Na inicijativu organizacije ”Veterani mornaričke pešadije i specnaza Vojno-pomorske flote”, tokom јуна-jula 2020. godine formirana su dva dobrovoljačka motostreljačka bataljona (добровольческий башкирский мотострелковый батальон) Republike Baškirije (Baškortostana).
Zanimljivo je da se na snimcima zapaža da borci ovih jedinica poseduju nove jurišne puške 5,45 mm AK-12 M2020.
Da bi se pratio razvoj jurišnih pušaka sistema Kalašnikov novijih generacija, treba napomenuti da je naslednik starog “Iževskog oružnog zavoda” (Ижевский оружейный завод) – Društvo sa ograničenom odgovornošću (OOO) “Naučno-proizvodno udruženje (NPO) Iževski zavod za mašinogradnju”(Ижевский машиностроительный завод, Ижмаш), 13 avgusta 2013. preimenovan u Otvoreno akcionarsko društvo “Koncern Kalasnikov” (u suštini, postalo je deo holdinga “Kalašnikov”).
U (tada još uvek) ”Ižmašu”, tokom juna 2011 godine grupa konstruktora predvođena Vladimirom Zlobinom (Владимир Викторович Злобин) završila je prototip i započeta su testiranja jurišne puške sistema Kalašnikov pete generacije. Ideja je bila da se razvije oružje potpuno nove koncepcije, sa znantnim odstupanjima od dotadašnjeg rešenja. Puška, pod nazivom AK-12, javnosti je predstavljena 25 januara 2012 godine. No, AK-12, bez obzira na izmene koje su trajale četiri godine, nije prihvaćena do strane vojnih stručnjaka.
Kada i testiranja u okviru programa ”Ratnik” (ruska borbena oprema vojnika, poznata kao ”vojnički komplet budućnosti”) tokom 2016 godine nisu dala zadovoljavajuće rezultate, odlučeno je da se napori preusmere na više tradicionalno oružje pod istim nazivom, odnosno, da se nastavi sa usavršavanjem serije ”Kalašnikov 100” iz 1995 godine. Pri tome, odlučeno je da se ipak iskoriste neke tehnološke inovacije opitnog AK-12 a da se u razradi u potpunosti koristi ”sistem automatizovanog projektovanja” (Computer-aided desig, CAD).
U suštini, u septembru 2016, na forumu ”Armija-2016”, (sada već) koncern ”Kalašnjikov” je predstavio ažuriranu verziju AK-12. Prema rečima proizvođača, dizajn je revidiran kako bi se eliminisao niz nedostataka uočenih tokom testiranja i ispunile preporuke kupaca, proizvodnost je značajno povećana a troškovi proizvodnje smanjeni. Umesto dorade prethodno predstavljenog prototipa, predložen model razvijen o okvirima ”Ižmašove” serije ”100”. Istovremeno, za razliku od projekta AK-400, u novom AK-12 ceo mehanički deo iznova je projektovan u CAD-u. Za razliku od pušaka iz serije ”100”, model je bio nekompatibilan sa starim AK-74M. Glavni cilj redizajna bio je povećanje tačnosti u svim režimima paljbe uz održavanje operativne pouzdanosti i proizvodnosti.
Od početka 2017. godine ”Treći centralni istraživački institut Ministarstva odbrane” (3-й Центральный научно-исследовательский институт Министерства обороны) nastavio je testiranje jurišne puške AK-12 M2016 a 29. januara 2018, oružje su usvojile Kopnene snage, Vazdušno-desantne snage i Korpus marnaričke pešadije.
Koncern Kalašnjikov je u okviru Vojno-tehničkog foruma ”Armija-2020”, predstavio modernzovanu verziju AK-12. Za razliku od izmena vršenih na oružju između 2012. i 2016, model iz 2020 u odnosu na M2016. pretrpeo je minimalne modifikacije. One se ogledaju u detaljima kao što su:
- Novi modularni teleskopski kundak u obliku slova L sa poboljšanom ergonomijom. Moguće je ugraditi modul sa obrazinom podesivom po visini; modul se postavlja na šinu u donjem delu kundaka. Novi kundak ne stvara probleme slične ranijim: nema zazora u sklopu a QD-pređice za remnik su standardizovane. Za razliku od nekih komercijalnih modela, ovaj kundak je ojačan i, prema proizvođaču, može izdržati trzaj podcevnog bacača granata.
- Novi pištoljski rukohvat. Sa branikom obarače čini celinu a dugme za izbacivanje pribora za čišćenje iz ležišta je dvostrano i nalazi se ispod kažiprsta.
- Novi diopterski zadnji nišan. Njegova dužina je, između ostalog, smanjena kako bi se omogućila ugradnja kolimatorskog nišanskog kompleksa 1P87 sa uveličanjem 1P90 na šinu poklopca sanduka. Zbog modifikovanog dizajna, onemogućeno je postavljanje klasičnog mehaničkog zadnjeg nišana sa prorezom.
Inače, M-12 ima plutajuću cev, mogućnost montaže podcevnog bacača i bajoneta a skrivač plamena se za cev vezuje praktičnom bajonet – vezom tako da se brzo može ukloniti i zameniti prigušivačem pucnja. Zanimljivo je da skrivač plamena na ustima ima zupce za razbijanje stakla za brzo delovanje po ili izvan prostorije kroz okna i izloge ili iz vozila. Oružje je prilagođeno i za levoruke strelce (obostrane i/ili brzo promenljive komande). Iz puške se može dejstvovati jedinačno, rafalno i kratkim rafalima od po 3 metka.
Ministarstvo odbrane se odlučilo da u naoružanje uvede, umesto ranije odabrane AK-12 M2016, jurišnu pušku 5,45 mm AK-12 M2020.
| Masa | 3500 g |
| Dužina | 1100 mm sa bajonetom, 940 mm sa rasklopljenim kundakom, 730 mm sa sklopljenim kundakom |
| Dužina cevi | 415 mm |
| Municija | 5,45×39 mm |
| Kalibar | 5,45 mm |
| Kadenca | 700 metaka/min |
| Početna brzina zrna (Vo) | 900 m/s |
| Okvir, metaka | 30 ili 60 (6L31) |
