Turske oružane snage

3. RM, RVO i PVO, Snage obalske odbrane i Žandarmerija

• Ratna mornarica (Türk Deniz Kuvvetleri) Ratna mornarica OS Turske ima glavnu komandu kojoj su podređene četiri flotile:
  • Borbena flotila (Severna operativna grupa).
  • Podmornička flotila.
  • Flotila raketnih čamaca/brodova (katera).
  • Flotila minolovaca i minskih sredstava.
  • Pored ovih flotila, Komanda pod sobom ima dve operativne grupe (Zapadanu i Južnu), divizion pomoćnih brodova, vazduhoplovnu bazu morske avijacije, glavnu bazu Geldžuk, Centar pozadinskog obezbeđenja, Centar za pripremu površinskih snaga ”Jildizlar”, Centar za pripremu podmorničkih snaga i brodogradilište ”Geldžuk”.
    • Borbena flotila (Geldžuk) je osnovna operativna grupa RM. Komanduje joj po formaciji divizijski admiral (ekvivalent kontraadmiralu). U svom sastavu ima štab sa pratećim službama i pet diviziona fregata koji su podeljeni zonski na dve operativne grupe: Severnu i Južnu. Severna grupa nalazi se u bazi ”Geldžuk” i u njen sastav ulaze prvi, treći i peti divizion fregata i grupa brodova za pomoć i logističku podršku. U grupi Jug (baza Aksaz) nalaze se preostala dva – drugi i četvrti divizion fregata i brodovi za pomoć i logističku podršku. U sastavu drugog diviziona ove grupe nalaze se četiri raketne fregate tipa ”Javuz” (”MEKKO-200”, nemačka fregata konstruisana u brodogradilištu ”Blohm & Voss”). Dve su napravljene u Nemačkoj, a dve u brodogradilištu Geldžuk-Kodžali u Turskoj, u saradnji sa nemačkim stručnjacima. U sastavu četvrtog diviziona nalaze se dve fregate klase ”Tepe” (”Knoks”, SAD). U trećem i četvrtom divizionu nalaze se po četiri raketne fregate tipa ”Gabija” (klase ”Oliver Hazzard Perry”, SAD), a u petom četiri raketne fregate tipa ”Barbados” (klasa ”MEKKO-200). Pored toga, u sastav borbene flotile ulazi i grupa od tri broda za materijalno-tehničko obezbeđenje. Ukupno se u ratnoj flotili nalazi 18 borbenih brodova (raketnih fregata tipa ”MEKKO-200” osam, fregata tipa ”Oliver Hazzard Perry”, i dve frekate tipa ”Knoks”. Jedna fregata se stalno rotira radi učešća u SNMG2 NATO (Standing NATO Maritime Group) pri Južnoj komandi NATO u Napulju. Dopunski, radi obezbeđenja visoke bojeve gotovosti u stalni sastav SNMG2, izdvaja se jedna korveta iz sastava flotile patrolnih brodova (komanda Jug u Izmiru) i on se nalazi u dvadesetčetvoročasovnoj pripravnosti. Patrolnih čamaca klase ”Tuzla” ima 18 komada.
    • Flotila podmornica (Geldžuk) je taktička grupa RM. Komanduje joj kontraadmiral. Ima štab sa pratećim službama, tri diviziona podmornica i grupu od dva lovca torpeda klase ”Takip”. Prvi dvizion ima tri podmornice tipa ”Preveze” (209/1400, nemačke dizel-električne podmornice), drugi ima četiri podmornice istog tipa, a u trećem je šest podmornica  ”Atilaj” (209/1200), prve koje su rađene u Turskoj. Ukupno, flotilu čini 13  podmornica, pet klase ”Atilaj”, četiri klase ”Preveze” i četiri klase ”Gjur” (iste klase kao ”Preveze”). Jedan od diviziona nalazi se u Aksazu, a ostali su u Geldžuku. 
    • Flotila raketnih čamaca (katera) je taktička grupa. Predviđena je za napade na brodovlje i desantne snage protivnika, podršku svojih trupa u priobalju, kontrolu plovnih puteva i izviđanje, kao i zaštitu luka, pristana i ostale infrastrukture flote. Komandant joj je kontraadmiral. Ima svoj štab s pratećim službama koji se nalazi u Geldžuku i četiri diviziona sa 18 plovnih jedinica. Osnovni deo baziran je gde i štab, a deo brodova se nalazi u lukama Aksaz, Foča i Umureri kraj Istanbula. Brodovi su klase ”Kilič” (sedam turskih i dva nemačka), ”Jildiz” (dva broda turske proizvodnje), ”Dogan” (tri turska i jedan nemački) i ”Rizgar” (četiri turska).
