Na poljima Ukrajine na delu se ispituju modeli koji su se u poligonskim ispitivanjima pokazali dobrim. Kada, međutim, dođe do ratne upotrebe, posle početnih uspeha i iznenađenja (setimo se ”TB-2 Bajraktara”) borba za život natera borce da pronalaze najbolja odbrambena rešenja i nadmudre i najmudrije. Kakva je to mina ”AT-2” i kako se do sada pokazala?
Reč je o rasprskavajućoj protivtenkovskoj mini koju je razvio ”Dinamit Nobel” (”Dynamit Nobel AG”,Troisdorf , Severna Rajna -Vestfalija, Nemačka). Može se razbacivati iz artiljerijskih granata ili sistema za polaganje mina, iz vazduha, bez direktnog učešća minera, što joj daje značajnu prednost na bojištu. Koristile su je snage Velike Britanije, Norveške i Nemačke pre potpisivanja Otavskog sporazuma.
Mina je cilindričnog oblika sa polusfernim vrhom i ravnim dnom. Tanka žica, slična anteni, kreće od vrha mine i predstavlja kontaktni element osigurača C3. Pet ili više metalnih nožica (u zavisnosti od modela) rasklapaju se kako bi se mina ”dočekala na noge” i ostala uspravna. U tom prizemljenju pomaže joj mali plastični padobran koji umanjuje udar i stabilizuje minu prilikom dodira s tlom.
Kako radi ova mina? Ona se aktivira kada se žica sa osiguračem dodirne i donjom stranom vozila, ili se na nju jednostavno nagazi. Pored toga, telo ima i magnetni osigurač. Princip dejstva smo opisivali kod tzv. ”Klejmor mine”. On je poznat pod nazivom ”Mišni – Šardin efekat”, Podsetimo (citat): ”efekat je tako i dobio ime ”Misznay-Shchardin efect”, a sastojao se iz sledećeg: kada punjenje u obliku eksplozivne ploče eksplodira na tvrdoj (metalnoj) pozadini, eksplozivni mlaz se prostire u suprotnom pravcu, odnosno smeru koji je potreban da bi se ugrozila neprijateljska živa sila. Najpre je to sredstvo razvijano kao bočna napadna mina za protivtenkovsku borbu, ali razvoj nije dovršen. Šardin je takođe tragao za rovovskim rešenjem takve mine koja bi usmeravala rasprskavajuće dejstvo.”. Oblik ovog sredstva je optimizovan za udar u oklop. Kako bi se sprečilo da se mina upotrebi protiv onog ko ju je razbacao, ona ima samoništavajući mehanizam koji može da se tempira na šest perioda, najduže do četiri dana. Pouzdanost takvog mehanizma je 99%. Ako, pak, i taj mehanizam zakaže, neće zakazati baterija koja napaja osigurač, jer će i ona otkazati posle kratkog vremenskog perioda. Sama mina je dodatno opremljena unikatnim uređajem koji ometa njeno uklanjanje ili dodatno korišćenje. Kada je razbacaju, ostaje samo mogućnost da se nadaju kako će protivnik naići na nju, ili je unišiti drugim sredstvom ukoliko je na vreme otkrije.
Reč je o veoma opasnom sredstvu jer može s lakoćom da uništava i živu silu. Reč je o tipično ”asimetričnom” sredstvu od koga nema aktivne odbrane jer značajno usporava pokret jedinica. Posle Otavskog dogovora Italija je uvidela da je upaljač ove mine dovoljno osetljiv da može da ga aktivira čovek i uništila je svoju zalihu od 45.000 mina. Ukupno je proizvedeno u raznim varijantama 1.290.000 mina.
”DM 1233” je varijanta za nemački sistem 110mm ”LARS” i proizvedeno je ukupno 300.000 komada.
”DM 1274” je varijanta za razbacivanje pomoću ”Skorpiona” (MiWS Skorpion M548GA1),a proizvedeno je 640.000 do 1992. godine.
”DM 1399” predstavlja varijantu za razbacivanje iz MLRS i ”MiWS Skorpion”,a proizvedeno je 350.000 komada.
Ukrajina od avgusta ove godine koristi nemačke mine koje razbacuje uz pomoć ”MARS II/MLRS-E”, varijante ”Mars II” koja je licencna kopija američkog ”M270 MLRS”.
TT karakteristike mine:
- Masa: 2,2 kg.
- Prečnik: 103,5mm.
- Visina: telo 128mm, vrh kupolice 160 mm, antena (senzor) 700 mm.
- Probojnost: manje od 140mm.
Kako se boriti protiv ove mine?
Ako se na vreme primeti minsko polje, najefikasnija mera je razminiranje eksplozivom ili mehaničkim metodama. Eksplozivne metode koriste se pomoću sistema ”Giant Viper” (SAD) i ”SADF Plofadder 160 AT” (Južna Afrika). Razminiranje se obavlja putem razbacivanja eksploziva preko minskog polja, bilo lansiranjem sa zemlje (slično ruskoj ”trapinki” odnosno ”zmijskoj stazi”) ili izbacivanjem iz aviona. Mehaničke metode podrazumevaju oranje ili detonaciju pod pritiskom. Kod oranja raonici razgrću zemlju za širinu prolaza tenka. Može se koristiti i tenk sa teškim valjkom koji aktivira mine koje pri tom ne mogu da nanesu nikakvu štetu, osim što usporavaju pokret jedinice.
Postoje i priručni, poljski načini da se mine onesposobe, a da se pokret ne usporava. Na vozila se montiraju grube daske koje na taj način aktiviraju senzore, ili se na bokove stavljaju gume na koje ne prijanja magnetni deo mine. Najjednostavniji način je punjenje guma vodom koja značajno apsorbuje snagu eksplozije. Mine se mogu uklanjati i pomoću dronova-kopnenih robota. Međutim, ako se dogodi da mina proradi ”u punom sjaju” tada su gubici i efekti neočekivano veliki za tu masu eksploziva – vozilo može biti odbačeno i do deset metara od mesta eksplozije!
Pored navedenih sistema za razbacivanje, poznat je i ”M136 Volcano Vehicle-Launched Scatterable Mine System” (SAD).
