Dan kada je Pentagon testirao nuklearnu bombu od 5 megatona unutar Sjedinjenih Američkih Država

Dana 6. novembra 1971. godine, Sjedinjene Američke Države izvele su jednu od svojih najkontroverznijih i najmoćnijih nuklearnih proba u istoriji – test Cannikin snage pet megatona na izolovanom ostrvu Amčitka u saveznoj državi Aljaska.

Ova proba bila je deo američke strategije razvoja antibalističkih sistema u jeku Hladnog rata i imala je značajne vojne, političke i ekološke posledice.

Početak priče

Test Cannikin sproveden je u sklopu istraživanja za sistem Spartan, koji je bio deo šireg američkog antibalističkog štita. Eksplozija je izvedena duboko ispod površine ostrva Amčitka, kako bi se minimizirali radioaktivni efekti, ali je uprkos tome izazvala seizmički potres jačine 7,0 stepeni Rihterove skale, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost među naučnicima i ekolozima.

Ostrvo Amčitka, deo aleutskog arhipelaga, prethodno je bilo testna lokacija za nuklearne eksplozije manje snage, ali je Cannikin bio ubedljivo najjači podzemni test u američkoj istoriji. 

Niksonova administracija odobrila je probu uprkos jakim protestima ekoloških grupa i lokalnog stanovništva, koje je strahovalo od posledica po životnu sredinu i potencijalnog cunamija.

Najmoćnija podzemna nuklearna eksplozija u SAD-u

Tokom hladnog novembarskog dana 1971. godine, inženjeri su ispalili najveću podzemnu nuklearnu eksploziju u istoriji SAD. Eksplozija je stvorila podzemni krater prečnika 1,2 kilometra i dubine više stotina metara, a ostrvo Amčitka je pretrpelo značajne geološke promene.

Glavni cilj ovog testa bio je da se proceni efikasnost nuklearne bojeve glave W-71, predviđene za raketni sistem Spartan. Ovaj sistem je razvijen za presretanje sovjetskih interkontinentalnih balističkih raketa u svemiru, pri čemu bi eksplozija Spartanove bojeve glave uništila nadolazeće projektile koristeći intenzivno zračenje X-zracima.

Eksplozija je potvrdila sposobnosti ovog sistema, ali je ujedno pokrenula lavinu kritika zbog potencijalnih ekoloških posledica. Iako su američki zvaničnici tvrdili da nije bilo curenja radioaktivnih materijala, naučnici i ekološke grupe upozoravale su da su seizmičke promene mogle izazvati dugoročne posledice.

Ekološke i političke posledice

Eksplozija Cannikin direktno je uticala na formiranje pokreta Greenpeace, koji je nastao kao odgovor na nuklearne testove i ekološke katastrofe izazvane vojnim eksperimentima. Ova proba postala je simbol borbe protiv nuklearnog naoružanja i inspirisala brojne proteste i inicijative širom sveta.

Istovremeno, test je osnažio američku pregovaračku poziciju u odnosu na Sovjetski Savez, posebno u okviru sporazuma SALT I (Strategic Arms Limitation Talks), gde su SAD i SSSR pregovarali o ograničavanju nuklearnih arsenala.

Međutim, iako je test bio uspešan sa vojnog aspekta, sistem Spartan nikada nije zaista zaživeo. Godine 1976, američka administracija je odlučila da obustavi dalji razvoj antibalističkih raketa Spartan, smatrajući ih neisplativim i zastarelim zbog razvoja novih raketnih tehnologija.

Zaključak: Nuklearna proba koja je promenila istoriju

Test Cannikin iz 1971. godine ostao je upamćen kao najmoćnija podzemna nuklearna eksplozija u istoriji SAD. Iako je sa tehničkog i vojnog aspekta bio uspešan, ovaj događaj imao je duboke ekološke i političke posledice, koje su dovele do jačanja globalnih inicijativa za ograničenje nuklearnih testova.

Ova proba uticala je na formiranje Greenpeace-a, koji je do danas ostao jedna od najglasnijih ekoloških organizacija u borbi protiv nuklearnog oružja. Ujedno, Cannikin je bio jedno od ključnih pitanja u debati o kontroli nuklearnog naoružanja i odgovornosti velikih sila prema zaštiti planete.

Iako su SAD od tada prestale sa sličnim nuklearnim testovima, test Cannikin ostaje podsetnik na eru Hladnog rata, trku u naoružanju i cenu koju je svet platio u potrazi za vojnom dominacijom.