    • Flota minopolagača i minolovaca. Nalazi se u bazi Erdek i potčinjena je Severnoj zoni. Komanduje joj kontraadmiral. Ima štab, dva diviziona (ukupno 19 minolovaca, od toga sedam brzih patrolnih minolovaca i tri minopolagača). Pored baze Erdek koriste i detaširanu bazu Aksaz. Jedan minolovac je u rotacionom sastavu spomenute  SNMCMG2 NATO, radi stalnog dežurstva u Sredozemnom moru. Brodovi su klase ”Ajdin” (nemačko/turski) i klase ”Engin” (francuski). Na remontu ili rezervi nalazi se osam plovila.
    • Divizion pomoćnih brodova. Glavna baza mu je u Geldžuku i u njemu se nalazi veliki broj plovila ukupnog broja između 80 i 90. Na službi su tankeri (za gorivo i za vodu), tegljači-remorkeri, kablopolagači, čistači akvatorije, trenažni, spasilački, itd. 
    • Baza mornaričke avijacije. U Topelju, 15 kilometara istočno od Izmita (antička Nikomedija, nekadašnja prestonica Dioklecijana) baziran je puk mornaričke avijacije. U naoružanju ima patrolne avione i protivpodmorničke helikoptere. Poseduje šest aviona patrolnog tipa ”СN-235 МR” (Španija, licencno se proizvodi u Turkoj) i sedam školskih aviona TB-30 ”Epsilon” (Socata TB 30 Epsilon, ”Aerospitale”, Francuska). U eskadrili protivpodmorničkih helikoptera ima 25 aparata, sedam tipa ”S-70B 2 Sea Hawk”, tri ”AB-204/AS” (Agusta Bell, Italija, protivpodmornički), dvanaest ”AB-212/ASW” (isti proizvođač, za protivpodmorničku borbu) i četiri ”AB-412 EP” ( preteraživačko-spasilački).
    • Glavna baza Geldžuk. Ona je jedna od osnovnih punktova flotnog sastava. Osposobljena je opremljena da izvrši sve zadatke borbenog i pozadinskog obezbeđenja kapaciteta do 40 brodova klase fregata i podmornica. U istom mestu nalazi se i Centar logistike, odnosno pozadinskog obezbeđenja. U širem reonu nalaze se centri pripreme površinskih brodova i podmornica ”Ildizlar”. U njemu se pored redovne obuke i dopunskog osposobljavanja (specijalizacije) mogu vršiti i simpozijumi, analize i drugi stručni skupovi vezani za školovanje i obuku. U Geldžuku se nalazi i brodogradilište koje je podređeno Upravi pozadine glavnog štaba RM. Može istovremeno da remontuje osam podmornica i 11 fregata. Bazom komanduje kontraadmiral. Glavni štab RM nalazi se u Ankari, štab komandanta flote je u Izmiru, a Južnog sektora u Antaliji. Glavne baze su u Geldžuku (planira se preseljenje u Aksaz), Bukuderi, Čanankaleu, Erdeku, Foči, Iskenderunu, Karamjurselu i Mesinu. Na crnomorskoj obali nalaze se baze Sinop i Samsun.
    • Mornarička pešadija i specijalne snage RM Turske ima u svom sastavu mornaričku pešadiju (marince), interventne jedinice i jedinice za specijalne operacije: Komanda amfibijske brigade marinaca (Amfibi Deniz Piyade Tugayı Komutanlığı, AMFİBİ, potčinjena komandi amfibijske operativne grupe), Grupa za protivronilačku i podvodnu odbranu (  Sualtı Savunma Grup Komutanlığı, SAS) i Komandu grupe za podvodne napade ( Sualtı Taarruz Grup Komutanlığı, SAT), direktno podređenu Operativnom odeljenju pomorskih snaga. Ove jedinice su odlično opremljene osnovnom i specijalističkom opremom, a za dejstva koriste 33 amfibijska desantna broda raznih klasa (Bajraktar, Osman, Beg, 130, 140, 150 i 320 klasa). vv

• Ratno vazduhoplovstvo (Türk Hava Kuvvetleri ) Komanda RV sa pripadajućim službama nalazi se u Ankari. U ovom vidu nalazi se oko 50.000 pripadnika, uključujući i građanska lica. RV koristi 15 baza ravnomerno raspoređenih i umreženih na celoj teritoriji države. Takav raspored joj omogućuje optimalno reagovanje i dejstvo, posebno prema severnim delovima Sirije.
