2. Bitka kod Kane
Još jedna od bitaka koja je izgubljena najpre zbog arogantnosti i samouverenosti jačeg, ali i zbog lukavosti, hrabrosti i domišljatosti slabijeg protivnika. Za vreme Drugog punskog rata 216. godine p. n. e. rimska vojska koju su predvodili konzuli Gaj Terencije Varon i Lucije Emilije Paul krenula je u još jedan obračun s Kartaginom. Hanibal Barka je koristeći taktiku dvostrukog obuhvata, gotovo potpuno uništio rimsku vojsku. To je bio najteži poraz Rima u istoriji. Primenio je princip koji nije nov, ali koji se kasnije, upravo zahvaljujući njemu, često primenjivao: izbegao je polje boja koje njemu ne odgovara (pomorsku bitku), a onda maksimalno iskoristio pokretljivost svojih snaga i zbunjenost rimskih vojskovođa. Rimljani su pravilno zaključili da je Hanibal izvanredan strateg pa su pokušali da ga oslabe napadajući mu linije snabdevanja. Taktika nazvana fabijskom, po njenom tvorcu Fabiju Maksimu, bila je ispravna, ali nije bila dovoljna. U bici kod Kane, Rimljani su se držali uvežbanih šablona, ali Hanibal nije! Dok je pešadija napadala bokove a deo snaga frontalno izvodio lažni manevar vezujući pažnju rimskih generala, on je umesto u centar, napao s leđa. Rimljani su se našli u obruču u kome je poginulo 70.000, a zarobljeno oko 10.000 vojnika. Od 6.000 konjanika preživelo je samo 370. Hanibal je za samo dvadeset meseci ubio petinu vojno sposobnog rimskog stanovništva. Panika u Rimu je bila takva da su mnogi senatori predlagali da se Rim napusti, a da Rimljani okušaju ratnu sreću kao najamna vojska u helenističkim dražvama Azije. Iz tog vremena, kao najveći znak opasnosti ostala je izreka ”Hanibal ante portas”.
