Oružane snage Irana

Ratno vazduhoplovstvo i PVO (نیروی هوایی ارتش جمهوری اسلامی ایران‎)

RV Irana jedno je od najsnažnijih u regionu, ali opterećeno i različitim tipovima aviona i tehnike, njene nabavke, zanavljanja i stanja. Opslužuje ga preko 52.000 pripadnika, od kojih 37.000 u RV (po drugim podacima 30.000), a u PVO 15.000 ljudi. Imaju u upotrebi oko 300 borbenih letilica raznih vrsta. Značajan deo tehnike je zastareo i nije upotrebljiv. Više od polovine tehnike je američko-francuskog porekla i njeno redovno opsluživanje i remont nije moguć usled sankcija koje su započete još početkom osamdesetih godina. Ostala tehnika je uglavnom ruska (sovjetska) i kineska. Korpus islamske revolucionane garde ima svoje Ratno vazduhoplovstvo.

Na broju, formacijski, Iran ima devet lovačko-jurišnih eksadrila (do 186 aviona), sedam lovačko-presretačkih (70-74 aviona), jednu izviđačku (do osam aviona), a poseduje i transportnu i pomoćnu avijaciju. Odgovornost je podeljena na tri okruga: Severni (sa sedištem u Babolseru), Centralni (u Hamadanu) i Južni (u Bušeru). Komanda se nalazi u Teheranu. Osnovu udarne moći čine lovci ”MiG-29” (po jednim podacima ima ih 25 upotrebljivih, a na broju se nalazi 36 aparata verzija ”A/U i UB”). Do njih je Iran došao na veoma neobičan, redak način tako što su ih Iračani, pre ”Pustinjske oluje” preleteli na teritoriju dojučerašnjeg neprijatelja kako bi ih sačuvali. Ostaje nam da pretpostavljamo pod kojim motivima je to Sadam Husein odlučio. Iran još uvek poseduje ”F-4 ”Fantom II’‘) u verzijama ”D, R i RF-4E”, izviđački, više od šest aparata. Prema izveštajima Janes’week u službi se nalazi 65 aparata, od kojih više od 16 je izviđačke konfiguracije. Iranci računaju i sa ”F-5 – Northrop” u iranskoj verziji ”F-5E/Saeqeh” koje koriste za unapređenje sopstvene tehnologije. Na broju ih je 60, a  upotrebljivo je, prema ovogodišnjim podacima ”Flight global” samo 35. Od nekada udarne pesnice aparata ”F-14 Tomcat”, kojih na spisku ima 41 od početnih 60, sada mogu samo 25 letilica da računaju kao upotrebljive.  Iran je od Sovjeta nabavio i frontovske bombardere ”Su-24”. Od početnih 30 sada su u upotrebi 23. Na broju su, i formalno upotrebljivi, lovci  ”Chendu J-7”, kineska kopija ”MiG-21”, 17 aparata ”Miraž F-1” koji su takođe preleteli pre početka Pustinjske oluje iz Iraka.  

Pored borbenih aparata, Iran poseduje i značajan broj pomoćnih letilica raznih namena: dva ”Boing 707” za PED, tri ”P3F – Orion” (SAD) za maritimno patroliranje, četiri ”Boingova 707” tankera za dopunu u vazduhu; transportna flota sastoji se od: pet teških transportera ”Il-76”, pet  ”Foker F-27” holandske proizvodnje, 13 univerzalnih ”Pilatus PC-6” (Švajcarska), 28 ”C-130 Herkules” (SAD) i šest ”Boinga 707” za VIP potrebe.

Flota helikoptera je mala i sastoji se od  tri ”Auguste Bell 206” (jedan se koristi kao trenažno-opitni), dve ”Auguste Bell 212” i dva ”CH-47 Chinook”, transportna. 

Za trenažne letove koriste se: dva ”Chendu F-7”, pet ”Miraža F-1”, 34 ”Pilatus PC7” i 14 ”F-4 Northorp” u verziji ”F-5 B/D”. 

Godine 2007. Irak je tražio od Irana da mu vrati neke od desetina aviona koji su tamo sleteli uoči Zalivskog rata. Iran je 2014. godine deo letilica reparirao i vratio Irako oko 130 aparata. Nije poznat profil vraćenih aparata, ali taj broj svakako ne ulazi u već navedeno brojno stanje. Iranska vlada je objavila da uspešno radi na svom projektu stelt-lovca ”Qaher 313 Cunquerror”.

