Dobro je da javnost razume kako politika funkcioniše. Rat je deo politike, i to suštinski. Istorijski gledano, ratovi su dobijani i gubljeni na dva načina – bilo kroz potpunu predaju jednog od protivnika, bilo kroz mirovni sporazum. Prvi uključuje naporan rat, zauzimanje glavnog grada i priznavanjenje poraza od strane gubitnika. Drugi način podrazumeva radnje iza kulisa koje su vođene uglavnom političkim interesima.
Kada je objavljena vest da je Vašington ponudio petinu ukrajinske teritorije Rusiji, primetili smo da su dolazili uglavnom iz nemačke štampe, a kasnije distribuirane u američkoj štampi preko publikacije Newsweek.
Pentagon je iako bez direktnog sukoba, ali u potrazi za političkim interesima, u svojm godišnjim izveštajima objavljivao da SAD i dalje doživljavaju Rusiju kao veliku pretnju. Možda je ovo bilo opravdanje Vašingtona da poslednjih decenija „gura“ NATO da proširi svoje baze, preko novih zemalja članica, sve bliže ruskoj teritoriji. Iako je Kina u protekle tri godine skoro istisnula Rusiju kao prioritet, Vašington Moskvu nikada nije zaboravio.
Američki predsednik Džo Bajden otvoreno podržava Ukrajinu. Može se reći da vojni budžet Kijeva trenutno finansira Vašington. Tokom prošle godine stvari se nisu drastično promenile. Moskva je pokazala da može za kratko vreme da pošalje kolonu od 40 km do predgrađa Kijeva i to je i učinila. Takođe je pokazala da može da povuče kolonu i fokusira se na njen glavni cilj – Donjeck i Krim.
Uverenje Bele kuće da Ukrajina može da izađe na kraj sa Rusijom i protera osvajača postepeno je počelo da nestaje, dovodeći u pitanje stručnost američkih obaveštajnih službi. Kako je moguće sa preciznošću znati nedelju dana kada će Rusija reagovati u Ukrajini, a da pritom više od sedam decenija ne znate da Rusija skladišti oružje u skoro svakom od stotine gradova maliih republika Ruske Federacije?
Rusija može da vodi konvencionalni rat, ali to ne znači da može da ga dobije; ali, Moskva definitivno može da vodi rat do iscrpljenja. Pogledajmo Siriju. Nije problem i ako oklopne jedinice, artiljerija, pešadija, trpe poraze. Rusija ima rakete, mnogo projektila. Ko je rekao da postoje pravila koja se moraju poštovati u ratu? Ko je rekao da u ratu ono što radi jedan protivnik mora da radi i drugi?
Ovo nas dovodi na početak ove godine – period u kome je sve manje vernika u Beloj kući da će Rusija izgubiti. I sam Bajden već počinje da sumnja da će Ukrajina zaista pobediti. Naravno, ovo niko neće javno priznati, ali to i nije neophodno kada na to ukazuje svojim postupcima.
Direktor CIA, Vilijam Berns, bio je u Moskvi. Ponudio je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu mirovni sporazum ako pristane da prihvati petinu teritorije Ukrajine. Kao što smo rekli, mi obični ljudi čitamo istoriju koja nam pokazuje da je rat na iscrpljivanje ruska taktika. Putin veruje da će pobediti i stoga je odbio ponudu, kako piše Newsweek, kao i švajcarski Neue Zürcher Zeitung NZZ. Konačno, i Bela kuća a i Rusija demantuju ove navode.
SAD i NATO su trenutno u pat poziciji. Šalju artiljeriju, municiju, očekuju se prvi tenkovi, već su u toku i pregovori oko moguće isporuke aviona. Zanimljivo kako niko ne primećuje da generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg prisustvuje svakom sastanku u bazi Ramštajn.
