Oružane snage Švedske

Ovaj tekst smo mogli da naslovimo i ”Švedska posle Palmea” i da dodatno otvorimo pitanje (još jedno u nizu) zašto je stvarno ubijen Palme. Još jedna neutralna država bi da odustane od svoje neutralnosti i priključi se NATO. I kod Švedske, kao i kod Finske, reč je o istorijskim i društvenim, ali i vojnim, a u pozadini svega (kao i uvek)  političkim razlozima. Istoričari su pedantno zabeležili i to da je ona bila velika kopnena sila tokom srednjeg veka. Finska je pod njenom vlašću bila četiri i po veka, a Rusima je dugo trebalo da se otresu moćnog suseda i da ga nadjačaju. Vikinzi, koji su doživeli hristijanizaciju u XII veku, bili su izuzetni borci, moreplovci – istraživači, i osvajači. 

Danas je Švedska jedna od najbogatijih zemalja sveta. Vrhunski proizvođač i izvoznik brojnih borbenih sistema, počevši od streljačkog oružja do avijacije i brodova, ali i vodeći proizvođač građanskog programa, posebno teških transportnih vozila (volvo i skania).  Podsetimo da je čuveni PA top 40 mm ”Bofors” L/70 instaliran na većini brodova država Zapada, uključujući i SAD. Njeni avioni su uvek bili avangardni u svakom smislu reči, pa i ekskluzivni, jer se Švedska retko odlučivala da izvozi tu vrstu sistema, trudeći se da ona ne postanu deo nekog sukoba. Primera ima mnogo, ali svi oni govore da se država Švedska postarala da njene Oružane snage (OSŠ) budu odlično opremljene i obučene, kako bi se održao spokoj koji se očitava u neutralnosti koja traje od 1814. godine. Istine radi, istoričari se još spore oko njene ”neutralnosti” za vreme Drugog svetskog rata, što jeste posebna tema kojom ćemo se nekom prilikom pozabaviti.

Pristupanjem NATO programu ”Partnerstvo za mir” (1994), EU 1995. godine, a posebno izraženom većinskom voljom stanovništva da pristupi NATO, stvari se menjaju i na unutrašnjopolitičkom planu. U svakom slučaju, Švedska je (kao i Finska) odavno prilagodila svoje standarde NATO-u,   aktivno učestvuje u saradnji, vežbama i mirovnim misijama OUN. Već od devedesetih godina Švedska se približava ovoj organizaciji, a u januaru 1991. učestvovala je sa značajnom medicinskom pomoći (bolnica, oprema, lekovi i ljudstvo) u Zalivskom ratu. Trenutno je u statusu pridruženog člana Saveta evroatlanskog partnerstva, koji na teritoriji ove zemlje ima i Školski centar u Kungsengu, severno od Štokholma. U mirovnoj misiji na teritoriji nekadašnje BiH poginula su četiri pripadnika OSŠ. 

Oružane snage Švedske 

Kraljevina Švedska je svoje oružane snage (Försvarsmakten) formirala po vidovima (kao i većina drugih) i one se sastoje iz KoV, RM i RV, uz komandno-štabsku strukturu. 

A) Kopnena vojska (KoV – Svenska armén)

Do 1975. godine komandant je formalno bio kralj, a od tada nad njom nadležnost ima Ministarstvo odbrane koje od 1998. umesto načelnika imenuje generalnog inspektora armije (generalinspektören för armén). Analogne nazive imaju  takođe  komandanti flote (generalinspektören för marinen) i ratnog vazduhoplovstva (generalinspektören för flygvapnet). KoV ima oko 7.000 pripadnika. Kao posebna, detaširana jedinica, izdvojena je kraljevska garda – gardijski puk.  U mirnodopsko vreme švedska KoV sastoji se iz pukova koji se nazivaju depo (depåförband). Armijski štab (Arméstaben –Ast), nalazi se u garnizonu Jenčeping (Enköping).

