NaslovnaIstorijaSanduk pun uspomena

Sanduk pun uspomena

Posle tradicionalnog ispraćaja uz pesmu, veselje i patriotske pokliče, regruta bi na voz ispratio obično otac, ili najstariji muški član porodice. U ruke bi mu predao drveni kofer u kome se nalazilo sve ono što su iskusni vojnici već znali da treba da se ponese.

To je bilo prvi znak da je regrut postao vojnik, bez obzira što još nije obukao uniformu, jer su ga po tom sanduku svi lako prepoznavali. Vojnički sanduk…E, kada bi on mogao da priča, svašta bismo čuli. Grčka izreka koja je latinizovana kaže – Omnia mea mecum porto (sve svoje sa sobom nosim).

austrougarski vojnicki sanduci
AUSTROUGARSKI VOJNIČKI SANDUCI

Jedan od sedam starogrčkih mudraca, Bijas, na ovaj način je odgovorio sapatnicima koji su bežali iz Prijene pred Kirom. Tako je, istovremeno, opisao u jednoj jedinoj rečenici sudbinu vojnika. Još jedna stvar bez koje se decenijama nije mogao zamisliti vojnik: Njegovo veličanstvo, vojnički sanduk ili kufer, kako se to nekada govorilo.

Naravno, reč kufer je vulgarizovani oblik imenice kofer, nastale od grčkog  (grč. kophinos korpa, fr. coffre) putnički sanduk, kovčeg, skrinja; međutim, gle čuda: ni on ne može bez vojnog značenja! Ovom imenicom, to stari inžinjerci svakako znaju, nazivao se prolaz s obe strane utvrđenja  zaštićen zemljanim nasipom koji vodi preko suvih rovova ili kroz brisani prostor ka spoljnim delovima utvrđenja. Obrni, okreni, imenica kofer je uvek nekako vezana za put. 

prenosna oprema dzordza fasingtona. i pribor i krevet pakuju se u sanduk
prenosna oprema dzordza fasingtona. i pribor i krevet pakuju se u sanduk

Bez obzira što je propisivano da svaki vojnik (i starešina) mora da ga ima, sanduk je bio privatna svojina vojnika. Bili su istovremeno i transportno sredstvo i kaseta. U kasarni je služio za smeštaj neophodnih ličnih stvari i opreme vojnika i stajao je ispred kreveta ili između njih.

americki iz koreje i vijetnama
AMERIČKI IZ KOREJE I VIJETNAMA

Nema mnogo podataka o tome kada je uveden u praksu, međutim znamo da se on prvi put spominje i opisuje u Službenom vojnom listu za 2. septembar 1897. godine (Službeni vojni list kod nas se, inače, prvi put  pojavio sedmog januara 1881. godine). Da je vojnički kofer definisan u broju od 1897. godine znamo posredno na osnovu Naredbe koja je stigla iz Ministarstva vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije br. 14181 od 29. jula 1931. godine. Ona glasi:

Naređenje

Povodom učinjenog pitanja o veličini i nabavci vojničkih sanduka, a da bi u ovome pitanju bila zastupljena jedno-obraznost po komandama,

Naređujem:

a) Da oblik i razmera vojničkih sanduka budu po sledećem: Visina i širina po 0.35m. a dužina 0.70m. Poklopac ravan; sanduk obojen masnom sivomaslinastom bojom. Iznutra duž leve strane, nalazi se pregrada širine 0.12m. a dužine 0.10m. koja služi za smeštaj viksa, četke za obuću itd. Zatvara se bravom ili katancem.

b) Komandanti vojnih okruga prilikom regrutovanja daće regrutima potrebna obaveštenja radi nabavke vojničkih sanduka. Ako regruti ne mogu sami obojiti sanduke sivo-maslinastom bojom, doneće ih neobojene pri stupanju u kadar pa ih u komandama obojiti.

v) Za vojnike koji ne donesu sanduke pri stupanju u kadar izvršiće nabavke same komande, za sve vojnike ukupno, kako bi im cela cena bila što manja.

g) Komande će, u koliko bude mogućno iz ušteda po odobrenim kreditima, nabaviti izvestan broj sanduka za siromašne vojnike, koji ne budu u stanju da sanduke plate.

raspored pretinaca
raspored pretinaca

Naređenje Br. 6392 od 2. septembra 1897. godine (Službeni Vojni List za 1897. godinu) prestaje važiti.

Ministar Vojske i Mornarice,

Armiski Đeneral,

Drag. Ž. Stojanović, s. r. 