Ako je NATO odbrambeni savez, šta NATO trenutno brani? Uskoro ili u narednoj deceniji može biti mat-poziciji. Naime, ako Ukrajina sa SAD i drugim saveznicima pobedi Rusiju, već se najavljuje da će to biti NATO pobeda.
A šta ako izgube? Da li će to biti gubitak za NATO ili ćemo slušati izjave tipa „NATO i SAD nisu učestvovale u ratu“. Izgovore već znamo, to su samo političke izjave koje prate slovo zakona samo kada im odgovara.
Da li su tvrdnje zapadne štampe o putovanju i predlogu Vilijama Bernsa bile tačne – ostavljamo vama da procenite.
Sa druge strane, bivši izraelski premijer je u nedavnom video intervjuu izjavio da se Zelenski plaši atentata i zamolio je Naftalija Beneta da razgovara sa Putinom. Nakon što je od Kremlja dobio odgovor da Zelenski neće biti ubijen, „dva sata kasnije Zelenski je otišao u svoju kancelariju i u njoj napravio selfi, [na kome je ukrajinski predsednik rekao] ‘Ne bojim se.“, kaže Benet.
Naftali Benet je takođe primetio da ga je ukrajinski predsednik zamolio da se obrati ruskom rukovodstvu, a sa njegove strane je to bio „zahtev za pomoć“. „Zelenski me je pozvao i zamolio da kontaktiram Putina. Imam sve na traci. (…) Bilo mu je jako teško. Setite se, tada je bio siguran da su mu dani odbrojani, da će ga uništiti“, rekao je bivši izraelski premijer. Istovremeno je dodao da je “potpuno koordinirao sve svoje akcije” sa liderima SAD, Britanije, Nemačke i Francuske.
Međutim, bivši izraelski lider saopštava još jednu zanimljivost. Rat je mogao biti okončan već u proleće 2022. Benet kaže da su tadašnji pregovori, koji su se vodili iza kulisa između Rusije i Ukrajine uz pomoć posrednika, među kojima je i sam Benet, bili prekinuti na inicijativu zapadnih država.
Zapadni lideri su podeljeni oko narednih koraka. „Vidite, svaki lider ima svoj pristup. Lidere možete podeliti na one koji se drže linije „Moramo da gurnemo Putina nazad“ i one koji su, kao što je recimo Šolc, pragmatičniji. Istovremeno, „Bajden je podržao oba pristupa“, rekao je Benet.
Mnogo toga se može reći o ratu, o Ukrajini i o Rusiji. I dobro i loše. Međitim, postoji nešto što je očigledno, i dalje se prećutkuje, a zapravo je krajnje licemerno i krši međunarodno pravo. Snabdevanje Ukrajine sovjetskim i ruskim naoružanjem.
Danas zemlje poput Poljske, Slovačke, Češke, Litvanije, Letonije, Estonije i mnoge druge koje imaju sovjetsko ili rusko oružje na zalihama, prosleđuju ga Ukrajini. S druge strane, za Leoparde se striktno čeka dozvola Berlina za reeksport. No, kada je iko slično odobrenje zatražio od Moskve i kada je ona dozvolila reeksport naoružanja rusko-sovjetske provenijencije?
Kada su svi koji glasno uzvikuju „mi sledimo slovo zakona“ počeli da krše pravila koja su sami napisali i koja bi trebalo da se pridržavaju? Kako će se Poljska osećati, na primer, ako krajnji korisnik poljske artiljerije proda ili pokloni haubice Rusiji?
Kako se tako silovito brani teritorijalni integritet jedne zemlje a druge paralelno uništava u istoj toj Evropi? U čemu je razlika između teritorijalnog integriteta Ukrajine i Srbije?
Da li ove opasne prakse dvostrukih standarda vode svet u buduće sukobe neslućenih razmera? Znamo da će SAD sve strane gurnuti u rat makar osuđen i na propast, jer ovaj rat nije na severnoameričkom kontinentu, već u Evropi.