Operativna struktura

1. Komandni puk (Ledningsregementet – LedR) Nalazi se u garnizonu Jenčeping i u sastavu ima: 10. jedinicu za psihološke operacije (10. psyopsförbandet), 11. komandni bataljon (11. ledningsplatsbataljonen), 12. bataljon veze (12. sambandsbataljonen), 13. bataljon za PED (13. telekrigbataljonen). Pored njih, u Komandnom puku nalaze deset četa različitog statusa i namene (školsko-vežbovne, operativne, stražarske i sve su one većim delom u aktivnoj rezervi). 
2. Akademija kopnenog ratovanja (Markstridsskolan -MSS) Nalazi se u garnizonu Ševde (Skövde)  i koristi poligon Prestomta. 
3. Oklopno-tenkovske snage (Pansartrupperna). Sastoje se od četiri puka – (tri klasična klasična i jednog mešovitog):
   • Skaraborgski oklopni puk (četvrti oklopni – Skaraborgs regemente – P 4) u Ševdeu sa brigadnim štabom, 41. i 42. oklopnim bataljonom (pansarbataljonen), drugom izviđačkom četom i prvom teškom transportnom četom (1. tungtransportkompaniet).
   • Južno-skonski oklopni puk (Södra skånska regementet – P 7) u garnizonu Revinge, sa 71. i 72. motostreljačkim bataljonom (Motoriserade skyttebataljonen).
   • Gotlandski oklopni puk (Gotlands regemente – P 18), u garnizonu Visbju (Visby) sa 181. i 192. oklopnim bataljonom (pansarbataljonen). 
   • Norbotenski puk ( 19 pešadijski, Norrbottens regemente–I 19) u garnizonu Buden sa 191.  i 192. oklopnim bataljonom, i jednom izviđačkom četom (3. brigadspaningskompaniet). Tradicionalno, ovaj puk se svrstava u pešadijsko-konjički (Infanteriet och kavalleriet). Svi pukovi imaju pored oklopnih bataljona i više različitih pomoćnih četa za podršku (obuka, izviđanje, logistika, pozadinska služba, itd).
4. Pešadijske snage. Sastoje se iz pet pukova i korpusa vojne policije:
   • Samostalni puk ( Livgardet – LG) u garnizonu Kungsengen (Stokholm)sa četiri bataljona (samostalnim bataljonom vojne policije, motostreljačkim i kontraobaveštajnim bataljonom). 
   • Trinaesti pešadijski puk (Dalregementet – I 13) u garnizonu Falun. 
   • Vesternorlandski pešadijski puk (Västernorrlands regemente – I 21), garnizon Sleftea (Sollefteå). 
   • Samostalni husarski puk (treći konjički – Livregementets husarer – K 3) u garnizonu Karlsberg.
   • Norlandski dragonski puk (četvrti konjički – Norrlands dragonregemente – K 4) u garnizonu Arvidsjaur (Arvidsjaur ) sa 31. i 32. lakim desantnim i izviđačkim bataljonom – 31. lätta bataljonen i  32. underrättelsebataljonen.
   • Emelandski policijski korpus (Jämtlands fältjägarkår – JFK) u Estersundu.Sve ove jedinice imaju više pomoćnih četa različite namene i stanja (obuka, obezbeđenje, pozadina, izviđanje, itd).
5. Artiljerija (Artilleriet) Artiljerija u svom sastavu ima dva puka:
   • Bodenski puk (osmi artiljerijski, Bodens artilleriregemente – A 8), sa 81. i 82. bataljonom,  garnizon Boden. 
   • Berglagenski puk (deveti artiljerijski – Bergslagens artilleriregemente – A 9) sa 91. i 92. bataljonom, garnizon Kristinehamn. 
6. Protivvazdušna odbrana  (Luftvärnstrupperna)
   • Puk PVO (šesti puk – Luftvärnsregementet – Lv 6), garnizon Halmstad.
   • 61. bataljon PVO (61. luftvärnsbataljonen –61. lvbat) za blisku odbranu. 
   • Inžinjerija (Ingenjörtrupperna)
   • Gotlandski puk (Göta ingenjörregemente – Ing 2), garnizon Ekšo.
   • Dva inžinjerijska bataljona (21. ingenjörbataljonen,  22. ingenjörbataljonen).
   • Štabni deo PNHBO.
7. Pozadinska služba (Trängtrupperna)
   • Gotlandski pozadinski puk (Göta trängregemente – T 2) sa dva logistička bataljona i jednom autotransportnom komandantskom četom (1. trafik och transportledningskompaniet).

