Uspon vojne industrije Izraela

Kada govorimo o izraelskom naoružanju, većini prvo padne na um čuveni automat UZI. No, konstrukcija Uziela Gala je bila samo jedna mrvica u istoriji razvoja izraelskog vojno-industrijskog kompleksa.

Počeci

Izrael nije ozbilјno razmišlјao o razvoju domaće vojne industrije naoružanja sve do kasnih šezdesetih godina XX veka. Bez obzira na to, domaća proizvodnja naoružanja bila je starija i od same izraelske države. Svoje korene je vukla iz vremena Haganah – (hebrejski: „Odbrana“), cionističke vojne organizacije iz perioda 1920-1948, prvobitno formirane za odbranu jevrejskih naselja od palestinskih Arapa u Mandatornoj Palestini. 

Jevrejski osećaj nemoći poslužio je kao snažan faktor u idejama nacionalizma i samoemancipacije. Lideri jevrejske zajednice krenuli su u izgradnju kapaciteta lokalne samoodbrane. Cionistički pioniri su radili u malim, podzemnim radionicama za proizvodnju i popravku raznih vrsta streljačkog oružja, municije, vozila i druge vrste vojne opreme. Prva radionica je bila skrivena u kožari (”Institut Alef”) na severnoj plaži Tel Aviva. Elija Zaharov (Eliahu Sacharov), jedan od šefova organizacije, bio је odgovoran za testiranje prvog oružja koje je proizveo TA’AS u kamenolomu Solel Boneh u Migdal Cedeku (Migdal Tzedek).

Vojne radionice, poznate kao ”Izraelska vojna industrija” (Israel Military Industries, IMI odnosno TA’AS –Ta’asiya Tzvait – izraelska pionirska firma za odbrambene tehnologije), na čelu sa Israjel Amirom (Yisrael Amir, 1902-2002),  formirane su oko 1933. godine. TA’AS se pokazao ne samo kao glavni oslonac u borbi za opstanak i, kasnije, ratu za nezavisnost Izraela, nego i kao kolevka i jezgro čitave buduće vojne industrije. Haim Slavin, inženjer iz Rusije koji je radio sa Pinhasom Rutenbergom (Пётр Моисеевич Рутенберг, 1879-1942) na izgradnji elektrane u Naharajimu, bio je generalni direktor od 1937. do 1952. godine. Pod Slavinovim vođstvom TA’AS je reorganizovan, nakon čega je postao glavni snabdevač oružjem Hagane. Slavin je takođe izgradio i nove pogone za TA’AS. Haganah je 1934. odlučila da započne sa razvojem minobacača zasnovanih na britanskom, kalibra 2 inča. Ovaj zadatak je dobio David Leibowitch, jedan od osnivača TA’AS, koji je kasnije stekao slavu kao konstruktor minobacača 76,2 mm ”Davidka”, korišćenog u arapsko-izraelskom ratu 1948. godine. Tokom arapskih pobuna 1936-39, TA’AS je razvio i bacač kalibra 81 mm – najteže oružje Haganaha u to vreme.

U završnoj fazi borbe za jevrejsku nezavisnost 1946-1948, vojna strategija je i dalјe bila zasnovana na samopouzdanju. U tom kontekstu učinjeni su napori na improvizaciji pogona koji bi obezbeđivali borcima Haganah očajnički potrebno streljačko oružje. U maju 1948, kada su Britanci napustili Palestinu, borci Haganah su izašli iz ilegale. Naredbom privremene vlade Izraela od 31. maja 1948, Haganah je reformisana u državnu nacionalnu armiju pod nazivom Tzva Haganah le-Yisraʾel (”Izraelske odbrambene snage”). Istovremeno, započeto je i podizanje prvih ozbiljnijih kapaciteta za proizvodnju naoružanja.

Glavni razlog za odluku Izraela da izgradi domaću vojnu industriju bio je opstanak. Kao država uspostavlјena silom oružja u stranom i neprijatelјskom okruženju, njena preokupacija bila je bezbednost. 

