Prema rečima analitičara ukrajinskog vojnog časopisa ”Defence Express”, Sergeja Zgureca (Сергій Згурець), rakete ”Viljha” (rus. ”Oljha”) prevazilaze domet američkog HIMARS za 40 kilometara. One su u stanju da pogode cilj udaljen 120 km. ”Aljder” (u suštini ”Viljha”) je uveden u Oružane snage Ukrajine 2018. godine. Masa sistema je 33 tone. Lansirna cev, prečnika 3,05 m, duga je 12 m, Rakete su kalibra 300 mm. Sposobne su da pogode ciljeve na udaljenosti od 100-120 km. Ako govorimo o modernizovanoj verziji oružja – “Viljha-M”, onda domet može da dostigne 130 km. Svaki lanser ima 12 raketa koje mogu da nose bojevu glavu mase do 250 kg, a kompletna raketa teži od 900 do 1000 kg. Maksimalna visina na koju se projektil može lansirati je 30-40 km. Vredi napomenuti da je upravljanje “Aljderom” veoma inovativno – let rakete se može ispraviti zbog prisustva impulsnih motora. Takođe, projektil ima sistem navođenja i mogućnost primanja satelitskih navigacionih signala.
О čemu se, zapravo, radi?
”Oljha”(srpski Jova, лат, Alnus, Ольха, Вільха) je ukrajinski reaktivni višecevni raketni sistem (RSZO, MLRS) sa novom upravljivom municijom, a kreiran je korišćenjem nekih elemenata sovjetske MLRS 9K58 ”Smerč”.
Ukrajina je početkom 2014. od raketnog naoružanja dugog dometa imala samo dotrajale vođene rakete 9K79”Točka-U”, kao i zastarele sisteme MLRS ”Smerč”. Brojni pokušaji dnjeprovskog konstruktorskog biroa ”Južnoje” (Конструкторское бюро ”Южное” им. М. К. Янгеля) da razvije operativno-taktički raketni sistem (kompleks, OTRK) bili su neuspešni a, vremenom, u zemlji je sve više rasla potreba za jeftinom vođenom raketom.
Projekat ”Aljder” je pokrenut 27. januara 2016, nakon što je predsednik Ukrajine Petro Porošenko na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost naložio da se kompleks razvije što je pre moguće. Za razvoj i proizvodnju zadužene su državne i privatne firme vojno-industrijskog kompleksa na čelu sa kijevskim državnim konstrukcionim biroom ”Luč” (Державне Київське конструкторське бюро ЛУЧ).
Prema nekim izvorima, ”Aljder” je nastao iz projekta operativno-taktičkog sistema ”Sapsan” na kome je biro ”Južnoje” (neuspešno) radio još od 2006. godine. U početku su Oružane snage razmatrale stvaranje dve rakete različitih kalibara za vertikalno lansiranje sa jedne univerzalne platforme: dve rakete dometa 300 do 500 km koje će zameniti taktički raketni sistem ”Točka-U” i system sa 8 lansera za rakete koje će zameniti MLRS ”Smerč”. Kasnije je planirano da se platforma ”Sapsan” koristi i za lansiranje krstarećih i protivvazduhoplovnih raketa. No, projekat je 2013 godine potpuno ugašen; naime, tadašnji ministar odbrane Lebedev (Павло Валентинович Лебедєв) je zaključio da je biro ”Južnoje” utrošio ogromna sredstva iz budžeta a da nije razradio čak ni tehničku dokumentaciju dok je kijevski ”Luč” sopstvenim ulaganjima uspešno razvijao efikasan alternativni sistem. Završetak projekta ”Aljder” planiran je za kraj 2017, a početak serijske proizvodnje za 2018. godinu.
