Sredinom 19. veka pravi bum u proizvodnji najrazličitijeg ručnog vatrenog oružja izazvala je pojava metka sa obodnim paljenjem. Novi sistem oružje-municija postaje naročito popularan na komercijalnom, civilnom tržištu. Različite konstrukcije revolvera i jednometnih pištolja postaju stvar prestiža, ali i nužde. Trgovci, bankarski službenici, dobrostojeća gospoda i dame, kupovali su oružje radi lične bezbednosti. Pri tome, nisu imali u vidu samo drske ulične siledžije, pljačkaše i putne razbojnike; možda veću opasnost, naročito po konjanike i bicikliste, predsatavljali su agresivni čopori uličnih pasa. S druge strane, otmenoj gospodi nije priličilo da glomaznim revolverima kvare fazon elegantnih odela. Ovo dovodi do smanjivanja gabarita oružja, što se pretvorilo u apsurd – pojavu minijaturnih pištolja i revolvera, koji se, u današnjem smislu, pre mogu tretirati kao sredstvo za stvaranje buke, odnosno, alarma.
U duhu trenutne mode, a na osnovu ranijih radova Lefošea, francuski konstruktor Flobert patentirao je jednostavni ostragpuneći sistem za jednometne puške i pištolje. ”Zatvarač” je činila čelična pločica, poprečno postavljena na zadnji deo cevi. Pločica se obrtala unazad, prema orozu, a imala je polukružni izrez za prihvat venca čahure. Metak se ubacivao u ležište kada je ”zatvarač” bio u priljubljen uz čelo zadnjeg dela cevi. Nakon opaljenja, pločica se rukom obrtala unazad i tako izbacivala čahuru – vršila je i funkciju izvlakača. Sigurnosti radi, iza ”zatvarača” je bila postavljena još jedna pločica, sa prorezom za udarnu iglu, koja je osiguravala da potisak barutnih gasova ne izbaci čahuru unazad. ”Osigurač” se otvarao obrtanjem u ravni upravnoj na osu cevi.
Sistem Flobert, u kalibrima 5, 6, 9 i 12 mm, za kratko vreme je stekao neverovatnu popularnost u oblasti oružja za tzv. ”sobna gađanja”. Proizvođači municije, međutim, dobili su zahtev od fabrika oružja da razviju ”bezopasan” metak, oko koga bi se razvili minijaturni pištolji za sobna gađanja pa, čak, i kao igračka za decu ”življeg duha”. Tako nastaje ”BB cap” (Bulleted Breech Cap) – vrsta metka koju je činila kapsla kombinovana sa olovnom kuglom prečnika 6 milimetara. ”BB” ili ”Flobert” metak 6 mm, u suštini, činila je mesingana čahura sa vencem, bez klasične kapsle, punjena samo inicijalnom smešom (klasično obodno paljenje). Oko njega je, tokom druge polovine 19. veka, razvijen ”višenamenski” jednometni pištoljčić glatke cevi, sa Flobert zatvaračem. U vreme kada je u većini evropskih država započet trend uvođenja restriktivnih zakona na posedovanje oružja (uvođenje oružnih listova, ograničenje na ”civilne” kalibre), prodavao se potpuno slobodno, pod najrazličitijim nazivima: ”tercerol” (po italijanskom nazivu terzarolo za jednometno oružje iz 16. veka), flobert pištolj, pištolj za sobna gađanja, pa čak i kao ”dečji pištolj”. Treba imati na umu da je olovna kugla, mase od 1,17 do 1,3 grama, imala početnu brzinu od 26 do 210 m/s (u zavisnosti od godine proizvodnje, odnosno, od usavršenosti inicijalne smese), prosečnu energiju od 0,4 Džula, te domet od ”10 do 25 koraka” (7 – 20 metara). Ako se uzme u obzir da dijabola 4,5 mm domaće vazušne puške M56 ima energiju od oko 10 Džula, onda se ”flobert pištoljčić” zaista mogao smatrati relativno bezopasnim oružjem.
Ova vrsta ”igrački” ubrzo je postala popularna i u Srbiji. Tokom 1910. godine, beogradskim radnjama su ih liferovale dve austrijske firme: ”Zubelek Bartalan” iz Budimpešte, te čuveni ”Angelini i Benardon” iz Trsta. ”Angelini” je nudio ”pištolj Flobert 6 mm, mali model, dužine 140 mm (po ceni od 3 dinara), te dužine 190 mm” (3,8 dinara). Mađarski trgovac je na lageru, po istim cenama, imao ”male modele” dužine 110 i 180 mm, sa cevima od 65, odnosno, 135 mm, i mase od 100 do150 grama. Poređenja radi, iste firme su prodavale 9mm Luger P-08 po ceni od 80, a 7,63 mm Mauser C-96 – za 91. dinar.
U periodu od 1918. do 1941, u Kraljevini Jugoslaviji isto oružje se moglo kupiti širom zemlje, preko veletrgovina ”Venator” (Vinkovci) i ”Nimrod” (Beograd). Pištolji 6 mm, dužina 110, 140 i 180 mm, vredeli su od 30 do 50 dinara (6,35 mm Mauser M1910 prodavan je za 625 dinara).
Nakon Drugog svetskog rata, sve do kraja šezdesetih godina 20. veka, ”flobert” municija 6 mm i džepni pištolji mogli su se bez ikakvog ograničenja nabaviti u prodavnicama ”Lovca”. Autor ovih redova se seća da mu je, kao detetu, ”tercerol” bio omiljena igračka. Uvođenjem novih, restriktivnijih zakona o oružju i municiji, ”flobert” pištolji i municija su sankcionisani; osim toga, pojava savremenih poluautomatksih pištolja, ove relikte 19. veka potpuno je potisnula u zaborav.