Pedesetih godina XX veka došlo je do ekspanzije nekoliko firmi vojno-industrijskog kompleksa. Ovi nezavisni pogoni su uklјučeni u vojne kompanije koje su osnovane zajedno sa TA’AS. Među ovim novim entitetima bili su ”Izraelska industrija aviona” (Israel Aircraft Industries, IAI) prvobitno poznata kao Bedek ili ”Institut za remont aviona” (Institute for the Reconditioning of Planes) i ”Nacionalna uprava za razvoj naoružanja” (National Armaments Development Authority, RAFAEL). Jednu celu deceniju napori su bili koncentrisani u državnim ustanovama (IMI, Rafael i IAI). U ovom periodu Izrael je polako sticao veći stepen samodovolјnosti u proizvodnji streljačkog naoružanja  i minobacača i pokazao sposobnost da modifikuje i remontuje tenkove, avione, pa čak i elektronske sisteme.

Početkom šezdesetih godiina XX veka pažnja je bila usmerena na izgradnju elektronske industrije, a do 1965, zemlјa je dostigla kapacitete za proizvodnju ne samo malokalibarskog oružja, već i aviona i elektronike.  

Pored proizvodnje naoružanja, uglavnom municije, minobacača i malokalibarskog oružja, Izrael je takođe sastavlјao francuske avione i druge sisteme naoružanja, na ograničenoj osnovi, a sam je proizvodio određene delove za ove sisteme.

Aktivnosti do rata 1967. uklјučivale su održavanje i nadogradnju postojećih platformi, proizvodnju konvencionalnog naoružanja u stilu onog iz Drugog svetskog rata i razvoj nekih naprednih sistema. Iako je stvarni doprinos lokalno razvijene opreme u ratu 1967. bio prilično mali, u izraelskoj vladi su postojali zagovornici velike namenske industrije. Tako su do 1966-1967. postavljeni solidni temelјi industrije naoružanja.

Radikalni razvoj izraelske vojne industrije počeo je nakon 1967. godine. Glavni uzrok je ležao u šoku poretrpljenom nakon francuskog embarga na oružje. Naime, u periodu od 1956 do 1967, Francuska je bila glavni izvor iz koga je Izrael nabavljao teško naoružanje. Francusku vojnu pomoć činili su avioni Mirage, Dassault MD.454 Mystère IV i  Dassault Super Mystère  kao i drugi veliki sistemi, a francuska industrija naoružanja služila je kao model za domaći industrijski i ekonomski rast generisan proizvodnjom oružja. Lokalna industrija oružja u Izraelu proizvodila je mlazne trenažne avione po francuskoj licenci, a francusko-izraelska naučna saradnja proširila se na brojne vojne oblasti.

Francuska politika prema Izraelu se naglo promenila 1967, nakon Šestodnevnog rata. Kako bi izrazio svoje nezadovolјstvo zbog izraelskog odbijanja saveta da odlože započinjanje sukoba, francuski predsednik Šarl de Gol (Charles de Gaulle) je jednostrano uveo hitni embargo na dalјu isporuku oružja. Obustavljene su isporuke čak i onog oružja koje je Izrael već platio, a nisu prihvatane nove narudžbine.

Ovo je primoralo Izrael da se okrene sveobuhvatnoj politici samodovolјnosti, pokušavajući da razvije i osvoji proizvodnju artikala za sve odbrambene potrebe. Ovaj osećaj hitnosti da se postigne nezavisnost od stranih dobavlјača uveo je zemlјu u industrijsku revoluciju bez presedana, čiji je glavni cilј bio usmeren na proizvodnju vojne opreme. Novac koji je prethodno ulagan u Francusku i druge države preusmeren je lokalnim izraelskim kompanijama. Do trenutka kada je Francuska proglasila drugi embargo na oružje, u januaru 1969, Izrael je već u zemlji proizvodio većinu predmeta koji su bili obuhvaćeni francuskim embargom. Do 1970, vojna industrija je učetvorostručila svoju proizvodnju. Istraživanje i razvoj su se intenzivirali i nezavisni dizajn i proizvodnja glavnih podsistema su favorizovani u odnosu na ugovore o licenciranju ili koprodukciji koji uklјučuju strane kompanije.  

Period velikih ulaganja u sektor odbrambene industrije zabeležen je između 1968. i 1972. godine. 