Prva poligonska ispitivanja rakete obavljena su 22. marta 2016; tada je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Turčinov (Олександр Валентинович Турчинов) izjavio da su lansiranja bila uspešna i da je projektil pogodio cilj. Sledeća faza testiranja sprovedena je 26. avgusta na poligonu kod Odese, u blizini sela Tuzli (Тузлы, Тузли); tom prilikom izvedeno je 14 uspešnih lansiranja. U novembru 2016. obavljena je sledeća faza testiranja, a još jedna – 26. maja 2017. godine, na poligonu u Odeskoj oblasti.
U novembru 2017. u državnoj holding-kompaniji ”Artjom” (Государственная акционерная холдинговая компания ”Артем”), Kijev,počela je montaža i puštanje u rad proizvodne linije za raketna tela ”Viljha”. U kijevskoj fabrici je montirana mašina za valjanje ”RFFM 330-138-300” sa CNC (computer numerical control) kontrolom turske kompanije ”Repkon Makina Kalıp Sanayi Fabrikasi” iz Istambula.
Na raketnom poligonu u Odeskoj oblasti je 22. decembra 2017. izvršeno novo lansiranje ”Viljhe” u cilju provere kvaliteta raketa sklopljenih u ”Artjomu”. Nakon testova Turčinov je izjavio da su provereni sistem za navođenje visoke preciznosti, balističke karakteristike, efikasnost čvrstog raketnog goriva i pouzdanost gađanja cilja bojevom glavom.
Konstrukcioni biro ”Luč” je 18. aprila 2017. godine objavio snimak (arhivirana kopija od 3. maja 2018. na Wayback Machine) kako projektil pogađa cilj. Sistem je 24. avgusta 2018. godine javno prezentovan na paradi posvećenoj Danu nezavisnosti Ukrajine.
Novi, usavršeniji system, ”Oljha-M”, razvijen je tokom 2018 godine.
Nova raketa ”Oljha-M” sa dometom povećanim na 130 km, poboljšanom energijom goriva, poboljšanim sistemom upravljanja i navigacije, lansirana je 4. aprila 2019. godine. Nastavak testiranja ”Oljhe-M” planiran je tokom 2020, a Konstruktorski biro ”Luč” je nameravao da 2021. započne serijsku proizvodnju. Krajem 2019. trupama je isporučena prva serija od 100 projektila. Druga serija od 28 projektila isporučena je u martu 2020. godine.
Za 2020. Ministarstvo odbrane je objavilo planove o isporuci 3 hilјade projektila i raketnih sistema (verovatno zajedno računajući sisteme ”Viljha”, ”Neptun” i ”ATGM”).
TTH
Tehnički parametri rakete ”Oljha” se i dalje drže u tajnosti ali se svakako očekuje da je sistem superiorniji u pogledu performansi i da može postati prava zamena za operativno-taktički raketni sistem (OTRK) ”Točka-U”.
Kompleks ”Oljha” koristi vođenu raketu kalibra 300 mm lansiranu iz modifikovanog raketnog sistema 9A52 Smerč. Do početka operaacija u ferbruaru 2022. u toku je bio razvoj sopstvene lansirne platforme sa vođicama od 300 mm na bazi vozila ”KrAZ” (Кременчугский автомобильный завод).
Raketni projektil se upravlja na početnom (gasodinamički) i završnom (aerodinamički) segmentu putanje leta. Na prednjoj strani je pojas od 90 malih impulsnih potisnika koji stabilizuju i usmeravaju raketu u pravom smeru. Ovi motori rade nekoliko sekundi sa tačnošću rada jednog motora od oko jedne milisekunde. U završnoj fazi leta otvaraju se aerodinamička kormila uz pomoć kojih se vrši konačno nišanjenje na metu za uništenje.
