Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su PVO sistemi kratkog dometa Pancir S1 pokazali 100% efikasnost u ratu u Ukrajini.
Prema ministarstvu, sistem Pancir je bio u stanju da otkrije i uništi više ciljeva različitih tipova, uključujući kućne bespilotne letelice koje su male čak 30×30 centimetara.
„Sistemi za detekciju Pancir omogućavaju operaterima da otkriju i krstareće i balističke rakete, helikoptere, avione ili MLRS granate sovjetskog i zapadnog tipa, kao i kućne bespilotne letelice veličine 30×30 cm, koje obaveštajci Oružanih snaga Ukrajine (AFU) često koriste za izviđanje područja, kao i bespilotne letelice kamikaze“, objavila je državna novinska agencija TASS pozivajući se na Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo je napomenuo da je Pancir, između ostalog, opremljen termovizirom koji omogućava protivavionskim topdžijama da vide da li je mali plastični dron naoružan eksplozivnom napravom.
Pancir S1
Ruski biro za projektovanje KBP počeo je da razvija Pancir 1989. godine kako bi zamenio sistem protivvazdušne odbrane 2K22 Tunguska. U početku je sistem bio namenjen za odbranu od napada na aerodrome, raketnih silosa, komandnih mesta i komunikacionih nizova.
Međutim, nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Pancir je prenamenjen kao odbrana kratkog dometa ruskih kopnenih snaga. Finalizovani dizajn Pancira uveden je u službu 2003. godine.
Pancir-S se sastoji od šasije kamiona, dvanaest raketa navođenih radio komandom, dva brzometna 30-milimetarska topa 2A38 i elektrooptičkih i radarskih senzora.
Supersonične rakete 57E6 osnovnog modela mogu da gađaju mete na udaljenosti od 20 kilometara i dostignu velike maksimalne visine od 33.000–49.000 stopa, dok topovi dodaju dodatnu konačnu liniju odbrane.
Sistemi Pancir su izvezeni u mnoge zemlje, a specijalizovane varijante su proizvedene za upotrebu na ruskim korvetama i u arktičkoj klimi. Alžir, Brazil, Iran, Irak, Jordan, Libija, Saudijska Arabija, Slovenija, Sirija, UAE i Vijetnam su neke od zemalja koje imaju sisteme Pancir ili planiraju da ih imaju, pored Rusije.
Međutim, u ruskoj službi, Pancir prvenstveno vodi PVO da bi obezbedio blisku odbranu za druge protivvazdušne sisteme, kao što su raketne jedinice dugog dometa S-400 i vazdušne baze prepune lovaca i bombardera.
Pokazali su se ranjivim na napade od strane dronova Kamikaza koji koriste teren da prikriju svoju rutu od radara i niskoletećih projektila.
Godine 2020., glavni konstruktor Pancira otkrio je postojanje dve nove rakete kompatibilne sa Pancirom. Prema izveštajima, prvi je stupio u rusku službu; ima manju fragmentacionu bojevu glavu i maksimalnu brzinu od 5 maha.
Druga raketa se još uvek razvija i očekuje se da će biti u proizvodnji između 2023. i 2024. Raketa, koja ima maksimalni domet od 5-7 kilometara i manju veličinu koja omogućava da se do 48 ugradi na kupolu Pancir, je namenjenih uništavanju malih letelica bez posade.
U junu 2020. Sjedinjene Države su prokrijumčarile Pancir-S1 iz Libije. Američke snage su navodno premestile Pancir-S1 sa međunarodnog aerodroma Zuvara u vazdušnu bazu Ramštajn u Nemačkoj.
Sistem je takođe doživeo brojne nepovoljne ishode. Naime, 2020. godine, sistemi Pancir su oštećeni u sukobima sa turskim borbenim dronovima Bayraktar i bespilotnim letelicama Anka-S, prvo u zapadnoj Libiji, a zatim u sirijskoj provinciji Idlib. Takođe ukrajinci navode da su njihove trupe zarobile sistem tokom sukoba.
Evidentno da ruska vojska ima dugoročne planove za sistem. Moskva će nesumnjivo proceniti performanse sistema i raditi na poboljšanju njegovih sposobnosti razvojem novih varijanti u svetlu uloge koju trenutno dronovi igraju na bojnom polju.
