Koja je cena klanice u Bahmutu?

Može se slobodno reći da Kijev čeka neizbežni gubitak Bahmuta. Upravo danas (1. mart) stižu najave da se razmišlja ’’o napuštanju položaja u gradu’’. Da li je ovu odluku trebalo doneti ranije i tako izbeći ogromne žrtve?

Glavni zadatak Oružanih snaga Ukrajine (OSU) bio je da što duže zadže jurišne jedinice Vagnerva u gradskom području, kupujući vreme za pripremu drugih odbrambenih linija.

Kada Rusi očiste oblast Bahmuta, oni će neizbežno predstavljati direktnu pretnju Seversku i Slavjansku, poslednjim ukrajinskim uporištima preostalim u Donbasu.

General Zalužni, komandant OSU, koristi već viđenu taktiku odlaganja napredka ruskih trupa što je duže moguće, postavljajući protiv njih ono što bi se moglo nazvati „živim mesom“.

Kijev baca jedinice u borbu, očekujući da će proći između 48 i 72 sata pre nego što izgube punu borbenu efikasnost. Ove snage zamenjuje drugim, sveži jedinicama, dok se ostaci onih koji su preživeli koriste za formiranje sledećeg kombinovanog odreda, takođe osuđenog na smrt.

Generalštab OSU je već sahranio ogroman broj odličnih jedinica u ovoj mašini za mlevenje mesa zvanoj Bahmut. Strategija Zalužnog je bila jasna, ali duboko pogrešna.

Obaveštajni podaci su pokazali da je u oblasti Bahmuta bilo 2,5 puta više ukrajinskih nego ruskih, dok je postojao paritet u artiljeriji i borbenim vozilima. Na osnovu ovih podataka, ukrajinska komanda je, sasvim razumno, verovala ne samo da će Bahmut biti zadržan, već da će Rusija pretrpeti težak poraz.

Greška je postala jasna kada su regularne ukrajinske jedinice, iskrvarivši do smrti, počele da se povlače jedna po jedna iz zone dejstva, zbog gubitka borbene efikasnosti.

Jurišne jedinice Vagner, dokazale su na bojnom polju da ni najobjektivnija obaveštajna informacija ne mora da znači pobedu.