  • Komanda ima tri odseka:
    1. Komanda taktičke avijacije, bespilotnih letilica i PVO.
    2. Komanda školsko-trenažnog sistema koja nadzire rad šest eskradrila i nekoliko školskih ustanova, odgovarajući za pripremu letačkog i zemaljskog kadra.
    3. Borbena avijacija prve linije sastoji se od devet lovačko-bombarderskih eskadrila sa letelicama različitih tipova. Ima dve taktike izviđačke eskadrile, a formirana je i eskradila  AEV (Airborne early warning) opremljena avionima ”ATR 72” (francusko-italijanske proizvodnje) i ”B-737” (SAD, AEW&C – Airborne early warning and control). Pomoćne zadatke izvršava jedna eskadrila tankera i jedna eskadrila pretraživačko-spasilačke službe. PVO RV ima osam do deset diviziona, ne računajući najnovije raketne komplekse ”S-400”.
  • Oprema i naoružanje
    • Osnova udarne moći RV Turske su lovci-bombarderi ”F-16C/D” u nekoliko modifikacija. Njih ima više od 240, ali u borbenim eskadrilama nalazi se samo 158 aparata. Ostali aparati koriste se u školskim eskadrilama.  Drugi po masovnosti avion je ”F-4E fantom II” koga ima u brojnom stanju do 48 aparata. Zanimljivo je da je sudbinu ovih veoma brzih aviona i njihov dug vek predvideo dosta davno Jelko Kacin. Drugih lovaca Turska nema. Planira se zakup značajnog broja savremenih američkih aviona ”F-35”, no ovaj projekat je , za sada, zamrznut usled političkih neslaganja izazvanih nabavkom ruskih sistema ”S-400”. Dejstvo borbene avijacije podržavaju četiri aviona ”Boing 737 AEW&C”, sedam tankera ”Boing KC-135R” i jedan ”Transall C-160” opremljen uređajima za PED. Zadatke izviđanja nad kopnom i morem izvršavaju dva aviona ”CASA CN-235” (španska licenca, turska proizvodnja). U boingovim avionima jedan deo opreme obezbedila je turska kompanija ”Havelsan”. Naručena su četiri aparata ”Bombardier Global 6000” (Kanada) u konfiguraciji izviđačkih aviona. 
    • Značajno je razvijena i opremljena transportna avijacija. Osnova su joj avioni ”CN-235” (kooperacija Španije i Indonezije) kojih ima 41. Takođe poseduju 16 aviona Lokid ”C-130B/E” (”Herkules”), ”C-160 Transal” (nemačko-francuski) u nepoznatom broju. Ova flota značajno je obogaćena sa 10 modela ”Airbus A400M – Atlas”. Za transport helikopterima služe modeli: 57 komada ”Bell UH-1H” (SAD) i 21 komad ”Eurocopter AS 332”. U toku je isporuka šest helikoptera ”Sikorski T-70” (SAD, proizvedeni u Turskoj po licenci u korporaciji ”TAI -Turkish Aerospace Industries, Inc” ).
    • Za obuku se koristi više različitih vrsta aviona. Najzastupljeniji su lovci ”F-16C/D” kojih ima 87. Još uvek se koristi 68 aviona ”Northrop T-38 Talon” (SAD) i 23 ”Canadair NF-5A/B”. Važnu ulogu u prelaznim obukama pilota imaju avioni ”KAI KT-1” (KAI KT-1 Woongbi – Južna Koreja) i ”SIAI-Marchetti SF. 260”. Ova dva modela ima ukupno 75 (40 i 35). Turska ambiciozno pristupa zanavljanju i ove flotile, pa se očekuje dostava aviona ”TAI Hürkuş” (domaće proizvodnje) i pakistanskih ”PAC MFI-17 Mushshak”. 
    • Ovih meseci, počevši od rata u Nagorno Karabahu, za većinu laika ogromno iznenađenje predstavljala je upotreba turskih BPL, bespilotnih letilica koje su u dvostrukoj ulozi – izviđačkoj i borbenoj, što ih čini veoma opasnim, jevtinim i masovnim sredstvom. Mora se reći da su BPL turske proizvodnje (mada je daleko od toga da su one u tome prve i jedine) svojom upotrebom izmenile neke taktičke, pa čak i strateške postupke zaraćenih strana. Najpopularniji su domaći UAV  ”Bayraktar Mini”, ”Vestel Karayel” i ”Malazgirt”, kao i izraelski ”IAI Heron”. Međutim, daleko najpoznatiji i s najvišeg borbenog korišćenja je ”Bayraktar TB2”, dok je u njegovoj senci petnaestak aparata TAI ”ANKA”. Taj model koriste najviše snage bezbednosti – Glavna služba bezbednosti (Emniyet Genel Müdürlüğü) i Policija Turske ( Türk Polis Teşkilatı).
