3. Španska armada
Dugo su Engleska i Španija vodile borbu za svetsku prevlast. I jedni i drugi uzdali su se u mornaricu koja im je obezbedila da krenu u kolonizaciju. Španska armada (Grande y Felicísima Armada – velika i najsrećnija mornarica) bila je poznata i kao Nepobediva armada. Njen zadatak je bio veoma ambiciozan, a sa aspekta tadašnjeg stanja Engleske i realan! Alonso de Guzman el Bueno (Alonso de Guzman El Bueno), sedmi vojvoda od Medine Sidonije, dobio je 1588. godine naređenje da izvrši invaziju na Englesku! Treba napomenuti da su Englezi sami sebe doveli u podređenu poziciju je je kralj Filip Drugi od Španije bio oženjen kraljicom Meri Prvom od Engleske, čime je Engleska došla u gotovo vazalni položaj. Situacija se naglo menja dolaskom Elizabete Tjudor, jedne od najvećih državnica u istoriji. Španci su hteli u korenu da saseku saradnju Engleza i Holanđana, ali i da onemoguće napade engleskih gusara koji su ugrožavali španske posede u Južnoj Americi. U tome su imali podršku pape Siksta Petog pošto je Vatikan ekskomunicirao Elizabetu zbog protestantizma. Dobivši dozvolu da napadne i da posle toga po svojoj volji postavi novog engleskog kralja, Filip Drugi je poslao flotu. Armada je stigla na morsku granicu između Francuske i Španske Holandije, na ulazu u Lamanš. Dok su osmog avgusta 1588. godine čekali na vezu sa vojskom vojvode od Parme, Englezi su iskoristilli trenutak i napali samouverene Špance, oteravši ih od mesta susreta s vojvodom. Ohrabreni, Englezi su prešli u gonjenje, jednu od najtežih ratnih operacija. Španskoj floti i priroda je okrenula leđa; izgubili su, što u borbi, što u olujama 50 brodova, a krenuli su sa 22 ratne galije i 108 naoružanih trgovačkih brodova.
