Turske oružane snage

• Opšta organizacija OS Turske
• Kopnena vojska Turske
• RM, RVO i PVO, Snage obalske odbrane i Žandarmerija

Bolesnik sa Bosfora i njegov oporavak

Bavili smo se oružanim snagama naših neposrednih suseda i tom prilikom smo detaljno stekli uvid u njihovu opremljenost i borbenu gotovost; kao i kod svih, uvek smo polazili od pitanja – šta će im oružane snage? Pitanje, naravno, jeste bilo retoričko jer su oružane snage danas svakome potrebne;  svaka država ima svoje probleme, unutrašnje i spoljne, i to je ono što određuje i doktrinu, odnosno način upotrebe, saveznike, razvoj i sve ostalo što prati jedan takav veliki, složen i opasan sistem. Hteli ne hteli, moramo da se osvrnemo i na oružane snage Turske. Zašto? U ovom tekstu iz dva dela pokušaćemo da odgovorimo na to pitanje i predstavimo složenost i moć OS Turske.

Turska (Türkiye Cumhuriyeti) nam nije neposredni sused, ali, kao da jeste. Svakako najmoćnija vojna sila u regionu Balkana i Bliskog istoka, ako izuzmemo Izrael koji je specifičan po mnogo čemu pa ga ne vredi ni porediti s drugim zemljama iz okruženja. Jedna od najmoćnijih država u istoriji, Osmansko carstvo je od jedne male enklave u Anadoliji stasalo u moćnu silu koja se prostirala od Beča na severu, do Persijskog zaliva na istoku, Alžira na zapadu i Jemena na Jugu. Centralizovana, surova državna struktura, odlična organizacija, ali i pre svega izvanredan geostrateški položaj, omogućili su mu da stekne enormno bogatstvo i uticaj. Kako se pretvorilo u ”bolesnika na Bosforu”?

Tako što je već od kraja XVII veka, posle druge neuspešne opsade Beča, 1683. godine, počelo da zaostaje za Evropom u svakom smislu te reči. S druge strane, našlo se na putu dolazeće sile, buduće najveće zemlje na planeti, Rusije. Konačan pad doživelo je tajnim savezom sa Nemačkom, kojom prilikom je stradalo dve trećine osmanske vojske, uz tri miliona građana. Među njima se našlo i jedan i po milion Jermena koji su genocidno uništeni. Godina 1922. predstavlja prekretnicu jer su turski nacionalisti ukinuli sultanat (Türk Silahlı Kuvvetleri). Predvođeni Kemalom Ataturkom (Mustafa Kemal Atatürk ) oni su se okrenuli Zapadu i to je prva i jedina zemlja arapskog sveta koja je u praksi prihvatila većinu zapadnih vrednosti, zadržavajući svoju religiju i običaje. Veštim diplomatskim igrama, opstali su na vrelom tlu Levanta i danas su oni država bez koje se ne rešava nijedan gorući problem Bliskog istoka; posebno je uključena, izlazeći na četiri mora i kontrolišući Bosfor i Dardanele, u najnoviju (ko zna koju po redu) ukrajinsku krizu. Pri tom je vojska veoma popularna i podržana od strane naroda, a izdvajanje iz budžeta iznosi 1,1%.

Nije teško odgovoriti šta će Turskoj oružane snage. Spor Turske i Grčke oko Imie (tur. Kardak), Egejski spor (skup više povezanih spornih pitanja u oblasti Egejskog mora, gde se mnoga grčka ostrva nalaze pred samom obalom Turske, mnogo bliže nego matičnoj zemlji), Kipar, Sirija, Kurdi, Rusija (prema kojoj Turska ima ogroman respekt, ali ne odustaje od otomanskih stavova), sukobi u susednom Azerbejdžanu, Irak, Iran itd…Sve to je više nego dovoljno da jača oružane snage i ne spava mirno, okružena tolikim problemima koji nisu od juče, a neće se ni sutra završiti.