    • PVO RV Turske poseduje različita sredstva. Najmasivniji su kompleksi ”Rapir 2000” (Velika Britanija) kojih ima 515 lansera raspoređenih u 86 baterija. U službi su još uvek već stari sistemi ”MIM-23 Hawk XXI” (The Raytheon, SAD) koji su raspoređeni u 16 baterija. Obavljena je isporuka sistema ”S-400 Trijumf” (SA-21 Growler -gnom, patuljak). Још 2017. godine potpisan je ugovor o isporuci četiri diviziona, a 2019. isporuka je bila realizovana. Ostaje nejasno da li je prvobitni uslov Turske (da polovinu sistema ona radi u kooperaciji) ispunjen. U svakom slučaju, u januaru ove godine Erdogan je objavio da očekuje kupovinu još jednog puka ”S-400”. Tim povodom SAD je isključila Tursku iz nekih zajedničkih projekata, a turske pilote odstranila sa obuke na avionima ”F-35”. Turci su imali nameru da zakupe 30 aparata, a opšti plan bio je da se zakupi 100 aviona. Inače, u naoružanju se, pored raketnih sistema u PVO Turske nalaze stotine komada cevne PVO koji su osavremenjeni elektronskim i termovizijskim nišanskim sisemima i sistemima za upravljanje vatrom.
    • Turska je jedna od zemalja koja koristi i spostvene satelite koji su predviđeni za optičko izviđanje u nekoliko spekatara. Reč je o aparatima ”Göktürk-2” i ”Göktürk-1”. Proizvođač ovih satelita su ”Turkish Aerospace Industries” i ”Thales Alenia Space”, Telespazio, Italija) što svedoči o visokim sposobnostima turske industrije i tehnologije. Postoje značajne ambicije za razvoj sopstvenog lovca pete generacije koji je za sada označen abrevijaturom ”TF-X”. Njegovi prvi letovi očekuju se u periodu od 2023. do 2025. godine.
    • Ukupno uzevši, brojno stanje RV Turske iznosi (aproksimativno) 1.248 letelica. Od toga 308 borbenih aviona, 185 UAV (brojka je sigurno netačna usled poznatih okolnosti), 46 bombardera, 80 transportnih aviona, 312 trenažno-školskih aviona, 600 helikoptera višenamenskih i 120 jurišnih. Raspoređeni su u 19 bobenih skvadrona, jednom izviđačkom, šest školskih, šest transportnih, jednim tankerskim i osam PVO.
  • Atomsko oružje
    • Na teritoriji Turske (u bazi Indžirlik) nalaze se i taktičke nuklearne bombe ”B61” za upotrebu sa aviona, u vlasništvu i pod kontrolom SAD. Pretpostavlja se da ih ima od 50 do 90 komada. Njih mogu nositi avioni ”F-16”. Ove bombe razvijene su u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos, a proizvođač je Panteks Plant u blizini Amarila, savezna država Teksas.

U OS Turske ubrajaju se i Obalska odbrana i Žandarmerija koje formalno odgovaraju Ministarstvu unutrašnjih poslova. 

• Komanda obalske odbrane (Sahil Güvenlik Komutanlığı) u slučaju kriznih situacija i rata dolazi u sastav i pod komandu Ministarstva odbrane. Opslužuje je oko 5.500 ljudi.
  • Raspoređena je u četiri obalska reona, prema morima: Crno, Mramorno, Egejsko i Sredozemno. Pod sobom ima i grupu morske avijacije. 
    • Crnomorska komanda ima zonu odgovornosti u reonima Trabzon, Samsun i Amasra.
    • Mramorno more sa moreuzima podeljeno je na reone Istanbul i Čanakale.
    • Egejsko more pokrivaju grupe u Izmiru i Marmarisu.
    • Sredozemno more kontroliše se iz reona Antalija, Mersin i Iskenderun.
    • Pored toga, komanda obalske odbrane ima pod sobom komandu avijacije, školsku komandu i komandu za predpripreme. Avijacija se sastoji od jedne avionske i jedne helikopterske eskadrile. Aviona modela ”CASA CN-235” ima tri, a helikoptera ”Agusta Bell-AB 412” ima 14 komada. Brojnost neposredno angažovanog osoblja na borbenim sistemima je oko 1.100 ljudi.