Nejasno je u koju grupu Iranci svrstavaju ostale tipove aviona, ali na flotnom spisku imaju i sledeće letelice: jedan ”Aero A.30” (Chehoslovačka) i  jedan ”De Havilland DHC-4 Caribou”. Ostali tipovi su bili u službi, ili su u rezervi, a nepouzdani su podaci da li ih duži KoV,  RM, ili pak Garda. Neki noviji tipovi su ”Šabaviz 2-75” (helikopter iranske proizvodnje, sa licencnom pogonskom grupom Bell-205s”) u upotrebi KoV, ”HESA Šahed 278” (laki iranski helikopter, razvijen iz Bell 206 i Panha Shvabitz 2061), preko 40 letilica u upotrebi KoV, zatim ” IAIO Toufan or Toophan”, laki helikopter razvijen na bazi ”Х-1Ј SeaCobra” , više od 40 letilica koje koristi Garda. Na spisku se nalazi i ”MiG-25” (preleteo iz Iraka), ”Mi-17” (47 primeraka u sastavu RV i PVO), ”Šenjang J-6”, ”Boing 727 teretni” i ”Hjuz 300C” (Hughes), švajcarska verzija američkog lakog helikoptera.

Posebna priča su BPL koje su formalno u sastavu RV i PVO, a predstavljaju jedan od važnih elemenata u tekućim vojno-političkim igrama oko Ukrajine. 

Iran raspolaže sa 35 baza od kojih su 16 mešovite (građansko-vojne) a četiri su rezervne.

Korpus Iranske revolucionarne garde (سپاه پاسداران انقلاب اسلامی)

Revolucionarna garda ili Pasdaran (سپاه پاسداران انقلاب اسلامی –Sepâh-e pâsdârân-e enqelâb-e Eslâmi, Сэпа́хе пасдара́не энгела́бе эслами́, Islamic Republic of Iran Armed Forces , često se javlja pod skraćenicom IRGC – Islamic Revolutionary Guard Corps ) predstavlja elitnu vojno-političku formaciju osnovanu 1979. godine od paravojnih odreda islamskih revolucionara, saradnika lidera iranskih šiita velikog ajatolaha Homeinija. Aktivno su učestvovali u Iransko-iračkom ratu, kao i u sastavu organizacije ”Hezbolah”. Zvanično su deo OS Irana. Vlade SAD, Izraela, Saudijske Arabije i Bahreina ovu formaciju proglasili su terorističkom. Teritorijalno, Islamska Republika Iran ima 31 provinciju, a područja delovanja Garde su podeljena na 16 okruga, pa se i po tome razlikuju od standardne građanske podele. Okruzi se sastoje iz reona, a niže iz baza i utvrđenih mesta – postova. Jedan okrug tako može da zahvati i više provincija.