1. Opšta organizacija OS Turske (Türk Silahlı Kuvvetleri) 

Imaju zadatke kao sve OS, sa nešto drugačijom struktrom. Sastoje se od organa vojne uprave, kopnene vojske, ratne mornarice, ratnog vazduhoplovstva, žandarmerije i obalske odbrane. Formalno pripadaju dvama ministarstvima: Ministarstvu odbrane (KoV, RM i RV)  i Ministarstvu unutrašnjih poslova (Žandarmerija i Obalska odbrana).  Opšti broj, uključujući građanska lica i saradnicima Generalštaba i Ministarstva odbrane, iznosi prosečno oko 750.000 ljudi stalnog sastava. Samo u tri osovna vida služi oko 25.000 oficira, 62.000 zastavnika, 47.000 narednika i oko 16.000 vojnika. Očigledno je, po strukturi i proporciji angažovanog kadra, da je reč o vojsci s mnoštvom profesionalaca raznih specijalnosti. U prvom talasu mobilizacije, moguće je podići do 378.000 vojnosposobnih i utreniranih ljudi. Broj neposredno predviđenih za borbena dejstva, ne računajući rezerviste, iznosi 355.200 ljudi. 

U Turskoj se po pozivu kompletira vojska godištima od 20. do 41. godine. Obavezni vojni rok služi se od do 12 meseci (ima izuzetaka sa polugodišnjim služenjem vojnog roka) . Po odsluženju, muškarci uzrasta do45. godine prevode se u rezervni sastav i oni podležu vežbama. U slučaju rata  obveznicima se smatraju muškarci od 16 do 60 godina i žene od 20 do 46 godina, pod uslovom da su zdravstveno sposobni i obučeni da koriste oružje. 

Najviši operativni organ je Generalštab kojim rukovodi glavnokomandujući koga imenuje predsednik po preporuci Saveta ministara. Njemu su potčinjeni glavnokomandujući ostalih vidova. Prema  turskom rangu, načelnik Generalštaba je četvrta ličnost države posle predsednika, predsedavajućeg parlamenta i premijera. 

• Sistem kompletiranja i dopune OS

Vojni rok je obavezan. Građanin Turske može biti oslobođen od vojne obaveze ukoliko u budžet uplati 16-17 hiljada lira. Raspored i administracija obveznika je u nadležnosti ratno-mobilizacijskih odseka. Svake godine za vojnu obavezu demografski prispeva oko 700. 000 ljudi. Vojnici i narednici iz redovne vojne službe kada pređu u rezervni sastav kategorišu na tri načina:

• Prva kategorija u koju ulaze odsluženi vojnici godinu dana posle odlaska u rezervu. Rezervisti te kategorije pozivaju se samo u posebnim prilikama i oni su najspremniji deo rezerve.
• Druga kategorija su rezervisti do 41. godine života.
• Treća kategodija obuhvata rezerviste do 60 godina.

Prilikom mobilizacije po ratnom rasporedu rezervisti se po ratnom rasporedu upućuju na kompletiranje aktivnih jedinica, ali i na formiranje ratnih jedinica, odnosno novih sastava i grupa. 

Kada je reč o otkupu vojne obaveze, na godišnjem nivou ona iznosi od 350-650 miliona lira (od 25 do 30 miliona dolara) koje odlaze u budžet ministarstva narodne odbrane. Pored toga, postoji mogućnost i ”građanskog služenja vojnog roka”, kada se obveznici šalju u državne ustanove ili fabrike odbrambeno-industrijskog kompleksa.

Podoficiri iz ročnog sastava se školuju iz kruga najobrazovanijih i najtalentnovanijih vojnika i prolaze kurs od četiri do šest meseci. Po završetku obuke (kursa) dobijaju zvanje seržant (čauš) i njihov vojni rok produžuje se za šest meseci. Po isteku službe podoficiri se prevode u rezervu, ili po sopstvenoj želji ostaju u aktivnoj službi. Oni su osnovni pomoćnici oficirskog kadra. Ukoliko se kao stariji maloletnici (14-16 godina) odluče za vojnu službu, treba da imaju osam razreda osnovne škole i da se posle toga obučavaju tri godine u srednjim podoficirskim školama. Posle toga im sledi minimalni vojni rok od 15 godina. Po isteku tog roka oni mogu preći u rezervu ili ostati u armiji. U rezervnom sastavu ostaje im čin, a obaveza im traje do 55. godine.