Glavna dostignuća Izraela:

• Do 1972. Izrael je proizvodio borbeni mlazni avion domaće konstrukcije sa brzinom od 1,2 Maha kao i svoje oklopno borbeno vozilo;
• 1981. je predstavljen sofisticirani lovac Kfir C-2;
• Kako je porasla potreba za sopstvenim brodskim i raketama vazduh-vazduh, pristupilo se razvoju nove generacije supersoničnih krstarećih raketa. Tokom 1981. predstavlјen novi protivraketni odbrambeni sistem Barak 8 (LR-SAM ili MR-SAM).
• Izrael je takođe dizajnirao i razvio sopstveni borbeni tenk „Merkava“ sa naprednom oklopnom zaštitom. Tenk je visoko kompjuterizovan i nosio je dvostruko veću količinu municije od konkurenata, a imao je i sistem za suzbijanje eksplozije firme ’’Spectronnix Ltd’’. 
• Pored lakog naoružanja, municije i komunikacionih uređaja, u Izraelu su proizvođena vozila sa dalјinskim upravlјanjem, sistemi za elektronsko i antielektronsko ratovanje i pomorska oprema, od komandnih i kontrolnih sistema, projektila i protivraketnih topova do raznih patrolnih čamaca. ‘Dvora’ je, na primer, čamac dužine 22 m sa operativnim dometom od 700 nautičkih milja, a pokreću ga dva brodska dizel motora MTU (Motoren- und Turbinen-Union Friedrichshafen). Čamac nosi dve rakete „Gabriel“ more-more i dva topa od 20 mm ili mitralјeza od 12,7 mm.  ‘Dvora’ ima oko dva puta veću vatrenu moć od čamaca slične klase.

Posebno nakon 1973. industrija je stekla visok stepen sofisticiranosti, što je omogućavalo proizvodnju napredne vojne opreme u rasponu od tenkova i mlaznih aviona do precizno vođenog ”pametnog” oružja, mikro-elektronike i raketnih motora za rakete more-more i vazduh-vazduh. U arapsko-izraelskom ratu 1973. godine, glavni uticaj domaće opreme bio je u pomorskom ratu: protivbrodske rakete Gabriel podržane raznim sistemima za elektronsko ratovanje dovele su do odlučujuće pobede Izraela na moru. U libanskom ratu 1982. godine, izraelska oprema je igrala daleko veću ulogu. Da navedemo samo nekoliko primera: reaktivni oklop za glavne borbene tenkove, debi tenka Merkava na bojnom polјu, izviđanje bespilotnih letelica i na kraju, ali ne i najmanje važno, uništavanje sirijskih raketnih baterija zemlјa-vazduh u Baka dolini, što je ostvareno složenom kombinacijom raznih sistema. U to vreme činilo se da je kruna ove politike razvoj aviona Lavi koji je započeo sedamdesetih godina XX veka. Projekat je kasnije uglavnom finansiran američkom pomoći.

Do 1981. Izrael je imao neograničen potencijal u vojnom, industrijskom i bezbednosnom polјu i bio je u stanju da proizvede sve što je potrebno da se zaštiti. 

Razlozi razvoja industrije naoružanja

(a) Nepouzdanost dobavlјača: Izraelska želјa za razvojem sopstvene odbrambene industrije bila je pojačana embargom na oružje koje su države dobavlјači s vremena na vreme uvodile. Primera radi, SAD, Velika Britanija i nekoliko drugih zemalјa uvele su embargo na oružje za obe strane tokom prvog arapsko-izraelskog rata 1948. godine;  Francuska je uvela embargo na oružje Izraelu uoči Šestodnevnog rata 1967. Pošto se Izrael oslanjao gotovo isklјučivo na Francusku kada su u pitanju borbeni avioni i teško naoružanje, embargo je imao ogroman psihološki uticaj. U isto vreme, Izraelu su embargo uvele i SAD. Dve godine nakon francuskog embarga na oružje 1967, predsednik de Gol je uveo još jedan embargo kao odmazdu za izraelsko uništenje trinaest libanskih komercijalnih aviona stacioniranih na aerodromu u Bejrutu. Godine 1970, na vrhuncu „Rata iscrplјivanja“ sa Egiptom, SAD su odustale od hitnog izraelskog zahteva za oružjem. U julu 1971, nakon propasti pregovora vođenih pod nadzorom emisara UN, Gunara Jaringa (Gunnar Jarring), SAD su uvele još jedan embargo na pošilјku aviona Phantom i Skyhawk . Sa izbijanjem četvrtog arapsko-izraelskog rata, Velika Britanija je uvela embargo na oružje regionu i odbila da isporuči tenkove i tenkovske motore prema prethodno potpisanim ugovorima sa Izraelom. Ponovo u martu 1975, kada SAD nisu bile u stanju da ubede Izrael da se povuče sa Sinaja, administracija Džeralda Forda je ograničila dotok oružja i ekonomske pomoći Izraelu. Isto tako, Izrael se suočio sa sličnim problemima 1976, 1978, 1981. i 1983. godine.

 (b) Ekonomski faktori: Ekonomski faktori su takođe delovali kao katalizator u razvoju izraelske industrije oružja. Odbrambeni zahtevi Izraela stavili su ogroman teret na izraelsku ekonomiju. Od 1966. do 1972. godine, vojni uvoz Izraela je porastao skoro osam puta. 

Snažna domaća proizvodnja oružja je mogla ublažiti mnoge od ovih problema. Prvo, domaća proizvodnja bi smanjila uvoz i time suzila ili umanjila povećanje rastućeg trgovinskog jaza. Ova supstitucija uvoza ne samo da bi uštedela devize, već bi uštedela i domaća sredstva jer bi domaći proizvodi bili jeftiniji od stranih. Drugo, stvorile bi se prilike za zapošlјavanje, ne samo za radnu snagu već i za visokokvalifikovane profesionalce, što bi pomoglo da se zaustavi odliv mozgova i privuklo kvalifikovane imigrante. Treće, aktivnosti istraživanja i razvoja bi imale efekat prelivanja (spill-over) ili spin-off  efekta  u nevojnom sektoru, podstičući tehnološki napredak sofisticirane industrije. 

Kriza i ponovni uspon

No, tokom osme decenije XX veka izraelska vojna industrija suočila se sa teškom ekonomskom krizom. Najviše su bile pogođene veće državne firme, skoro isklјučivo orijentisane na vojnu proizvodnju, TA’AS (poznatiji kao IMI), Rafael Armament development Authority i Israel Aircraft Industries (IAI). Izlaz je pronađen u potpunom restruktuiranju i promeni doktrina.

Tokom tranzicionog perioda, usledila su velika ulaganja u odbranu Izraela. Cilj je bio da se nadoknadi nezadovoljstvo usled teritorijalnih ustupaka i izgradi poverenje javnosti u državu. Istovremeno, to je bilo sredstvo odvraćanja protivnika od napada tokom mirovnog procesa. Očekivalo se da će ova ulaganja i bliskoistočni mirovni proces dovesti do bitnih strukturnih promena u odbrambenoj industriji, odnosno, da će se ona racionalno smanjiti i organizacioo poboljšati. Cilj je bio da industrija pristupi razvoju i proizvodnji sredstava sposobnih za udare na velikim daljinama, sa obaveštajnim sposobnostima u realnom vremenu kao i ”pametnom” oružju.

IDF je pokrenula program radikalnog restrukturiranja kako bi odgovorila na zahteve koji su proisticali iz nove odbrambene doktrine zemlјe. Naime, promena doktrine izgrađene još pedesetih godina XX veka zahtevala je promenu jer su se izraelski neprijatelјi opremali balističkim projektilima sa nekonvencionalnim bojevim glavama ali i radili na razvoju sopstvenih nuklearnih potencijala. U to vreme su egzistencijalne pretnje prvi put usledile iz zemalјa kao što su Iran i Irak, koji nisu imali zajedničke granice sa Izraelom. Jedna od glavnih promena doktrine bila je spoznaja da Izrael mora da preispita concept zasnovan na oružanom odbijanju direktnih neprijateljskih napada. Nova strateška doktrina uklјučivala je: sprečavanje protivnika da nabavi oružje za masovno uništenje (WMD); odvraćanje; rano upozorenje; pasivnu odbranu; aktivnu odbranu i ”dugu ruku” odgovora na pretnje. Drugi korak je predstavljalo uspostavlјanje Saveta za nacionalnu bezbednost (National Security Council, NSC). NSC je razbio monopol strateškog razmišlјanja vojnog odbrambenog establišmenta i pružio mogućnost da premijer prima strateške savete iz nezavisnih izvora.

 Program restrukturiranja je takođe doveo do stvaranja višeg nivoa odbrane. Razvoj Arrow ATBM (Anti Tactical Ballistic Missiles) sistema, Ofeq špijunskih satelita i vazdušnih snaga velikog dometa bili su usmereni na suočavanje sa promenlјivim pretnjama za malu zemlјu. Planovi modernizacije IDF uklјučivali su više autohtonih tenkova Merkava Mk3 i napredne protivtenkovske rakete Gil (Spike, ”ispali i zaboravi”, protivtenkovska raketa sa tandem-punjenjem visokoeksplozivne bojeve glave – fire-and-forget anti-tank guided missile i anti-personnel missile sa tandem-sharge high-explosive antitank HEAT  warhead).