• Oružane snage Garde
  • Sastoje se iz KoV, RV, RM i teritorijalne odbrane. Regrutuju godišnje do 50.000 obveznika. Aktivni sastav ima oko 190.000 pripadnika, uz još oko 40.000 raznih paravojnih formacija. 
• Kopnena vojska
  • Osnovni vid vojske. U borbeni sastav ulaze: 17 divizija (17 pešadijskih, dve tenkovske i pet mehanizovanih), 15-20 samostalnih brigada (artiljerijskih, raketnih, PVO, padobranskih, posebne namene, veze, inžinjerijsko-minerske, PNHBO, pešadijskih i oklopno-mehanizvanih), zatim pograničene jedinice i jedinice za ideološki rad. Garda ima oko 470 tenkova (”T-55”, ”Type 69”, ”T-62”, ”T-72”), 366 cevi poljske artiljerije i 40 višecevnih bacača raketa, 140 jedinica cevne PVO, 620 borbenih mašina pešadije i oklopnih transportera. Broj, od zavisnosti od priziva i perioda obuke, može biti od sto do četiri stotine hiljada pripadnika. 
• Ratno vazduhoplovstvo ( Islamic Revolutionary Guard Corps Aerospace Force).
  • Gardi, kao samostalnom vidu, otkomandovano je oko 300 borbenih i 100 vojno-transportnih aviona: deset ”Su-22” (lovac-bombarder), nepoznat broj ”Su-25” (frontovski jurišnik), dva ”Il-76 TD” (teški transportni avion), sedam aparata ”Antonov An-74TK 200” (taktički transporter), 12 aparata ”Harbin -J12 II” (kineski laki transporter) i dva ”Falkona 20F” (francuski, univerzalni transporter). Pored njih, Garda poseduje i klipne trenažne avione za osnovnu obuku – 15 ”EMB 312 Tucano” (Brazil) i 12 ”PAC MFI-17 Mushshak” (licencni ”SAAB-Safari” sklapan u Pakistanu). Helikoptersku flotu čine nepoznat broj domaćih lakih helikoptera ”Toufan II”, izviđačko-jurišnih ”Hesa Shahed 285”, lakih helikoptera ”Hesa Shahed 278 i 274”, kao i 18 ”Mi-18” višenamenskih helikoptera sovjetske proizvodnje. 
  • Garda poseduje značajan broj različitih modela BPL domaće proizvodnje: ”Ababil”, ”Mohajer I-VI”,”Karrar”, ”Shahed 129”, ”Jasid” i ”Saegheh”. Opslužuje je oko 45.000 ljudi, od toga 15.000 u PVO jedinicama.  
    • Raketni arsenal
      • Najpoznatiji predstavnici raketa kratkog dometa su ”Bina” (rađena po uzoru na ”Meverik”, pogonjena čvrstim gorivom, i tečno pogonjena serija ”Shabab 1-3” (iranska verzija ”Scud B” zasnovana na severnokorejskoj varijanti). Iranci su razvili i druge sisteme po uzoru na sovjetske i kineske modele: ”Tondar 69” i ”Fateh 110”, takođe zasnovane na ”Skadovim” varijantama.
      • Artiljerijsko-raketne jedinice su najpre na bazi poznate ”Lune M” projektovali svoj sistem ”Ziljzalj” i više varijanti. Posle toga usledili su lanseri s raketama ”Samid”, ”Shahin-2”,  i ”Nazeat”. 
      • Iran poseduje i rakete dugog dometa zasnovane na osnovnom modelu ”Shabab 3” sa dometom preko 1000 kilometara. Najprestižnija raketa im je ”Fajr-3” (klasa medium-range ballistic missile – MRBM). U ovoj klasi Iran raspolaže i nizom drugih raketa (”Ghadr-110”, ”Ashoura”, ”Sejjil”, ”Simorgh”, ”Emad”, ”Khorramshahr”,  ”Hoveyzeh”,  ”Dezful”,  ”Raad-500” i  ”Haj Qasem”).  
    • PVO sistemi. RV Garde raspolaže sledećim PVO sistemima:
      • ”Raad or Ra’d”, samohodni PVO sistem srednjeg dometa, na točkovima.
      • ”Khordad 15”, samohodni PVO sistem srednjeg dometa najnovije generacije, na točkovima.
      • Za blisku odbranu i borbu protiv tačkastih ciljeva koriste se ”Misagh-1” i ”Misagh-2”, zasnovani kineskim sistemima  ”Vanguard” i  ”QW 1”.
    • Svemirska komanda (IRGC Aerospace Force )
      • Osnovana je 22. aprila 2020. godine kada su Iranci samostalno lansirali svoj prvi satelit ”Noor” (”Nour, pers.:نور, engl. ’Light’) 
      • Nuklearna komanda (”The Nuclear Protection Corps”, zaštitne nuklearne snage , pers:سپاه حفاظت و امنیت هسته‌ای).
        • Ova jedinica zadužena je za zaštitu nuklearnih postrojenja. Njeno postojanje obelodanjeno je 16. marta ove godine, posle nekoliko hakerskih napada i pokušaja sabotaže.
• Ratna mornarica
  • Ratna mornarica Garde ima četiri posebne komande, tri ratna reona, borbene jedinice, obezbeđenje i opsluživanje, kao i školske centre. U naoružanju poseduje tri podmornice, tri mini podmornice, tri fregate sa navođenim raketama, dve korvete, 20 raketnih čamaca, više od 20 torpednih čamaca, 13 desantnih brodova, šest hoverkraftova, tri minolovca i 28 pomoćnih plovila. U naoružanju morske avijacije (koju opslužuje oko 2.000 ljudi) nalazi se 22 aviona i 15 helikoptera. Tri brigade specijalne morske pešadije imaju više od pet hiljada marinaca. U četiri brigade raketne vojske ima više od 300 protivbrodskih kompleksa. Broj pripadnika ovog dela garde iznosi od 18.000-25.000.  
• Basidž (Basij, pers. بسيج , engl. “The Mobilization”).
  • Jedan od pet elemenata Garde. Reč je o dobrovoljačkim odredima Teritorijalne odbrane. U svakom trenutku Iran može da računa sa oko 10.000.000 ljudi pod oružjem.
• TheQuds Force (Persian:نیروی قدس,romanizovano::niru-ye qods, lit. ’Jerusalem Force’) 
  • Ova formacija ime duguje specifičnom ”prazniku” koji se u arapskom svetu zove ”Ruz Jahâni Quds –Jerusalimski dan”. To je dan kada Arapi protestuju protiv Izraela i cionizma. Mada formalno pri Gardi, predstavlja još od 1988. godine samostalno telo od najvećeg poverenja, specijalizovano za nekonvencionalno ratovanje i vojnu špijunažu i kontrašpijunažu. Zvanično joj komanduje visoki oficir Garde. Za nezvanične komandante nema podataka.

Tekst smo započeli Zaratustrinom strelom, pa da ga završimo jednom drugom, iz ovih vremena. Kada je Salman Ruždi 1989. godine objavio ”Satanske stihove”, na njega je bačena fatva – kletva, uz reči – ”strela je odapeta i leti prema cilju”. Ako postoji jedna rečenica kojom se mogu opisati ratni napori Irana (uključujući atomski i svemirski program), bolju ćemo teško pronaći.