Oficiri se dele na kadrovski sastav, rezervni sastav i vojne činovnike koji služe po ugovoru (pravnici, ekonomisti, itd). Vojni činovnici imaju osam razreda. Oficiri se, kao i kod nas, školuju na visokim vojnim školama, a biraju se putem prijavljenih kandidata ili između rezervnih oficira ili podoficira. Stipendisti Ministarstva odbrane po završetku školovanja dobijaju zvanje poručnika, a u rezervnom sastavu – mlađeg poručnika. 

Sastav rezervnih oficira kompletira se i dopunjava svršenim polaznicima rezervnih škola za oficire, građana koji su završili fakultet i prošli vojnu obuku, ali i od kadrovskih oficira u rezervi. Rezervni oficiri mogu se aktivirati u aktivne, pod uslovom da nisu stariji od 30 godina. Međutim, tako angažovani oficiri koriste se samo u pomoćnim rodovima vojske i službama. U mirnodopsko vreme oficiri rezerve specijalnim rešenjem Saveta ministara mogu biti pozivani na vežbe, manevre i doobuku u trajanju do 45 dana.

Školski sistem aktivnih i rezervnih starešina svih rangova je veoma složen i njime su obuhvaćeni svi rodovi i vidovi. 

2. Kopnena vojska Turske (Türk Kara Kuvvetleri)

Kopnena vojska Turske je druga po snazi u NATO, posle SAD. Najčešće se iz njenog sastava i bira načelnik Generalštaba OS. Pripadanici GŠ su redovni članovi Saveta za nacionalnu bezbednosti i njihov status je institucionalizovan. Tendencija je, kao i u svim zemljama NATO da se smanjuje broj vojnika, tako da je KoV Turske 2010. godine imala 402.000 ljudi, a već 2018. taj broj je bio gotovo prepolovljen- 260.000. 

1. Struktura

Organizaciono je grupisana u pet operativnih delova – četiri armije (čijem sastavu je osam korpusa) i samostalnu grupu na turskom delu Kipra. Izdvajaju se kao udarne, osnovne snage: jedna tenkovska, dve mehanizovane, jedna motopešadijska divizija, kao i sedam tenkovskih, 14 mehanizovanih i 11 motopešadijskih birgada. Broj pripadnika varira oko navedenih 260.000 i čini oko 73% opšteg broja OS. Snagama neposredno komanduje po formaciji general armije koji istovremeno načelno odgovara za stratešku saradnju sa komandom NATO ”Jug”, ali i za saradnju sa građanskim ministarstvima i ustanovama zaduženim za poslove od značaja za bezbednost države.

Kov čine rodovi i službe. Rodovi se dele na neposredno borbene i one koji obezbeđuju borbena dejstva.

• Ratni (borbeni) rodovi: pešadija, oklopnotenkovske jedinice, artiljerija, trupna PVO i Armijska avijacija. 
• Rodovi obezbeđenja: vojna obaveštajna agencija, snage za specijalna dejstva, inžinjerija, veza, PNHBO (”hemijske” jedinice)  i vojna policija. 
• Službe: jedinice koje ispunjavaju zadatke materijalno-tehničkog, administrativnog i specijalnog obezbeđenja. One se dele na osnovne i specijalne. Osnovne su:  artiljerijsko-tehnička, transportna, finansijska, komanda stana i administrativna. Specijalne službe su vojno-medicinska, vojno-sudska, itd. 

