Kineski naučnici tvrde da su razvili materijal koji može zaštititi rakete od laserskih odbrambenih sistema.
Razvoj laserskog oružja se povećao suočen sa sve većom trkom u naoružanju između Zapada i Istoka. Kao rezultat toga, pojava ovakog oružja mogla bi doneti nove izazove za raketne senzore.
Lasersko oružje koje može da oslobodi zrak za preusmeravanje projektila za navođenje koristi se uveliko, uključujući borbene helikoptere Air Force One i Apache. Većina ovih odbrambenih sistema ne može da obori projektil, ali mogu da dovedu do gubitka traženog cilja tako što će proizvesti veliki i intenzivan odsjaj na infracrvenom senzoru.
Kina je sada navodno napravila pametan film koji je potpuno providan kada se koristi na sočivu infracrvenog senzora, ali veoma efikasan u zaštiti opasne svetlosti.
Profesor Lu Juan i njegove kolege sa Nacionalnog univerziteta za odbrambenu tehnologiju u Hefeiju dizajnirali su i razvili pametni film, izvestio je SCMP.
Naučnici su objasnili da se film konvertuje u metalnu barijeru kada projektil oseti laserski snop, što dovodi do preusmerivanja većine energije zraka.
U članku objavljenom 10. januara u recenziranom časopisu Journal of Electronic Measurement and Instrumentation, Luova grupa je tvrdila da ova karakteristika promene faze može da zaštiti infracrvene termalne sisteme za snimanje od laserskih smetnji.
U laboratorijskim testovima, otkriveno je da premaz može preusmeriti 90% energije lasera od senzora. Ovo implicira da bi zaslepljujući odsjaj koji skoro potpuno blokira vidljivo područje senzora rakete mogao da se smanji na malu svetlu tačku.
Ova energija delimično deluje na termovizir, ali pošto je oblast zasićenja manja, termovizir i dalje može efikasno da snima i posmatra ciljnu oblast.
SAD takođe istražuju načine kako bi svoje bombe i projektile zaštitili od lasera. Cilj nije da se oružje učini “nepropustljivim” za eksplozije zracima. Ideja njihovog rešenja štita je da odloži prodor lasra kroz oružje – kažu pet sekundi bi trebalo da bude dovoljno.
Materijali poput keramike mogu efikasno apsorbovati energiju zraka. Međutim, većina premaza funkcioniše samo u ograničenom opsegu laserskih talasnih dužina. Više slojeva premaza može biti korisno, ali onda ometa vidno polje projektila i ograničava domet detekcije i preciznost senzora.
Novi premaz koji su razvili kineski istraživači koristi vanadijum, metal sličan srebru koji se pretežno nalazi u Kini, Rusiji i Južnoj Africi. Vanadijum može da promeni premaz iz providnog i poluprovodnog u metalno stanje koje blokira svetlost prilikom zagrevanja.
Prvi korak u pobedi laserskih odbrambenih sistema je smanjenje intenziteta odsjaja.
Mala količina vanadijuma dodaje snagu, žilavost i otpornost na toplotu. Obično se dodaje u obliku ferovanadijuma, legure vanadijuma i gvožđa. Legura titanijum-aluminijum-vanadijum se koristi u mlaznim motorima i za letelice velike brzine.
Korišćena je još davne 1964. godine na avionu SR-71 Blackbird iz NASA centra za istraživanje letova Dryden, sposobnog da leti brzinom većom od 3500 km/h i na visinama od preko 25 km.
Istraživač objašnjava da ovi poremećaji zbunjuju projektil i čine ga da promaši cilj. Najnovije rešenje bi moglo značajno poboljšati reakciju projektila na lasersko oružje.