  • Opremljenost:
    • Obalska odbrana ima 52 patrolna i mala broda (patrolnih čamaca). Najbolje opremljeno i najspremnije je 14 pretraživačko-spasilačkih brodova turske proizvodnje, deplasmana do 220 tona. Nemački brodovi deplasmana od 70 do 150 tona bili su u sastavu do sredine devedesetih godina. U toku je izgradnja osam brodova povećanog kapaciteta, deplasmana od 350 do 400 tona i 48 brodova deplasmana od 180 do 300 tona.  Po klasama tursku obalsku odbranu sačinjavaju: četiri pretraživačko-spasilačka broda (1.700 t), 14 brodova ”Projekta 80” (195t), 14 brodova tipa ”Torkiš” (180t), četiri broda ”Projekta SAR -35” (210t), deset brodova ”Projekta SAR-33” (180t), 13 patrolnih brodova ”Projekta KAAN-33” (113t), osam brodova ”Projekta KW-15” (70 t), 12 patrolno-izviđačkih (29t),  kao i nepoznat broj gumenih i metalnih čamaca za navođenje, spsavanje i patroliranje.

• Turska žandarmerija (Jandarma Genel Komutanlığı) Kao i svuda u svetu, ova formacija ne bavi se klasičnim policijskim poslovima. To je, praktično, oružana sila Ministarstva odbrane za specijalne situacije. Žandarmerija neposredno sarađuje sa službom Askeri İnzibat (AS.İZ – vojna policija Oružanih snaga, zadužena za VIP obezbeđenje i kontrolu unutar baza). U svom sastavu ima dve brigade: Jandarma Özel Harekat Komutanlığı i Jandarma Özel Asayiş Komutanlığı. Glavna komanda Žandarmerije, budući da je deo OS Turske, potčinjava se Glavnom štabu u pitanjima koji se tiču pripreme i formiranja oružanih snaga, a Ministarstvu unutrašnjih poslova u ispunjenju zadataka po pitanjima bezbednosti i državnog poretka. Komandant žandarmerije direktno je odgovoran ministru unutrašnjih poslova. Žandarmerija se sastoji iz štaba sa svojim upravama: kadrovskim, izviđačkim, operativnim i pozadinskim sektorima. 
  • Naoružanje i oprema
    • Po običaju, žandarmerija je opremljena prema specifičnim potrebama, stoga i ovde vlada određeno šarenilo. Pištolji su ”Glok 20”, pumpacice ”SPAS-12”, automati ”MP5” i ”P90”, automatske puške ”AKM”, ”G3”, ”G4”, ”HK33A4”, ”M16A1”; puškomitraljezi – ”HK2”, ”M2”, ”MG3” (Rajnmetal), ‘PK”. Od snajperskih pušaka zastupljene su ”Arctic Warfare” (Accuracy International Arctic Warfare , proizvođač Accuracy International , Portsmut, Engleska), ”SVD” i ”Tac-50” (The McMillan TAC-50 , proizvođač ArmaLite , Holivud, SAD).
    • Od raketnih bacača i bacača granata žandarmerija koristi ”HK69”, ”Milkor MGL”, ”Mk 19” i ”RPG-7”. U naoružanju ima i minobacače ”M19” (60 mm, SAD)  i ”M29” (81mm, SAD), kao i ”Mortier 120 mm Raye Tracte Modele F1”(Francuska).
    • U voznom parku se nalaze oklopni transporteri ”BTR-60” i ”BTR-80”, ”OtokarZPT” (Turska), ”Kobra” (Turska), ”Commando” (SAD), ”Dragoon” (SAD), ”Sisu Nasu” (Finska) i ”Kondor” (Nemačka).
    • Od letelica žandarmerija koristi helikoptere: ‘UH-60 Black Hawk” (kooperacija SAD i Turska), Mi-17 (kooperacija Rusija i Turska), ”UH-1 Huey” (SAD), ”UH-1 Huey AB 205A (kooperacija SAD i Turska), ”Bell 206” (SAD), T-129 (Turska) i ”Dornier Do 28” (Nemačka). U opremi takođe poseduje UAV domaće proizvodnje Bajraktar TB2 i TAI ”Anka”.

Stanje koje smo naveli stalno se menja. Očigledno je da je reč o državi koja je veoma ozbiljno shvatila značaj oružanih snaga, njenu samostalnost u tehničkom i proizvodnom smislu. Pri tom je u genetiku tog naroda usađen ratnički mentalitet, što joj pored izvanrednog geostrateškog položaja dozvoljava i omogućuje da bude, kako smo već naveli, sve važniji partner u igrama velikih.