2. Sastav KoV

U sastavu Kov nalaze se: četiri armije, osam armijskih korpusa (od tog broja šest je u sastavu armija), tri zasebne komande (armijske avijacije, školstva i pozadine). Ukupno ima sedam divizija, 38 samostalnih brigada, šest samostalnih pukova, više desetina garnizona, magacina raznih nivoa i namena. U slučaju rata KoV može da mobiliše više od milion vojnika, 11 divizija, kao i dopunskih 30 brigada, odnosno pet samostalnih pukova. Rezerva se sastoji od 2.7 miliona ljudi koji mogu da formiraju do 120 divizija, pa tako na papiru ukupan broj s kojim KoV može da računa je od dva do dva i po miliona ljudi. Zahvaljujući materijalnim rezervama, moguće je formirati još devet brigada, ali bez tenkovskog i artiljerijskog oruđa. Najelitnijim jedinicama smatraju se treći armijski korpus i Prva armija, na osnovu koji se u budućnosti razmatra formiranje armijskog korpusa za brza dejstva i saradnju s NATO.

Osnovne takktičke jedinice su divizije i brigade.

Tipična motopešadijska i mehanizovana divizija ima u svom sastavu: tri oklopne brigade (puka) koji se sastoje do deset bataljona razne namene. U proseku svaka divizija ima 150-250 tankova, 340 borbeno-izviđačkih oklopnih vozila,  do 200 artiljerijskih oruđa, 200 PT sredstava i do 150 PVO sistema (cevne i raketne ). Najagilnije brigade imaju po pet bataljona koji imaju od 57 do 200 tenkova, 300 do 100 oklopnih borbenih vozila, 60-70 oruđa i minobacača, 40-60 PT i 40 PVO sredstava.

Komanda armijske (frontovske) avijacije formirana je 2003. godine. Pod sobom ima četiri puka, aviotransportnu grupu, školski centar, komandu pozadine i komandu stana. Pukovi su raspoređeni u zoni odgovornosti četiri armije, a koriste se i kao podrška za specijalne operacije GŠ Turske. 

Komanda školstva bavi se pripremom svih vrsta kadrova. Njoj su podčinjene srednje škole, fakulteti, specijalizovani oblici doktrinarnog školovanja i vežbališta.

Komanda pozadine ima četiri potčinjene komande: komandu snabdevanja, remonta, magacina i transportnu. Za realizaciju postavljenih zadataka ima puk za prevoz teške tehnike, 15 remontnih centara, sedam centara za snabdevanje i druge specijalizovane jedinice (održavanja, obezbeđenja, poljske radionice, itd). 

Formacijski raspored i garnizoni u miru:

