Oružane snage Republike Severne Makedonije

Čime se brane naši južni susedi?

Razbuktalo nacionalno ”osvešćenje” (netipično za Evropu s kraja XX veka koja teži ujedinjavanju i anacionalnosti ) uz mnoštvo drugih faktora, dovelo je do raspada SFRJ  i stvaranja šest novih država. Došlo je do sukcesije koja još nije završena ili je sporna u nekim delovima, kao što su ostala i sporna neka teritorijalna pitanja, neregulisane granice, itd. Pri tom se situacija usložnjava raznim vrstama pritisaka od kojih je najočigledniji bio onaj koji se tiče razoružavanja dotičnih država. Neke su to uradile prinudno, neke drage volje, uzdajući se u moćni štit još moćnijeg saveznika. Pri tom su ”zaboravile” poznatu narodnu izreku da ”ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu”. Na šta mogu da računaju nekadašnje bratske republike, kako da se brane od spoljnog (ili unutrašnjeg) neprijatelja? Kako  se odupiru terorizmu svih vrsta, i kako dočekuju iskušenja koja se, kao u Marfijevim zakonima, samo gomilaju i sustižu. Time ćemo se baviti u ovom serijalu, koji posvećujemo oružanim snagama država u okruženju. Počećemo od južnog suseda.

Republika Severna Makedonija – potomci Aleksandra Velikog?  

Aleksandar Makedonski ili Aleksandar Veliki, jedan od najvećih vojskovođa u istoriji ljudskog roda, čovek čije se carstvo protezalo od Grčke do severozapadne Indije, rođen je u Peli. Tada je to bila Antička Makedonija, danas je to Egejska Makedonija u savremenoj Grčkoj. Ranije smo se kroz Makedoniju vozili autoputem s njegovim imenom (sada autoput ”Prijateljstvo”) i sletali na aerodrom ”Aleksandar Makedonski”. O spomenicima i školama s njegovim imenom da ne pričamo. U samom Skoplju postoji ogroman spomenik koji je zasenio plato na kome se nalazi. Zove se ”spomenik ratniku” i neodoljivo podseća na usvojen lik Aleksandrov. 

Šta će Makedoniji oružane snage?

Makedonija je (ako izuzmemo Konfederaciju BiH) država koja ima najveći broj nerešenih istorijskih, teritorijalnih i etničkih pitanja. Za nju se stvarno može reći da je bure baruta. Nekako je izgladila odnose sa Grčkom jer se od osamostaljenja dugo zvala Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, da bi pristala na naziv Republika Severna Makedonija, pokazujući time da nema istorijske pretenzije na Pirinsku i Egejsku imenjakinju. Spor je rešen Prespanskim sporazumom. Međutim, niko ne zna da li će neka nova generacija političara, s obe strane granice, to nekada opet aktuelizovati. Bugarska, koja je Makedoniju stvorenu 1945. smatrala izmišljenom tvorevinom, a jezik koji je kodifikovan smatrala je bugarskim, prva je 1991. godine priznala Makedoniju. Ni odnosi sa Republikom Srbijom  nisu najjasniji. Nazivi Severna Makedonija, Slovenska Makedonija, pa i Stara Srbija provlače se još od kraja prošlog veka. Oblasti severno od Ohrida, Bitolja, Prilepa, Đevđelije i Stumice po tom tumačenju pripadaju južnom delu Stare Srbije, a da se pod Severnom Makedonijom može smatrati i Blagoevgradski okrug u Bugarskoj. No, to je i najmanji problem. Mnogo veći problem je kodifikacija makedonsko-srpske granice ka čemu više teži Srbija. Razlog je jednostavan: na taj način Srbija bi ojačala međunarodnu poziciju jer bi RSM tako priznala granice Srbije duž Kosova i Metohije. To nikako ne odgovara tzv. ”Državi Kosovo”, pa su stoga provokacije, upadi u karaule i maltertiranje pograničnih službi česte. Tu je i ”Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe” koja je kost u grlu i jednima i drugima. Povrh svega, ”Hanibal ante portas”: tzv. ”Velika Albanija” ne skriva svoje pretenzije ni prema jednom susedu. Tu Makedonija jeste u najtežem položaju, jer je četvrtina stanovništva albansko-šiptarskog porekla i pri tom su skoncentrisani na zapadu i severozapadu Makedonije i već su jednom organizovali oružanu pobunu 2001. godine. S takvim nasleđem nekadašnja SR Makedonija ušla je u nezavisnost i počela da se priprema za svoj put ka EU koji je počela preko NATO.

