Rane Berete 

U ranim filmovima o famoznom agentu Njenog Veličanstva, 007, inače komodoru Džemsu Bondu,  Šon Koneri protivnike sređuje hicima iz berete M418. To pokazuje da je tvorac sage o 007, Jan Fleming, kao veteran MI6, umeo da ceni kvalitete ovog džepnog pištolja u kalibru 6,35 mm. Interesantno je da se u zbirci MUP Srbije nalazi skoro kompletna lepeza Beretinih pištolja, od prvog modela iz 1915, preko ”Bondovog 418”, do najnovije plejade 92.  

Priča o Beretinim pištoljima počinje u trenutku kada Italija ulazi u Prvi svetski rat. U to vreme, Pijetro Bereta je modernizovao proizvodnu liniju fabrike, osnovane još 1680. godine. Italijanska armija je ušla u rat opremljena domaćim, nekvalitetnim pištoljima Glisenti M1910 9 mm Glisenti (kopnena vojska), uvoznim mauzerima C-96 7,63 mm (mornarica), te zastarelim revolverima M1874 i 1889 u kalibru 10,4 mm.

Sve veća potražnja za kratkocevnim oružjem primorala je Rim da, slično Francuzima, sklopi ugovor sa nizom španskih firmi o uvozu komercijalnih revolvera tipa Ruby. Ovo je bio pravi izazov za  direktora i glavnog konstruktora fabrike iz Gardone val Trompia; Tulio Marengoni je, po uzoru na Mauzer M1910, konstruisao pištolj sa slobodnim zatvaračem i skrivenim orozom, tzv.

Pistola Automatica (što, prakitčno, znači, poluautomatski) Beretta Brevetto (patent) 1915. Oružje je vojsci isporučeno u dva kalibra: 9 mm Glisenti (9×19,1 mm), za vojnike i podoficire, te 7,65 mm Browning (7,65×17 mm), za oficire. Razlika između pištolja ogledala se u sledećem:

• 7,65 mm je bio nešto manjih dimenzija;
• 9 mm je imao izbacač, dok je kod kalibra 7,65 mm tu ulogu obavljala udarna igla;
• 9 mm je imao drvene korice sa elipsastom kartušom i inicijalima ”PB”, dok je 7,65 mm imao obične, čekirane korice;
• 9 mm je imao spiralnu oprugu u funkciji ublaživača trzanja (pufer);
• konačno, pištolj kalibra 9 mm je na zadnjoj strani rama imao kočnicu navlake.

   Pištolji bereta brzo su stekli veliku popularnost. Tokom 1922, Marengoni usavršava varijantu u manjem kalibru i vojsci nudi Brevetto 1915-1919. U suštini, jedina izmena se ogledala u produžetku proreza na navlaci, koji je obuhvatio i raniji separatni otvor za izbacivanje čahura. Osim toga, stari, vertikalni način vezivanja cevi i usadnika zamenjen je poprečnim rebrom i žlebom, tzv. longitudinalnim vezivanjem. Pištolj patent 1915-1919 cal. 7,65 mm usvojen je kao službeno oružje kopnene vojske (RE, Reggio Esercito), mornarice (RM, Reggio Marine) i vazduhoplovstva (RA, Reggio Aeronautica). 

Godinu dana kasnije, pojavljuje se i Brevetto 19151919 Modello 1923 u klaibru 9 mm Glisenti. Na pištolju je prvi put primenjen kasnije standardnui beretin eksterni oroz. Slično mauzeru C-96, futrola se mogla montirati na dršku kao neka vrsta kundaka. Osim toga, konstrukcija je znatno ojačana tako da je oružje, ne bez rizika, moglo  koristiti i municiju 9 mm Luger (9×19 mm). Radi ublažavanja trzanja zatvarača, umesto opruge primenjene na Brevetto 1915, na zadnjem delu rama je ugrađen gumeni prsten – amortizer (pufer). Italijanska vojska je M1923 uglavnom samo testirala; većina proizvodnje bila je namenjena prodaji policije Buenos Airesa i policija ostalih argentinskih gradova ,tako da je ovo u Evropi relativno retka varijanta. 

Dve godine kasnije, fabrika iz Gardone val Trompia je za domaću mornaricu Model 1923 preradila na kalibar 7,65 mm Browning (Brevetto 1915-1919, Modello 1931). Kompletna izmena sastojala se u izmeni cevi i okvira, te u odbacivanju gumenog ”pufera”. Isti pištolj, ali u kalibru 9 mm (k) (9×17 mm, 9 mm Browning), pod oznakom Brevetto 1915-1919, Modello 1932, plasiran je na komercijalno tržište.

Konačno, za domaću kopnenu vojsku (RE), 1934. godine je konstruisan i danas popularni Brevetto 1915-1919 Modello 1934. Bereta je, u suštini, samo redizajnirala M1932, opremila ga plastičnim koricama sa limenim ojačanjima, i opremila ga nesigurnom kočnicom koja je blokirala obaraču i polugu obarače. Na oružju je, osim inicijala koji su označavali pripadnost rodu (RE), uvedeno i novo označavanje godine proizvodnje rimskim brojevima. To ne bi bilo ništa neobično da se godine nisu računale po ”fašističkoj eri”, odnosno, od 1922 (I godina). 

Zadvoljni pištoljem M1934, Italijani su za vazduhoplovstvo (RA) i policiju (PS, Publica Sicurezza) predvideli Brevetto 1915-1919, Modello 1935 u kalibru 7,65 mm Browning. Danas je teško reći šta je bio pravi razlog razvoja oružja oko ovako slabog metka (osim trenutne mode), ako je znalo da i ”kratka devetka” nema najbolje terminalne efekte. U svakom slučaju, Modelom 1935 opremljene su i druge javne službe – carina, šumari, te tazne vrste straža.

Posle II svetskog   rata, obnovljena armija je za sve rodove i službe, uključujući i nove jedinice kao što su padobranci i komandosi, usvojila beretu Model 1934 u kalibru 9 mm (k). Pištolj je ostao u operativnoj upotrebi sve do pojave modela 51 – rodonačelnika savremene familije bereta. 

Poseban razvojni put imale su ”malogabaritne” berete. Posle Prvog svetskog rata, svesni komercijalnog potencijala svog oružja, stručnjaci iz Gardone su razvili Brevetto 1919 u kalibru 6,35 mm Browning. Ovo malo oružje je, u suštini, prvi beretin model sa produženim prorezom na navlaci, koji je obuhvatao i otvor za izbacivanje čahura, te sa vezom cevi i usadnika pomoću poprečnog rebra i žleba, tzv. longitudinalnom vezom (ideje  primenjene na svim kasnijim beretinim pištoljima). Tokom 1926, pojavljuje se Brevetto 1919 Modello 1926, sa tzv. automatskom kočnicom na zadnjem delu rukohvata. Tek 1935, na M1926 je redizajniran rukohvat (po uzoru na ”većeg brata”, M1934); novi pištolj, pod oznakom Modello 318, u različitim varijantama (uglavnom kozmetičke prirode), proizvodio se sve do 1946. godine. Nakon Drugog svetskog rata, isti pištolj, sa redizajniranom polugom automatske kočnice, počinje da se proizvodi pod oznakom Modello 418.

Svi navedni pištolji proizvodili su se u više varijanti, koje su se međusobno minimalno razlikovale.  Navediom, pruimera radi, Model 948 sa produženom cevi u kalibru .11 lr ili Modele 74A i 100 u kalibru 7,65 mm sa standardnom i produženom cevi. Većina ovih modela danas se nalazi u zbirci MUP Srbije.