• Štab KoV (Kara Kuvvetleri Komutanlığı) – Istanbul
• Prva armija (Istanbul): Ova armija pokriva teritoriju prema Grčkoj i Bugarskoj i u svom sastavu ima:
  • Drugi armijski korpus (Gelibolu, Čanakale) koji u svom sastavu ima četvrtu (Kešan), osmu (Tekirdag) i 18. mehanizovanu brigadu (Čanakale), 95. tenkovsku brigadu (Malakara), 102. artiljerijski puk (Uzunkopru) i samostalni inžinjerijsko-minerski puk (Gelibolu).
  • Treći armijski korpus (Šišli, Istanbul) ima 52. tenkovsku diviziju (Hadimkej, Instanbul), drugu oklopnu brigadu (Kartal), treću oklopnu brigadu (Kerkezkej), 66. mehanizovanu brigadu (Istanbul), 23. motopešadijsku diviziju (Hasdal, Istanbul), šesti motopešadijski puk (Hasdal, Istanbul), 23. motopešadijski puk (Samandra, Istanbul) i 47. motopešadijski puk (Metris, Istanbul).
  • Peti armijski korpus (Čorlu, Tekirdrag) sastoji se iz prve tenkovske brigade (Babaeski), 54. mehanizovane brigade (Edirne), 55. mehanizovane brigade (Sjuloglu), 65. mehanizovane brigade (Luleburgaz), oklopnokonjičkog (tenkovskog) bataljona (Ulaš), Samostalnog inžinjerijsko-minerskog puka (Pinarhisar) i 15. pešadijske divizije (Kartepe, Izmit).
• Druga armija (Malatija): Drži oblast prema Siriji, Iraku i Iranu. U sastavu se nalaze:
  • Četvrti armijski korpus (Ankara) ima 28. mehanizovanu brigadu (Mamak), 58. artiljerijski puk (Polatli), prvu brigadu posebne namene (Talas) i drugu brigadu posebne namene (Bolu).
  • Šesti armijski korpus (Adana) sastavljen je od pete oklopne brigade (Gaziantep), 39. mehanizovane brigade (Iskenderun) i 106. artiljerijskog puka (Islahie).
  • Sedmi armijski korpus (Dijarbakir) ima veoma mešovit sastav: treću pešadijsku diviziju (Juksekova), 34. pograničnu brigadu (Šemdinli), 16. mehanizovanu brigadu (Dijarbakir), 20. mehanizovanu brigadu (Šanliurfa), 70. mehanizovanu brigadu (Mardin), 172. oklopnu brigadu (Silopi), drugu motopešadijsku brigadu (Lidže), šestu motopešadijsku brigadu (Akčaj), treću brigadu posebne namene (Siirt), 107. artiljerijski puk (Siverk) i Hakajarinsku brdsku brigadu (Hakjari).
• Treća armija (Erzindžan): Okrenuta je prema Jeremniji i Gruziji. U njenom sastavu nalaze se:
  • Osmi armijski korpus (Elazig). Jedan od veoma mobilnih sastava jer ima čak sedam motorizovanih brigada: prvu mehanizovanu brigadu (Dogubajazit), 12. mehanizovanu brigadu (Agn), 10. motostreljačku brigadu (Tatvan), 34. motostreljačku brigadu (Patnos), 49. motostreljačku brigadu (Bingol), 51. motostreljačku brigadu (Hozat), četvrtu brigadu posebne namene (Tundželi), 108. artiljerijski puk (Erdžiš) i 17. motostreljačku brigadu (Kigi).
  • Deveti armijski korpus (Erzurum) sastoji se od četvrte oklopne brigade (Palandeken), 14. mehanizovane brigade (Kars), 25. mehanizovane brigade (Ardahan), devete motostreljačke brigade (Sarikamiš), 48. motostreljačke brigade (Trabzon) i 109. artiljerijskog puka (Erzurum).
• Lovačka armija (tradicionalni naziv za elitnu jedinicu poternog tipa) u Izmiru. Pokriva zapadno priobalje Turske.
• Grupa turske vojske na Severnom Kipru. U svom sastavu ima: 28. pešadijsku diviziju (Asija), 39. pešadijsku diviziju (Mirtou), 14. oklopna brigada (Asija, s tenkovima M48 Patton), puk posebne namene, artiljerijski puk, morska plovila, diviziju. Kao samostalne jedinice vode se:
  • Divizija pozadinskog obezbeđenja (Baikesir), 57. školska artiljerijska brigada (Izmir), 19. pešadijska brigada (Edermit), 11. motorizovana pešadijska brigada (Denizli), peta armijska avio škola (Migla), drugi pešadijski puk (Mugla), škola jedinica posebne namene (Antalija), prva školska pešadijska brigada (Manisa), Komanda vojno-politikčke i ratne pripreme (ankara), Komanda pozadine (Ankara) i Turska vojna akademija (Ankara).
• Komanda armijske avijacije (helikopteri i bespilotne letelice)
  • Generalštab (aviobaza Guverdžinlik, Ankara).
  • Komanda specijalne avijacije.
  • Elektronska služba.
  • Kartografska služba.
  • Služba bespilotnih letelica (aviobaza ”Batman”).
• Operativna komanda 
  • Škola armijske avijacije (baza Guverdžinlik).
  • Peti glavni centar tehničkog obezbeđenja.
  • Prvi puk armijske avijacije (aviobaza Guverdžinlik).
  • Drugi puk armijske avijacije (aerodrom ”Malatija Erhač).
  • Treći puk armijske avijacije (aerodrom ”Gazemir”, Izmir).
  • Četvrti puk armijske avijacije (aerodrom ”Samandra”, Istanbul).
  • Sedma grupa armijske avijacije (aerodrom Dijarbakir).