Oružane snage RSM

Sastoje se od Vojske RSM i policijskih snaga. Ovom prilikom bavićemo se Vojskom, jer policijske snage, usled svoje specifičnosti i raznolikosti, svakako zaslužuju posebnu temu. Armija RSM je u osnovi kopnena vojska s vojnom avijacijom i malom jezersko-rečnom flotom. Profesionalnog je sastava pa je Makedonija bila među prvima posle raspada SFRJ koja je u potpunosti profesionalizovala vojsku. Ranije je rok bio šest meseci, a građansko služenje (”civilni vojni rok”) 14 meseci. Ukupno brojno stanje ljudi pod oružjem: 8.000 – 9.000  vojnih lica (profesionalaca),  7.600 ljudi u raznim policijskim formacijama i 4.850 rezervista. Vojno sposobnih muškaraca je 443.000, a žena 426.000; praktična mogućnost mobilizacije obuhvata oko 60.000 obveznika.  Makedonska armija je sarađivala, ustupila aerodrom, prostor i puteve snagama NATO pri agresiji na SR Jugoslaviju. Učestvovala je i u unutrašnjem konfliktu 2001. godine. Šestog februara 2019. godine potpisala je protokol o stupanju Sverne Makedonije u NATO, a 27. marta je postala zvanično član te organizacije. 

Armija RSM načelno se sastoji iz sledećih delova:

• 1. Generalštab
• 2. Komanda operacija. U njenom sastavu se nalazi:
  • 2.1. Prva pešadijska brigada. U njoj se nalaze četiri pešadijska i jedan artiljerijski bataljon, četa veze, četa ABHO i tenkovski bataljon ”B”. 
  • 2.2. Vazduhoplovni ving.
  • 2.3. Inžinjerijski bataljon.
  • 2.4. Bataljon vojne policije.
  • 2.5. Bataljon veze.
  • 2.6. Komanda rezervnog sastava.
• 3. Komanda za obuku i doktrinu 
  • 3.1. Centar za idividualnu obuku.
  • 3.2. Centar za obuku pitomaca.
  • 3.3. Centar za strane jezike.
  • 3.4. Centar za odgajanje i dresuru pasa.
  • 3.5. Centar za podršku obuke.
  • 3.6. Centar za simulacije. 
• 4. Logistička baza
  • 4.1. Prvi i Drugi logistički bataljon.
  • 4.2. Bataljon za podršku Generalštaba i garnizona Skoplje.
  • 4.3. Bataljon za tehnički remont.
  • 4.4. Bataljon za snabdevanje i transport.
  • 3.5. Bataljon za vojnu medicinsku pomoć (vojna bolnica).
• 5. Bataljon za počasti sa vojnim orkestrom
• 6. Centar za elektronsko izviđanje 
• 7. Bataljon posebne namene ”Vukovi” To je elitna jedinica formirana 1994. godine kao ”Šesti odred”, a 2003. preimenovana je u bataljon posebne namene. Potpuno je profesionalizovana. Pripadnici ovog bataljona su učestvovali u misijama u Iraku, Afganistanu, Libanu i BiH. 

