Ferdinand Manliher (Ferdinand Ritter von Mannlicher, 1848-1904) svakako spada u najpoznatije austrijske konstruktore oružja. Najveću, svetsku slavu, donela mu je prvenstveno višemetna puška sa pravopružnim zatvaračem (što je činilo ”bržom” od Mauzera) iako je posedovala nepraktični jednoredni kutijasti petometni magacin van konfiguracije kundaka. Daleko se manje zna o Manliherovom radu na razvoju poluautomatskog pištolja. Opravdanje za zapostavljanje ovog dela biografije verovatno leži u činjenici da njegovi pištolji, osim u dalekoj Argentini, nikada nisu postigli veći uspeh.
Manliher je rad na pištoljima započeo početkom devedesetih godina XIX veka. Prvi patent za ovaj tip oružja (Halbautomatische Repetier-Pistole mit vorgehendem Lauf und Packrtladung M1894), Nr. 79090, dobio je 12. decembra 1893. godine. U suštini, Manliher se oslonio na jednostavan mehanizam za okidanje preuzet sa revolvera. Na prvoj konstrukciji je primenio princip trzanja cevi napred; ideja je bila da sila nastala urezivanjem zrna u žlebove pomeri cev unapred i time omogući otvaranje magacina i uvođenje novog metka. Punjenje oružja se vršilo iz okvira, odozgo, kao kod pušaka, što je bio tada popularan princip koji je bio primenjen i na pištoljima Mauser C-96. Doduše, Manliher je pošao i od inovativne ideje da se municija u magacinu rasporedi naizmenično (cik-cak), ali, kao i kod svojih pušaka, nikada je nije realizovao. Osnovni model iz 1894 godine bazirao se na kalibrima 7,6 i 6,5 mm.
Konstruktor je ubrzo odustao od pokretne i nastavio rad na oružju sa fiksnom cevi. Manliherova ideja je bila da razvije pištolj sa odloženim bravljenjem (M1895). Naime, zatvarač je na donjem delu imao ispust koji je zalazio u ulegnuće sanduka. Sila potrebna da se ispust izbaci iz ležišta trebalo je da dovede do usporenja hoda zatvarača unazad. No, čitava konstrukcija se svela na pištolj sa slobodnim zatvaračem najjednostavnije moguće konstrukcije. Za novo rešenje, Halbautomatische Repetier-Pistole mit fixem Lauf und Packrtladung M1896, Manliher je 29. januara 1896 dobio nemački patentni list 98218 a 5. novembra – austrijski, Nr. 98218.
Nakon usavršavanja mehanizma za okidanje i opaljenje, patentiran je i ”automatski” pištolj M1896 (Automatische Repetier-Pistole mitruckgehendem Lauf und Packrtladung M1896) a za njim su sledili modeli M1897, M1898, M1899 i M1900 (Automatische Repetier-Pistole fixem Lauf und Packrtladung M1900). Da bi bio što inovativniji, Manliher je za poznije modele 1901 godine konstruisao i specijalni metak sa centralnim paljenjem, poznat kao 7.63 mm Mannlicher i/ili 7.65 mm Mannlicher (7,63×21 mm, prečnik zrna 7,8 mm). U nazivu se navode dva nominalna kalibra; naime, Manliher ga je 1901 godine ”krstio” kao 7,63 mm ali, Nemci su ga preimenovali u 7,65 mm kako bi se razlikovao od 7,63 mm Mauser. Svoje delovanje na polju poluautomatskih pištolja Manliher je zavrio modelom 1905.
Za razliku od uspeha koji je postigao sa puškom, pištolji na tržištu nisu prošli najsrećnije. Na svim vojnim konkursima, uključujući i u Austrougarskoj, oružje dobilo negativne ocene. Primedbe su prvenstveno stavljene na način punjenja iz okvira; ono je bilo otežano i za pešadijske oficire a konjanicima je praktično bilo nemoguće. Druga bitna primedba odnosila se relativno slabu municiju. Jedino je vojska Argentine 1905. godine usvojila Modelo 1905 i nastavila da ga kupuje dugo nakon što je proizvodnja u Evropi obustavljena. Naime, Republika Argentina je 15. marta 1905. kupila 1.020 pištolja Modelo 1905 sa neophodnim priborom (futrole i okviri) i 1.019.700 metaka. Skoro tri godine kasnije, naručeno je još 5.000 pištolja i 3.000.000 komada municije. Sve u svemu, Argentina je ukupno nabavila oko 10.000 ovih pištolja
No, u celoj priči je zanimljivo da je Mannlicher M1900 nemačke proizvodnje izgleda bio ponuđen i vojsci Kraljevine Srbije. Nemački koncern Rheinische Metallvaaren-und Maschinenfabrik AG (Diseldorf) je 30 marta 1901. otkupio Munitions- und Vaffenfabrik iz Zemerde (Tiringija), odnosno, bivši stari zavod za proizvodnju oružja Drajze (Waffenfabrik von Dreyse in Sömmerda). Zainteresovani da se na evropsko tržište probiju sa novinom koju su tada predstavljali poluautomatski pištolji, Nemci su po licenci počeli proizvodnju Manliherovih modela. Tako je Model 1900, ali sa specifičnom polugom mehaničke kočnice sa leve strane kućišta, bio ponuđen nemačkoj i otomanskoj armiji.
Naime, sačuvani su primerci pištolja bogato ukrašenog gravurom, sa drvenim koricama na kojima je intarzijom, od slonovače, bio plasiran nemački orao i grb Otomanske Imperije usvojen 1865 godine. Prema zapadnoj literaturi, ove reprezentativne primerke je nemački proizvođač poklonio caru Vilhelmu II i turskom sultanu Abdulhamidu II u cilju da ih zainteresuje za nabavku oružja za vojsku. Oba pištolja su u akcujskim kućama nuđena po ceni od vise desetina hiljada evra. No, na jednoj aukciji se pojavio identičan Mnnlicher M1900 na čijim koricama je bio plasiran grb Kraljevine Srbije. Prema prethodnoj priči, ovo oružje bi trebalo da predstavlja poklon kralju Aleksandru Obrenoviću sa isitim ciljem. Na žalost, u domaćim arhivama nismo naišli na potvrdu ove teorije.