Komandantima armija operativno je potčinjeno šest samostalnih artiljerijskih pukova i četiri puka armijske avijacije. Neposredno Glavnoj komandi KoV potčinjena su dva pešadijska puka (23. i 47), snage za specijalne operacije u sastavu od pet brigada komandosa i samostalnih armijskih pukova (nalaze se u sastavu druge i četvrte armije), radi izvođenja specijalnih operacija. Odnedavno glavnokomandujućem KoV potčinjena je i brigada ”humanitarne pomoći”.

3. Organizacija KoV

Osnovna taktička jedinica je brigada. Prema poslednjim dostupnim podacima njih je bilo sedam oklopnih, 14 mehanizovanih i 11 motostreljačkih. One se potčinjavaju armijskom korpusu i ulaze u sastav divizije.

Mehanizovana brigada ima oko 5.000 ljudi u tri bataljona i sastoji se iz štaba sa upravom, dva do četiri mehanizovana bataljona, tenkovskog bataljona, samohodnog artiljerijskog diviziona, PVO diviziona, PT diviziona, izviđačke čete, inžinjerijsko-minerske čete, čete veze, PNHBO čete, materijalnog obezbeđenja, remontne i medicinske čete.

Oklopna brigada ima štab sa upravom, tri tenkovska bataljona, samohodni art. divizion, PVO divizion, i čete za izviđanje, vezu, PNHBO zaštitu, materijalno obezbeđenje, remont i medicinsku pomoć. Tenkovski bataljon ima tri tenkovske čete, sa vodovima komande, obezbeđenja i tehničkog opsluživanja. Četa ima 13 tenkova (tenk komandira i četiri voda po tri tenka). Svega u bataljonu po formaciji nalazi se 41 tenk. 

4. Naoružanje i tehnika

Prema približnim podacima iz različitih izvora Kov poseduje:

• 36 lansera taktičkih raketa, od 3.600 do 4.000 tenkova, oklopnih borbenih bozila više od 5.000, oruđa PVO, minobacača i  višecevnih raketnih bacača više od 5.500, PT sredstava oko 3.800, vođenih PVO raketnih sistema preko 300 lansera, prenosnih raketnih kompleksa 1.500, aviona armijske avijacije 86, helikoptera 355 (od toga 54 udarno-jurišna) i bespilotnih letelica 50 komada. 

Tenkovski park je raznolik i sastoji se od:

• Leopard (varijante 2A4, 1A3, 1A4, M-60A1, M60 A3, izraelski M60T i M48-A5T1/T2). Tenkova ”Paton” u raznim verzijama (među njima ima i turskih verzija) ima više od 2.000 komada na čuvanju.

Oklopna borbena vozila su takođe široko zastupljena. Tu su:

• ACV-15 (borbeno vozilo pešadije,Turska, oko 540 komada), M113 (SAD, oklopni transporter u raznim varijantama oko 2.800 komada), AARS (Turska, oklopni transporter, 823 komada),  Otokar akrep (Turska, izviđačko vozilo, oko 250 komada), ARSV Kobra (Turska, oklopni automobil, više od 800 komada), Kobra II (Turska, oklopni automobil, 82 komada) i KIRPI (Turska, oklopni automobil, oko 650 komada).

Od cevne artiljerije KoV Turske poseduje:

• M52T (SAD, samohodno art. oruđe 155 mm, oko 365 komada), M44T1 (SAD, samohodno art. oruđe 155 mm, 150 komada), MKE Yavuz T-155 (Turska, samohodno art. oruđe 155 mm, nepoznat broj), T-155 ”Firtina” (Južna Koreja/Turska, samohodno art. oruđe 155 mm, oko 310 komada), M107 (SAD, samohodno art. oruđe 175 mm, 36 komada), M110A2 (SAD, samohodno art. oruđe 203 mm, 219 komada), M101A1 (SAD, haubica 105 mm, više od 75 komada), ”Panter” (Singapur/Turska, samohodna haubica 155 mm, šest komada), M115 (SAD, 203 mm haubica, 162 komada) i T-122 ”Sakaria” (Turska, višecevni raketni bacač 122 mm, 36 komada). 

