BEJZBOL BOMBA
Predstavićemo vam još jedan primerak pešadijske ”artiljerije” – jednu od najpoznatijih i najmasovnije proizvođenih i zastupljenih ručnih bombi, američku ručnu bombu M67 (M67 Fragmentation Hand Grenade). Rasprskavajuća ručna bomba koja je zamenila starije bombe ”M61” (iz porodice bombi ”M26”) korišćene tokom rata u Severnoj Koreji i u Vijetnamu, ali i starije ”Mk2” bombe iz vremena Drugog svetskog rata, tzv. ”ananas bombe”.
Njen razvoj je počeo krajem pedesetih godina, a u naoružanje je uvedena 1968. godine. Kada je ušla u upotrebu, najpre su je licencno počeli proizvoditi u Kanadi pod oznakom ”C13”, a zatim je krenula masovna proizvodnja po mnogim drugim temljama, uključujući i postsovjetske države (Ukrajina, Rusija, Jeremenija). Namena joj je da uništi ili neutrališe neprijateljsku živu silu, a u raznim kombinacijama, u zavisnosti od maštovitosti i hrabrosti korisnika, može da posluži kao minsko-eksplozivno sredstvo. Kad smo već kod naziva, nije čudo što se ova ručna bomba u praksi mnogo češće naziva kašikara. I sami Amerikanci sigurnosnu polugu nazivaju safety lever spoon. Inače, ova bomba je u Americi daleko poznatija po svom nadimku ”bezbol bomba” jer po obliku neodoljivo podseća na loptu koju američka deca bacaju od malena.
Telo mine je napravljeno od čelika i, za razliku od značajnog broja ručnih bombi, nije isprecesano pomoćnim udubljenjima radi lakšeg rasprskavanja, već je glatko. Ono što je čini posebno efikasnom je sastav eksploziva, čuvena ”Smesa B”. Ona se u minsko-eksplozivnim sredstvima masovno koristila u SAD do početka pedesetih godina. Njome su punjene i još uvek se pune granate, mine, rakete i druge vrste ubojnih sredstava.
Korišćena je čak kao ultrabrzi upaljač u prvim atomskim bombama SAD. Sada se u te svrhe mnogo više koriste eksplozivi koji su otporniji na visoku temperaturu i spontano aktiviranje. Izraz ”smesa B” takođe se odnosi i na ciklotol, u kome je sadržaj RDX eksploziva (Research Department eXplosive”) ili heksogena veći i iznosi i do dve trećine smese.
Dugo se smatralo da su Sovjeti kopirali ovaj sastav i da je sovjetska bomba ”RDS-1” koristila istu smešu. Međutim, Sovjeti su koristili domaći eksploziv ”TG-50” koji je imao isti odnos RDX i TNT. U američkoj smesi nalazi se mešavina TNT i RDX koja se u rastopljenom stanju uliva u kućište. RDX je zastupljen sa 59,5%, a TNT sa 39,4%. Ovoj recepturi dodaje se i jedan procenat parafina. Ova izuzetno snažna smeša daje takvu brizantnost eksploziji da je početna brzina detonacije 8.050 m/sec. Gustina eksploziva je 1650 кг/м3. Za aktiviranje se koristi upaljač M213. Radijus ubisvenog dejstva je do 15 metara, a povređivanja do 25 metara. Fragmenti bombe mogu doleteti do 250 metara. Približno vreme eksplozije bumbe je oko četiri sekunde nakon otpuštanja sigurnosne poluge.
Bomba se koristi kao sve druge bombe tog koncepta – izvlačenjem osigurača dok je poluga (”kašika”) okrenuta prema dlanu, a zatim bacanjem, kojom prilikom se poluga odvaja aktivirajući upaljač. Bomba je prefarbana maslinasto-sivom mat bojom.
Bomba ima sledeće varijante:
- ”M33”. Reč je o prvoj verziji bombe, nasledniku bombe ”M26”. U suštini je identičan klasičnoj, najzastupljenijoj verziji ”M67”, samo što joj je nedostajala sigurnosna kopča koja je kasnije ugrađivana na sigurnosnu polugu.
- ”M68” rasprskavajuća. Ovo je varijanta osnovnog modela koja je opremljena udarnim upaljačem M217 i sigurnosnom kopčom koja je postavljana na ”kašiku”. Ovakav upaljač ima za cilj da električnim impulsom aktivira granatu u roku od jedne ili dve sekunde pri udaru o ciljanu površinu. Rezervna pirotehnička funkcija je da odloži na tri do sedam sekundi eksploziju ukoliko se usled udara bomba ne aktivira. Reč je o diverzantskoj verziji koja sprečava branioca da vrati bombu napadaču, ali ima nedostatak što može da se aktivira i udarom u neku usputnu prepreku. Ova bomba ima iste specijfikacije kao osnovni model, ali se od njega razlikuje po tome što ima crveno obojen osigurač i polugu.
- ”M33A1” i ”M95” raspraskavajuće bombe. One su koristile telo bombe ”M33” sa udarnim upaljačom M217, ali bez sigurnosne kopče i označene su slično kao i ”M68”.
- ”M69” bomba vežbovna. Koristi se kao simulacija bojeve bombe. Upaljač se uvija u telo i može se zameniti posle upotrebe. Školski primerak proizvodi i mali oblak belog dima radi efektnije obuke. Ova verzija je obojena upadljivo plavom bojom sa belim oznakama, kako bi se bez ikakve dileme razlikovala od bojevih modela.
Bomba se masovno licencno proizvodi i koristi širom sveta. Argentina ju je koristila u toku borbe za Malvinska (Foklandska) ostrva. Australija je privremeno koristi dok ne ukloni bezbednosne probleme sa granatom domaće konstrukcije F1 (tokom proizvodnje i eksploatacije ove bombe došlo je više puta do incidenata koji su bili opasni kako za zaposlene u proizvodnji, tako i za korisnike). Kanađani ovu bombu proizvode u kanadskom ogranku kompanije ”Dženeral Dajnamiks” (General Dinamics). Koriste je i sva tri roda oružanih snaga Salvadora, Malte, Malezije, Novog Zelanda (samo KoV), Nikaragve, Filipina (vojska i policija), Saudijske Arabije, Turske i Ukrajine. Vlada Kanade je poklonila Ukrajini 7.500 ovih bombi.
TT karakteristike:
- Masa: 0,4 kg.
- Dužina: 90 mm.
- Prečnik: 63,5 mm, 92.2 mm sa
- Masa eksploziva ”Smesa B”: 184,3 g
- Proizvođač za SAD je US Army Material Readiness Command