Let rakete kontroliše mikroprocesor koji obrađuje signale različitih senzora i izdaje kontrolni signal. Navođenje – inerciono sa mogućnošću podešavanja putanje u letu pomoću GPS i Glonass signala. Kada se koristi samo inercioni sistem navođenja, prosečno odstupanje rakete je 50 m, kada se koristi GPS korekcija – oko 7 m. Tokom ispitivanja zabeleženi su brojni slučajevi pogotka rakete sa nultom devijacijom. Inerciona korekcija je verovatno zasnovana na laserskom žiroskopu (ring laser gyroscope, RLG) koji je proizveo kijevski konstruktorski biro ”Arsenal” (Казенне підприємство спеціального приладобудування Арсенал), a koji je korišćen na raketi-nosaču ”Dnjepr” (Дніпро), ruskom OTRK ”Iskander” (Искандер) i drugim sistemima.
Težina same rakete je oko 800 kg, upravljačkog sistema 50 kg, a pogonskog oko 500 kg. Bojeva glava je unificirana i u nju se mogu ugraditi visokoeksplozivna fragmentarna, kasetna ili termobarična punjenja težine do 250 kg. U zavisnosti od zadataka, može se koristiti za uništavanje ciljeva na kopnu i vodi. Verovatno, da bi uništila manevarske površinske ciljeve, raketi je potrebna infracrvena ili radarska glava za navođenje. Takođe, ranije je razrađena opcija opremanja rakete laserskim sistemom za navođenje u završnoj fazi leta, ali se ova opcija smatrala neprikladnom zbog poteškoća u određivanju ciljeva na velikim daljinama.
Lansiranje paketa od 12 projektila vrši se za 48 sekundi; ispaljene u salvi, svaka raketa gađa svoj pojedinačni cilj pod uglom nišanja od 1,5 km.
Ranije su u otvorenim izvorima date zvanično nepotvrđene izjave o sposobnosti pogađanja ciljeva na udaljenosti većoj od 100, a navođene su i daljine od 120 do 170 km. Međutim, prema poslednjim podacima, raketa ima domet od 70 km sa bojevom glavom od 250 kg i 120 km sa bojevom glavom od 170 kg. Domet od 170 km je ostvariv uz dalje smanjenje težine bojeve glave, ali to nije neophodno u vezi sa radom na operativno-taktičkom raketnom sistemu ”Grom-2”.
Sve komponente za proizvodnju ”Oljhe” su ukrajinske, uključujući nove sisteme upravljanja, raketno gorivo i bojevu glavu. Šasija novog MLRS će verovatno biti zasnovana na vozilu KrAZ-7634, iako se prva ispitivanja izvode na modifikovanoj šasiji MAZ-543.
PVO VERZIJA
Prema pisanju časopisa “Defеnce Express“, biro ”Luč” radi na protivvazdušnoj verziji rakete ”Oljha” sa radijusom lansiranja do 100 km, na osnovu tehnologija i serijskih komponenti ”Oljhе-M”. O mogućnosti stvaranja takve rakete za kratko vreme govorio je i glavni konstruktor biroa ”Luč”, Oleg Korostelјov (Олег Петрович Коростельов). Očekuje se da će troškovi razvoja ovakvog PVO sistema biti znatno manji od troškova PVO sistema ”Dnjepr”.
Modifikovana raketa će imati upravljivost uporedivu sa raketama kompleksa ”S-300” i aktivne i poluaktivne radarske glave za navođenje ukrajinske vojne kompanije ”Radioniks” (ООО “Радионикс”), koje se već masovno proizvode za modernizaciju raketa ”S-125”. Domet hvatanja mete sa EPR 3m² – 20 km sa verovatnoćom pogađanja većom od 0,9. Poređenja radi, maksimalna brzina raketa ”Oljha-M” i S-300 PT/PS u službi Ukrajine je 1.300 m/s. ”Oljha” već ima pojas kormila za kontrolu gasova dinamičkog impulsa, koji omogućavaju manevrisanje sa velikim preopterećenjima. Ista manevarska šema implementirana je i u PAV raketi PAC-3 ”Patriot” (Patriot Advanced Capability-3).
Izvor: Wikipedia
Sve u svemu prđenje