Od reaktivnih raketnih bacača turska KoV poseduje još

• M270 MLRS (SAD, 227 mm, 12 komada) i TR-300 ”Kasirga” (Kina/Turska, 302 mm, više od 50 komada). Od taktičkih raketnih kompleksa u naoružanju se nalaze MGM-140 ATACMS (SAD, nepoznat broj) i J-600T ”Jildirim” (Kina/Turska, nepoznat broj).

Minobacači su zastupljeni u velikom broju:

• M106A1 (SAD, 106,7mm, 1264 komada na šasiji M113), M1/M29 (SAD, 81 mm i UT -1 -Turska, 81 mm, ukupno 3792 komada. Minobacača 120 mm (poreklo nije navedeno, ima 578 komada).

Protivoklopnoj borbi posvećena je velika pažnja, pa se u jedinicama nalazi i značajan broj PT tehnike:

• M40A1 (SAD, 106mm, bestrzajni top, 2329 komada), M18 (SAD, 57 mm, bestrzajni top, 923 komada), ACV-15 TOW (SAD, samohodni PT raketni kompleks, 365 vozila), ”Kornet E” (Rusija, nepoznat broj), ”Eriks” (Francuska, nepoznat broj), ”Milan” (Savezna Republika Nemačka/Francuska, nepoznat broj) i ”Kobra” (Švajcarska/Nemačka, nepoznat broj).

Kao sredstva trupne PVO Turska KoV ima na raspolaganju:

• ”Atilgan” (Turska, lanser raketa FIM-92 Stinger, 70 komada), ”Zipkin” (Turska, lanser istih raketa, 78 komada), FIM – 92 Stinger (SAD, prenosni PA sistem, 146 lansera).  Od cevne PVO raspolaže se sa M42A1 (SAD, samohodno vozilo, 262 komada), ”Erlikon GAI-D01 (Kanada, 439 sistema) i GDF – 001/ GDF – 003 (Kanada, 120 sistema). 

Turska KoV raspolaže i bogatim parkom raznorodnih inžinjerijskih mašina za popravku, izvlačenje, miniranje i razminiranje, itd.

Armijska avijacija ima prilično šarenilo letelica. Na inventaru se nalaze:

• ”Beech 200” (SAD, pet aviona opšte namene, koristi se kao transportni ), ”Cessna 185” (SAD, 50 aviona za transportne potrebe), ”Cesna 421” (SAD, tri transportna aviona), ”Cesna T182” (SAD, tri transportna aviona), ”Cesna T-41D (SAD, 45 aparata za obuku i trening), T-42A (SAD, trenažni avion, četiri komada).

Od helikoptera poseduju: 

• Bell AH-1 (SAD, udarni helikopter u raznim verzijama, 40 komada), ”Agusta T 122A” (Italija, devet udarnih helikoptera), ”Hughes 300C” (SAD, laki helikopter 28 komada) , ”Bell OH-58 (SAD, višenamenski, tri aparata se koriste kao izviđačko-osmatrački), ”AS. 532 UL (Francuska, 30 transportnih aparata), ”Sikorski S-70A” (SAD, više od 50 transportnih), ”Bell 204/205 (SAD, u raznim varijantama, 76 transportnih), Bell 205 (UH-1H) (SAD, oko 45 komada, koriste se kao transportni), ”Bell 206” (SAD, 20 transportnih).

Flota bespilotnih letelica je takođe impresivna:

• ”Exercit Falco n600” (Turska, nepoznat broj), ”Bajraktar TB2” (Turska, 33 – približan broj), CL-89 (Kanada, nepoznat broj), GNAT (SAD, nepoznat broj), IAI Harpy (Izrael, nepoznat broj) . Pored njih turske kopnene snage poseduju i ”AN/TPQ-36, radar za protivartiljerijsku borbu (SAD, nepoznat broj komada).