Najveći i osnovni vid OS je KoV. Treba podsetiti na je u SFRJ teritoriju SR Makedonije obuhvatala Treća armijska oblast. Usled geostrateškog položaja i istorijskih okolnosti ova oblast je bila izuzetno dobro opremljena i zasićena trupama i logistikom, a za starešinski sastav JNA Treća armijska oblast je bilo mesto gde su se proveravali najiskusniji kadrovi. Mnogi poznati visoki oficiri su službovali u Makedoniji upravo iz tih razloga.  JNA je sa sobom ponela najveći broj sredstava, ostavivši  samo ono što nije mogla da ponese (značajne nekretinine i razvijenu logističku bazu) i deo naoružanja koji joj nije predstavljao gubitak. Od važnijih stavki ostala su četiri neispravna T-34 i određena količina streljačkog oružja. Makedonija je stoga na različite načine popunjavala svoje OS – kupovinom iz različitih izvora, donacijama, iznajmljivanjem. Najveći isporučioci su bili Bugarska, SAD i Ukrajina. KoV je u suštini definisana kao snaga brzog reagovanja i sastoji se od prve i druge brigade i oklopnog bataljona. Makedonija je dobila 90 tenkova T-55 kao donaciju Bugarske, posle čega je izbio skandal oko nabavke delova, zbog čega je bivši premijer Vlado Buckovski nepravosnažno osuđen na tri godine zatvora. Vlada je odlučila da nabavi 31 tenk T-72, a T-55 je dala u MZT ”Skoplje” na rezanje, odnosno kasaciju. Ostalo je nekoliko komada za obuku i kao mete. Strateške rezerve sastoje se iz treće i četvrte brigade. Snage za podršku sastoje se od artiljerijske jedinice, bataljona PVO, čete RHBO izviđanja, bataljona veze i logistike, inžinjeriskog bataljona, čete izviđača i vojne policije. 

Naoružanje OS SRM

• Oklopna sredstva:
  • T-72 (31), osnovni bobeni tenk.

• Borbena oklopna vozila:
  • BMP-2K (1). 
  • MT-LB (50).
  • M-113 (28).
  • BRDM-2 (10).
  • BTR-60 (100).
  • BTR-80 (12).
  • BTR-70 (57).
  • TM Hermelin (84).
  • Oklopni automobili:
  • HMMWV (100).
  • Otocar Cobra (12).
  • Leonidas 2 (9).

• Logistika: 
  • M 35/44 (SAD) 150 (kamion).
  • Iveco 400 (kamion).
  • Tam 110 (kamion).
  • Tam 150 (kamion).
  • Land Rover Defender (terensko vozilo).
  • Mercedes Benz G (terensko vozilo).

• Artiljerijska oruđa:
  • BM-21 122 mm   VBR (6).
  • M-63 ”Plamen” 128 mm VBR (11).
  • M-101 105 mm samohodna haubica (SAD) (14).
  • M-30 122 mm haubica (SSSR) – 56.
  • M-57 minobacač 60 mm (SFRJ).
  • M-69 minobacač 82 mm (SFRJ).
  • M-75 minobacač 120 mm (SFRJ).
  • BM 37 minobacač 82 mm (SSSR).

• Naoružanje pešadije:
  • CZ-75 pištolj (Češka).
  • Daewoo K5 pištolj (Južna Koreja).
  • Zastava CZ 99 pištolj (SFRJ).
  • HS 2000 pištolj (Hrvatska).
  • Heckler & Koch MP5A automat (Nemačka).
  • Zastava M92 automat (Srbija).
  • Zastava M70 automaska puška (SFRJ).
  • M4A automatska puška (SAD).
  • H&K G3A automatska puška (Nemačka).
  • Zastava M21 automatska puška (Srbija).
  • Zastava M76 snajperska puška (SFRJ).
  • Zastava M93 snajperska puška (Srbija). 
  • Sako TRG-42 snajperska puška (Finska).
  • SVD Dragunov snajperska puška (SSSR).
  • ZVI Falcon snajperska puška (Češka).
  • Zastava M72 puškomitraljez (SFRJ).
  • FN Minimi puškomitraljez (Belgija).
  • Zastava M84 mitraljez (SFRJ).
  • Zastava M53 mitraljez (SFRJ).
  • PK mitraljez (SSSR).
  • NSV  mitraljez Утёс  (SSSR).
  • M2 Browning mitraljez (SAD).
  • MILAN povrs (Francuska, donacija).
  • M80 ”Zolja” rb (SFRJ).
  • M90 ”Stršljen” rb (Srbija, Makedonija).

