrenim jedinicama ili pretpostavljenom komandom.
Lansirna stanica ( M-901 )
Lansirna stanica:
Smeštena je na dvoosovinskoj poluprikolici M-860 koju vuče kamion-tegljač M-983. Kao i ostale komponente razmeštaja jedinice, poseduje sistem za nivelisanje i korekciju nagiba do 10 stepeni.
Glavni sklopovi stanice su:
Generatorski blok za napajanje koji obezbeđuje napajanje od 15 kW 400 Hz.
Elektronski sklop koji čine dve konzole sa opremom za prijem/predaju i kodiranje/dekodiranje signala sa kontrolnom stanicom.
Prenos podataka se ostvaruje radio tehničkom vezom ( VHF opseg ) ili preko optičkog kabla
Mehanički sklop koji podiže kontejnere sa raketama i sadrži antenski stub za prenos podataka sa kontrolnom stanicom.
Sistem za međusobnu vezu lansirnih stanica sastavljen od radio uređaja i mreže optičkih kablova.
Pretovar praznih kontejnera i popuna kontejnera sa novim raketama se vrši kamionom M-985 sa specijalnim kranom na zadnjem delu kamiona.
Kao i ostale komponente sistema, lansirna stanica je više puta modifikovana. Modifikacija se mahom odnosila na kontejnere za smeštaj raketa i na taj način pratila unapređenje i razvoj samih raketa.
Slika prikazuje lansirnu stanicu u marševskom položaju.
Svakom modifikacijom je menjala naziv: M-901, M-902, M-903.
Oznake 901, 902 i 903 su pratile modifikacije raketa koje nose oznaku: PAC-1, PAC-2 i PAC-3. Skraćenica PAC je usvojena od Patriot Advanced Capability.
Dovoljno je pogledati kontejnere na slici i prepoznati o kojoj lansirnoj stanici je reč. Stanica M-901 izgleda ovako.
Gornja slika prikazuje lansirnu stanicu M-902. Vidi se razlika u veličini kontejnera i broju raketa koje jedna stanica može da nosi. M-901 može da nosi 4 rakete PAC-1, M-902 može da nosi rakete PAC-1 i PAC-2.
Ovde je prikazana najnovija modifikacija M-903 koja može da nosi 16 raketa oznake PAC-3
Прилично добар приказ уз потребна техничка објашњења. Кажем прилично јер покушај објашњења да се преко бочних антена (које се на слици уопште не виде) обезбеди осматрање у пуном кругу је потпуно неуспешан. Односно, није назначено за колико си њихове осе померене у односу на осу главне антене. Такође, није назначено да ли су те антене потпуна копија главне, односно да ли и оне имају и IFF и антену за осветљавање циља? Ваљало би то појаснити у наредном чланку и обавезно бар донекле описати ракету и командно место!