RPG 30 – protivtenkovska ”dvocevka”

Od pojave pancerfausta do danas ne prestaju rasprave o tome da li je tenkovima ”odzvonilo” i da li su kao sredstvo prevaziđeni. Dobro obučen (i hrabar) pešadinac može da uništi ili teško ošteti tenk sredstvom koje može da bude (u proseku) nekoliko hiljada puta jevtinije od samog tenka. Spisak protivnika tenka je poduži (mine, vođene rakete, topovi, helikopteri, avioni, prenosni raketni bacači, inžinjerijske prepreke, drugi tenkovi, itd), pa ipak se proizvodi i šalje na bojište. Ne u tolikom broju kao pre (tenkova porodice T-54/55 proizvedeno je više od 100.000 komada!), ali kada krenu, udruženi s pešadijom, dobrom pripremom i veštom komandom, podržani iz treće dimenzije, onda nikome nije svejedno da ih sačeka na dvesta do trista metara odstojanja i dejstvuje po njima. Ipak, proizvode se, unapređuju  tenkovi i njihova protivsredstva i ta trka ne prestaje.

Jedan od spasonosnih aduta u rukama pešadije je porodica ručnih protivtenkovskih bacača čiji je tipični predstavnik i rodonačelnik sovjetski (ruski) ”RPG”: A rocket-propelled grenade, Ручной Противотанковый Гранатомёт. Ova vrsta oružja poznata je i po engleskoj skraćenici MANPATS ili MPATS – Man-portable anti-tank systems. Proizvode ga masovno, praktično sve zemlje sveta u sličnoj konfiguraciji: za lansiranje s ramena ili tripoda. U ovoj gami pt sredstava se po svojim osobinama izdvaja ”RPG-30” (kuka, zakačka, udica), uveden u naoružanje 2013. godine. Kada se pojavio nije imao analognog takmaca po konceptu. Vlada SAD ga je smesta stavila na listu ”asimetričnih pretnji” američkoj vojsci. U odnosu na svog prethodnika ”RPG 29 – vampir”, ”RPG-30” ima bolja svojstva: kompaktan je, gotovo dvostruko kraći, a princip rada, o kome će u daljem tekstu biti reči, jeste ono što ga izdvaja u odnosu na ostale takmace. On se uporedo koristi na ratištu s brojnim drugim modelima, ali samo za unosne, dragocene ciljeve.  Inače, njegov prethodnik, ”Vampir”, dokazano je na ratištima uništavao najmodernije tenkove ”M1A2 Abrams”, ”Čelendžer 2”, ”Merkavu IV” i druge tenkove.

”RPG-30” (indeks Grau-”7P53”) ima kalibar 105 mm i pripada porodici jednokratnih oruđa. Šta ga to razlikuje od drugih konkurenata? On poseduje dvokalibarni dizajn koji mu pomaže da prevari sistem aktivne zaštite na tenku i omogući bojevoj glavi da savlada aktivnu i dinamičku zaštitu. Ovo sredstvo razvila je svetski poznata kuća NPO ”Bazalt” (Акционерное общество ”Научно-производственное объединение ”Базальт” – АО ”НПО ”Базальт”). Ovo akcionarsko društvo sedište ima u Moskvi, zapošljava gotovo 10.000 ljudi. Bavi se razvojem municije i borbenih sistema, kao deo korporacije ”Rosteh” (Госуда́рственная корпора́ция ”Росте́х”, engl. State Corporation ”Rostec”, državna holding kompanija).

Sredstvo se sastoji od dve paralelne cevi manjeg i većeg kalibra koje koriste isti uređaj za nišanjenje kao i mehanizam okidača. Glavna, tandem protivtenkovska mina (granata) PG-30 kalibra 105 mm, smeštena je u veću cev. U cevi manjeg kalibra (40mm) nalazi se raketni simulator koji ima identičnu putanju i radarski odraz kao i glavna mina. Po svom obliku podseća na poznatu ”G-7V Oskolok”, o kojoj smo već pisali. Na taj način neprijateljski aktivni odbrambeni sistemi ga identifikuju kao primarnu opasnost i reaguju, aktivirajući i trošeći protivzaštitu.

Kako na bojištu ovo stvarno funkcioniše?

Maksimalno jednostavno, štedeći dragocene deliće sekunde i ne zbunjujući strelca. Iskusni oficiri na obuci upozoravaju da s ovim sredstvom treba biti ”nežan” jer je mina-mamac osetljiva, krhka. Samo malo više pažnje prilikom manipulacije i sve će biti u redu. Podigne se nišan i otkoči oruđe, prinese na rame i sačeka povoljan trenutak za dejstvo. Kad smo već kod toga, odmah da kažemo da je to ono što ”kuku” čini dodatno osetljivom: njen domet je 200 metara, a brzina mine je 120 m u sekundi. Treba biti izuzetno hrabar pa sačekati tenk, uzdajući se da ispred tenka ne ide zaštitna pešadija; isplanirati bezbedno povlačenje, kao i druge taktičke radnje, s obzirom na to da strelac, najčešće, ima samo jednu priliku. No, neka o tome brine rukovalac i njegove starešine koje su ga obučavale i poslale na borbeni položaj. Pritiskom na obarač aktiviraju se oba pogonska punjenja. Iz manje cevi izlazi lažna mina (simulator mete, mamac), a zatim tandemska bojeva glava, delić sekunde kasnije. Šta se za to vreme dešava na tenku, ukoliko uopšte ima sistem aktivne zaštite?  Ako je u povoljnom položaju, on reaguje i uništava simulator. Tada stiže glavna mina. Na osnovu čega su konstruktori bili sigurni da će ovaj koncept raditi? Sistem aktivne zaštite tenka je razvijen na osnovu zahteva da se minimalizuje opasnost za svoju pešadiju ili opremu na susednom vozilu, pa je krug uništenja relativno mali i ne može da naudi dolazećoj mini. Sistem uništava minu-mamac, a oblak fragmenata koje on ispaljuje stvara entropiju, zabunu kod svojih detektora jer na taj način maskira doletanje druge mine. Detektori mogu da reaguju tek kad se oblak raziđe, a pri tom treba da se aktivna zaštita dopuni i ponovo aktiviraju senzori.  

Nijedan od do sada razvijenih sistema nema ponovno vreme reakcije manje od 0,2 do 0,4 sekunde nakon prvog napada (lažnom minom) jer ”PG-30” stiže za kraće vreme. Dalji postupak tandem bojeve glave znamo, ali da ponovimo: vodeće punjenje aktivira dinamičku zaštitu i ogoljuje oklop tenka, a ”HEAT” (High-explosive anti-tank) projektil probija oklop, ubija posadu, izaziva požar i eksploziju bojevog kompleta, kojom prilikom se često događa i da otkine kupolu.

Ovo sredstvo je veoma pogodno za rukovanje. Ukupna masa mu je 10,3 kilograma (lakši je od puškomitraljeza M-53 7,9 mm, da ga uporedimo na poznat način). Masa granate je 4,5 kilograma. Procenjena moć probojnosti homogenog oklopa je do 650 mm, armiranog betona 1.500 mm, cigle 2.000 mm, a sloja zemlje 3.700 mm (!). ”Kuku” ili ”udicu” koriste OS Rusije, Ukrajine (ograničen broj zaplenjenih komada), Iran (koji ga proizvodi kao kopiju), talibanski militanti (u periodu od 2013-2015. godine) i Vijetnam koji razvija samostalnu kopiju koja podseća na RPG-30.

Kako se odbraniti od ove napasti?

Sistemi aktivne samoodbrane tenka su posebna tema i njima ćemo se nekom prilikom posvetiti. Postoji više takvih sistema. Među najpoznatije koje koriste zapadni tenkovi (najčešća meta ”kuke”) spada izraelski ”Trofej” ( ”Trophy”) koji je razvila   izraelska korporacija ”Rafael” (Rafael Advanced Defense Systems, Haifa). Ona je objavila još pre deset godina (ubrzo posle prvih najava ”RPG-30”), da je razvila odbrambeni sistem kao nadogradnju postojećeg ”Trofeja”. Nazvala ga je ”Trench Coat” ili ”vetrovka, kabanica”. Za sada nema pouzdanih podataka na koliko tenkova je ovaj dopunski sistem integrisan, ali je deklarisan kao sredstvo čiji radar deluje u krugu od 360º i lansira 17 projektila od kojih bi neki morao da pogodi dolazeću raketu. Međutim, nezavisno od toga što ne znamo pouzdano da li je i koliko taj sistem efikasan, izvesno je sledeće: svi sistemi aktivne zaštite imaju zajedničke nedostatke.

Ono što u laboratoriji i na poligonu izgleda obećavajuće, na terenu drugačije izgleda. Kako reaguju na mamce, lažne ciljeve i mine koje nisu ispaljene iz tenka? Mnoga prenosna at sredstva (npr. FGM-148 ”Javelin”) dejstvuju iz gornje polusfere, zaobilazeći zaštitno područje. Pri tom aktiviranje ovog sistema može da ugrozi i sopstvenu pešadiju koja u tom slučaju mora da se odmakne od tenka. Time slabi svoju zaštitu, a protivniku svojim manevrom nehotice signalizira da tenk ima aktivnu zaštitu. Još nije rešeno odbijanje više napada iz različitih smerova. Ako to povežemo sa raznim taktičkim postupcima na ratištu (zasede, lažne mete, koordiniran napad iz više dimenzija, itd), onda vidimo da je tenk teško zaštititi. Opet se sve svodi na obučenost, pripremu, hrabrost i profesionalnost starešina na polju bitke. Pri tom ne treba da podsećamo na ”Mandušića Vuka”. To se podrazumeva…