Mešovita vazduhoplovna  brigada

Ona predstavlja taktičku jedinicu OS RSM i sastoji se od armijske avijacije i PVO. Glavna baza je aerodrom Petrovec kod Skoplja. Pored Petrovca, još u Ohridu postoji aerodrom mešovite namene s betonskom pistom. Mrežu aerodroma čine i 17 aerodroma, odnosno pripremljenih površina za sletanje i uzletanje.   Moto joj je: ”Na putu ka zvezdama”.

• *Borbeni sastav:
  • Štab s komandom.
  • Skvadron borbenih helikoptera ”Noćne munje”.
  • Skvadron transportnih helikoptera ”Bukefal”.
  • Centar za obuku i trenaž ”Kolibri”.
  • Centar za obuku pilota.
  • Bataljon za vazdušno osmatranje i javljanje.
  • Bataljon PVO ”Kobre”.
  • Vod specijalne namene ”Sokolovi”.

 Ukupan broj letelica prema  časopisu Aviation Week & Space Tehnology je 36, a prema podacima MO RSM 22 su u upotrebi. 

• *Avioni:
  • An-2 (SSSR), opšte namene (1) u rezervi. 
  • Zlin Z-143L (Čehoslovačka), školsko trenažni (1).
  • Zlin Z-242L (Čehoslovačka), školsko-trenažni (4). 
  • U junu 2001. od Ukrajine RSM je dobila četiri jurišna aviona SU-24 koji se ne nalaze na sadašnjem popisu ministarstva. 

• Helikopteri:
  • Bell Helicopter Textron UH-1H (SAD) poklon Grčke, u rezervi (2).
  • Bell 206 (SAD) trenažni (4).
  • Mi-17 (SSSR), višenamenski u varijanti Mi-8 MT/17 modernizovan (Elebit, Izrael) 6.
  • Mi-24B (SSSR) borbeni u varijanti Mi-24B (10) i Mi-24K (2) modernizovani u Izraelu. 12.

Protivvazdušna odbrana:

• ”Strela 10 – 9K35”  (SSSR), 8 u upotrebi.
• ”Igla – 9K38” (SSSR) 10 komada.
• ” Strela 2” (SSSR)  u rezervi (200).
• ”L-70 Bofors” 40 mm (Švedska)  – u rezervi.
• M-55 (SFRJ) u rezervi.

Ono što se na prvi pogled uočava jeste neverovatno šarenilo, posebno kod streljačkog naoružanja, što ilustruje način kako su se OS opremale. Za logistiku ovako male armije svakako je noćna mora nabavka, zanavljanje, opravka i sve što sledi kada je reč o održavanju borbenog stanja sredstava.

Oružane snage imaju i Vojni muzej koji je osnovan 2006. godine sa željom da se sačuva ratna istorija stara 28 vekova. Nalazio se u kasarni ”Goce Delčev” u opštini ”Aerodrom”, a 2008. godine prebačen je u centralni deo starog Skoplja, ispod tvrđave Kale. Takođe, izdaje se i časopis ”Štit” koji od 2009. godine izlazi jednom mesečno, na šezdeset stranica u punom koloru na makedonskom i albanskom jeziku.

Oružane snage RSM su učestvovale i u raznim mirovnim operacijama:

• UNIFIL – United Nations Interim Force, mirovna misija u Libanu.
• Učešće u sastavu KFOR uz stalnu logističku podršku.
• Učešće u mirovnoj misiji ”Altea” (obezbeđenje aerodroma Butmir kraj Sarajeva).
• Učešće u misiji ”Sloboda za Irak”.

Namera nam je da člankom ”Čime se brane naši južni susedi” započnemo seriju o naoružanju zemalja u okruženju Republike Srbije. Osnovna ideja je da se sagleda odnos snaga i prelamanja različitih uticaja u državama nastalim nakon raspada SFRJ, ali i zemljama sa dužom državotvornom tradicijom. Kako je tema prilično široka a izvori delimično ograničeni, svaka dopuna, ispravka i primedba čitalaca su dobrodošli.