Da li će MiG-41, presretač hipersoničnih raketa, ugledati svetlost dana?

Rusija, SAD i Kina rade na svojim konceptualnim projektima za sledeću, ili šestu generaciju, borbenog aviona. Čini se da su SAD na čelu ove trke, a kada je u pitanju marketing to je sigurno. Kina mudro ćuti i tajnovita je, ne deli informacije sve dok ne dođe sledeći aeromiting i otkrije još jedan novi model. Rusija uvek počinje sa velikim nadama i planovima, uvek ide prva ali često se susreće i sa problemima.

Rusija dugo najavljuje Izdeliye 701 (Projekat 7.01) kao svoj lovac šeste generacije. Razvijen od strane koncerna Mikojan, očekuje se da će dobiti skraćenicu MiG-41. Trenutno je poznatiji kao Mikoian PAK DP. tj. Perspektivan vazduhoplovni kompleks za dalekosežno presretanje. Ruski avioni dobijaju zvaničnu oznaku tek kada treba da uđu u službu.

Prema izvorima, prvi probni let MiG-41 mogao bi da se dogodi 2025. Danas se to čini teško čak i da se rat u Ukrajini trenutno zaustavi. Rusija je vrlo verovatno promenila prioritete od početka rata. Preusmerava svoje razvojne finansije na popravku, renoviranje i proizvodnju teške artiljerije. Istovremeno, specijalna operacija u Ukrajini 24. februara iskoristile su SAD kako bi uvele sankcije Rusiji ali i ostale zapadne nacije prate naređenja iz Vašingtona. Ekonomske sankcije otežale su drastično pristup Rusiji zapadnim tehnologijama, posebno poluprovodnicima i mikročipovima.

Postoje zanimljivi detalji o tome šta, do sada znamo o MiG-41. Jedna od najzanimljivijih karakteristika koje se navodi jeste da će budući borbeni avion leteti brzinom od 4 do 5 maha. To zvuči fantastično, ali postoje problemi sa tom brzinom.

Prvo, nije izvesno da li će pilot izdržati opterećenje, odnosno pozitivnu i negativnu G silu. Drugo je trenje vazduha. Kada se kreće takvom brzinom, objekat stvara ogromnu toplotu usled trenja vazduha. Jednostavno rečeno – stelt borac će ostati bez stelt pokrića. tj. stelt prekrivač bi mogao izgoreti u vazduhu.

Ruski inženjeri imaju zadatak da osmisle stelt premaz komponenti koje mogu da izdrže toplotu koju brzina od 4 ili 5 maha razvija. Ovo bi moglo postati rešivo, niko ne zna šta će sutra doneti. Dostići toliku brzinu leta znači i mnogo potiska u samom avionu. Vrlo često smo svedoci da visoka temperatura tokom rada dovodi do bržeg zamora, pregrevanja i čestih popravki različitih kompnenti. Ovakvi problemi, zauzvrat, dižu troškove održavanja aviona.

Ostaje pitanje kako će MiG-41 dostići ovu brzinu? Koju vrstu motora će ruska odbrambena industrija morati da razvije kako bi obezbedila takve performanse? Možda bi ruski inženjeri, barem u ovoj fazi i sa današnjom tehnologijom koja nam je poznata, koristili linearni mlazni ili turbomlazni, scramjet motor. Neki od ovakvih motora, već danas pokreću neprikosnovnene hipersonične rakete Ruske Federacije.

Logično, MiG-41 se reklamira kao presretač hipersoničnih raketa. Ukoliko dizajneri razviju radni prototip, sa kvalitetnim motorom koji dostiže brzinu od 5 maha, i obezbede hlađenje sistema unutar aviona, verovatnoća da ovaj avion zauzme titulu prvog presretača hipersoničnih raketa je relativno visoka.

Sve ovo što smo nabrojali ali i još mnogo toga predstavlja neverovatan izazov za ruske inženjere. Današnja situacija teži da odloži ovaj projekat. Možda ćemo jednog dana videti ovaj supersonični presretač, ali nam se čini čak i da se situacija sa Ukrajinom reši danas, na MiG-41 ćemo dugo čekati.