Kasnije, pred sam rat, 1938. godine ”Podsetnik za rezervne pešadijske oficire”, uključuje uredbu o ratnoj spremi rezervnih oficira koju nabavljaju o svom trošku: ”Sanduk od čamovog drveta sa bravom, ivice okovane blehom, sa dvema ručicama za nošenje, obojen sivomaslinastom i masnom bojom. Dimenzije sanduka su: dužina 80cm, širina 45cm. a visina 50cm. Težina sa stvarima oko 20 kilograma. Nosi se u komori za prtljag. 

(Napomena: jezik i stil preuzeti su u potpunosti iz tadašnjih dokumenata).

vojnicki sanduk ja jna
vojnicki sanduk ja jna

Sličan sanduk pojavljuje se u JNA s nešto izmenjenim dimenzijama:

Spoljne mere: dužina 60cm, širina 32cm i visina 30cm.

Unutrašnje mere: dubina bez poklopca 23cm, dubina poklopca 3,5cm, širina pregrade 7,5cm i dubina pregrade 7cm. Spoljna debljina daske bila je 1,5cm (približno pola cola). Izvesno vreme (razlog nepoznat) pojavljivali su se sanduci sa olučenim poklopcem. Ubrzo su nestali jer je bilo nemoguće pakovati ih racionalno.

Sanduci su u JNA počeli da se povlače  krajem pedesetih godina pojavom drvenih kaseta kada se pokazalo da u sanduk ne može da stane ni trećina opreme koja je polako narastala, onako kako je armija jačala, a društvo se bogatilo. Početkom sedamdesetih godina i drvene kasete su počele da se zamenjuju plavim, metalnim. One su imale i garderobni deo gde je u jednom uskom pretincu moglo da se na čiviluk okači odelo za izlazak u grad (svečana uniforma), pa je vojniku to uštedelo jednu značajnu i mučnu operaciju – peglanje.

Sve vojske sveta su pratile, manje-više, obrazac trupnog života i pravila kasarne kakva su postavili Prusi, pa nije čudo što su se svuda pojavljivala ista ili slična rešenja. Nije JNA bila izuzetak s tim sanducima, bolje rečeno – sandučićima, pa su ih imali i ostali. Za nas će biti interesantno da vidimo kako su to rešili Amerikanci, jer smo u mnogo njihovih ratnih  filmova bili u prilici da spazimo i taj detalj. Od mnoštva filmova najpre se setimo spavaone u filmu ”Full Metal Jacket” jer je tamo najviše u kadru.

sovjetski preradeni sanduk
sovjetski preradeni sanduk

Oni ga zovu  footlocker simbolično jer se on nalazi ispred kreveta, kod vojnikovih nogu, pa je sam izraz za naš jezik praktično neprevodiv osim u slengu. Malo ko bi razumeo da se iza ”nožnog ormarića” krije upravo sanduk s vojničkom spremom. Ovaj sanduk je imao sve vreme svoje upotrebe samo manje izmene u boji i materijalima; pravljen je od šperploče debljine od 1/2 do 11/4 inča. To je zavisilo od potrebe za ratnim materijalom i od smanjenja troškova proizvodnje i transporta. Uglovi su ojačavani metalnim ”L” trakama koje su zakivane za telo sanduka, a sa strane su bile debele drvene ručke. One su posle Drugog sv. rata izbačene i zamenjene sklopivim, metalnim, pa je i time sandučić bio racionalniji za smeštaj i transport.  Unutar sanduka nalazila se neka vrsta drvene tacne od tanjeg materijala (1/4 inča). U nju su stavljane sitnice koje se svakodnevno koriste da bi u donjem delu (duplom dnu) bili veći predmeti. Starešinski sanučići su bili primetno kvalitetniji – sa metalnom opšivkom po svim ivicama i kožnim ručicama sa strane, radi konfornijeg nošenja. Imali su elegantniju bravicu. Početkom rata odustalo se od šperploče pa su sanduci pravljeni najpre od tvrdog kartona, pa zatim od prešpana, kartona prevučenog lepljivom smesom. 

Vojnici su svoje sanduke dobijali tek kada bi se vratili u bazu, logor ili bivak, gde ih ne bi ometali u dejstvima. Savremeni ormarići u američkoj vojsci koriste se u akademijama i kasarnama. Najviše se mogu videti u vojnim školama kao znak tradicije. Inače, njihovo vreme je, zahvaljujući velikom obimu opreme koju vojnik redovno koristi, prošlo. 

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave