Vidimo da se u vremenima rata najbolje otkrivaju kvaliteti oružja. Takođe upravo u vojnim akcijama, može se otkriti i nedostatak kvalitetnog naoružanja. Možda najbolnije je kada tokom rata shvatite da ste mogli imati jedinstven sistem naoružanja, ali ste ga zaboravili, prestali ste da ga finansirate ili ste jednostavno pomislili da vam nikada neće trebati.
Tenk T-95 – ruski originalni rodonačelnik tenkova četvrte generacije. Istovremeno otac T-14 Armata i siroče ruske namenske industrije, čije je „roditelje“ Kremlj ubio (figurativno rečeno). Zar Rusiji u ovom trenutku nije potreban upravo dugo čuvani tajni projekat – Objekat 194, poznat kao tenk T-95 sa glavnim topom kalibra 152 mm?
Objekat 194
Ideja za T-95 rođena je u periodu kada je Rusija bila na granici između nostalgije za Sovjetskim Savezom, izazova nove tržišne ekonomije ali i pijanstva predsednika. Sa raspadom Sovjetskog Saveza, Rusija je uspela da uskladišti veliki deo tenkova Saveza, koji se i danas šalje da spali ukrajinska polja.
Objekat 194 je dizajniran kao relativno veći glavni borbeni tenk od svojih prethodnika. Iako su informacije o tenku oskudne, neki izveštaji sugerišu da je po veličini i težini bio blizak svojim zapadnim konkurentima, britanskom Challengeru 2, nemačkom Leopardu 2A7 i američkom M1A2 Abramsu. I do danas se tvrdi da je T-95 ruski tenk koji je dizajniran tako da nema ništa zajedničko sa svojim ekvivalentima.
Teški oklop i znatno poboljšana šansa preživljavanje posade. Snažan top sa automatskim punjenjem kalibra 152 mm koji može da ispaljuje i konvencionalnu municiju ali i vođene rakete. Tročlana posada, a odozgo kupola bez posade. Termovizijski nišani (predviđeni mnogo pre 2000. godine), panoramski periskopi, sistemi za skeniranje itd..
Da li se Rusija danas kaje?
Sve ovo navedeno zvuči zaista obećavajuće, posebno ako se vratimo i zamislimo da je ovakav tenk dizajniran pre novog milenijuma. Naravno, i rat u Ukrajini je pokazao da više ne treba verovati ni rečima i specifikacijama na papiru, posebno ako ih piše neka ostrašćena ruka sukobljenih strana.
Ipak, Objekat 194 je postao žrtva modernizacije T-90 i ideje T-14 Armata, koji je do sada proizveden u izuzetno malom broju, koje je jednostavno neozbiljno čak i navesti. Moglo bi se tvrditi da je T-95 bio test budućnosti T-14. Ipak, pošteno je reći zašto je Moskva „isključila“ ceo projekat – zastareli hardver za svoje vreme, ili na ivici održivosti, kao i beskrajno ulivanje finansija u razvoj delova i komponenti za tenk i to čitavu deceniju. Moskva ukida projekat definitivno 2010 godine. Da li gospoda iz Ministarstva odbrane Rusije danas žale što u inventaru nemaju makar stotinu T-95?