Ratne formacije za slučaj mobilizacije

• Druga brigada (Andra brigaden –2. brigaden) sa više različih bataljona i četa (oklopni, mehanizovani, motomehanizovani, artiljerijski, PVO, inžinjerijski bataljoni, komandna i izviđačka četa, štabska četa).
• Štab Kopnene vojske (Armestab)
• Prva divizija (biće formirana do 2025. godine).
• Prvi komandni bataljon divizije (1. divisionsledningsbataljonen), biće formiran do 2030. godine.
• Samostalna, prva pešadijska brigada (Livgardesbrigaden – IB 1), brigada smanjenog sastava (borbena grupa Melaren – Stridsgrupp Mälardalen – SG MÄL). Formira se za odbranu glavnog grada i sadrži više bataljona pešadije, ariljerije, oklopnih snaga, PVO i drugih pratećih jedinica).  
• Četvrta mehanizovana Skaraborgska brigada (Skaraborgsbrigaden – MekB 4). Formira se u periodu od 2022-2025. na osnovu mobilizacije Druge redovne brigade. U svom sastavu ima veći deo inžinjerijsko-mehanizacijskih bataljona, transporta, logistike i pozadine.  
• Sedma Skonska mehanizovana brigada (Skånska brigaden – MekB 7). Treba da se formira do 2030. godine na bazi Južnoskonskog puka. Takođe sadrži u većini bataljone mehanizacije, ali i PVO, artiljerijski, inžinjerijski, transportni i pozadinski bataljon, uz niz pratećih pomoćnih četa.
• Norbotenska 19. mehanizovana severna brigada (Norrbottensbrigaden – NMekB 19). Formira se do 2026. godine na bazi Treće brigade. Istog je sastava kao i Skonska brigada.  
• Borbena grupa Gotland (Stridsgrupp Gotland), treba da se formira do 2028. godine. Sastoji se od štaba, komandne čete, mehanizovanog bataljona, artiljerijske čete, dela PVO, inžinjerijske čete i čete pozdine. 
• Policijski bataljon (laki bataljon jurišne pešadije, lovački – Jägarbataljon) koji treba da se formira do 2027. godine na bazi lakog pešadijskog bataljona (Lätt skyttebataljon).

Pored ovih jedinica predviđeno je u različitim periodima formiranje dva severna lovačka bataljona, pet streljačkih bataljona teritorijalne odbrane, dva bataljona PVO, bataljona izviđanja, bataljona kontraobaveštajne namene sa pet samostalnih četa, bataljona vojne policije, veze, komunikacije, IT i PED zaštite, PNHBO čete, telekomunikacione čete, dva operativna bataljona pozadine, autotransportne komandantske čete i dve sanitetske čete.

Oružje i vojna tehnika 

• Oklopno-mehanizovana vozila:
  • Strv 122 (Leopard 2S), osnovni borbeni tenk, 120 komada.
  • StrF 9040 (CV9040) borbena mašina pešadije, 369 komada.
  • Epbv 90  – izviđačko borbeno vozilo, 42 komada. 
  • RG-32M – oklopni automobil, 360 komada.
  • Pvb 302 – dvodelno oklopno vozilo visoke prohodnosti, 150 komada.
  • HA-180 Sisu (Pargb 180) – oklopni transporter, 34 komada.
  • HA-202 Sisu (Patgb 202) – oklopni transporter, 20 komada.
  • HA-203 Sisu (Patgb 203) – oklopni transporter, 148 komada.
  • HA-360 (Patgb 360) – oklopni transporter, 113 komada. 
• Artiljerija:
  • ”Arčer” – 155 mm, samohodna haubica, 48 komada.
  • Gkpbc 90 Mjolnir, 2×120 mm. samohodni minobacač, 40 komada.
  • M/41D, 120 mm minobacač, 81 komad.
  • M/86 81 mm minobacač, 201 komad. 
• Protivtenkovsko oružje:
  • RBS 55 (protivtenkovska vođena raketa) -nema podataka.
  • ”Karl Gustav”, protivtenkovski bacač – nema podataka.
  • NLAW Bofors protivtenkovski bacač (”ispali i zaboravi”) – nema podataka.
• Protivvazdušna odbrana:
  • RBS 70 – nema podataka.
  • RBS 97,  raketni kompleks srednjeg dometa – nema podataka.
  • RBS Bamse,  raketni kompleks srednjeg dometa – nema podataka.
  • IRIS-T SLS (RBS 98), raketni kompleks za blisku odbranu – osam komada.
  • Lvkv 90 40 mm, samohodna cevna artiljerija – 30 komada. 
• Inžinjerijska tehnika:
  • Ingbv 120 (Pionierpanzer 3 Kodiak), inžinjerijski tenk, šest komada.
  • Bgbv 120 ( oklopna evakuaciono-remontna mašina), 14 komada.
  • Bgbv 90 ( oklopna evakuaciono-remontna mašina), 26 komada.
  • Brobv 120 (Leguan) – samohodni most, tri komada.
  • Aardvark Mk2, samohodni razminirajući  uređaj, 33 komada.
  • Aardvark AMSC, samohodni razminirajući uređaj, 33 komada. 
  • ARTHUR, protivartiljerijski radar – nema podataka. 

B) Ratna mornarica Švedske  (Svenska marinen)

Ima oko 2100 pripadnika. 

Organizacioni sastav:

1. 1. Podvodne snage:
   • Prva flotila podmornica (1. ubflj – Första ubåtsflottiljen), bazirana u Karlskruni.
2. Površinske snage:
   • Treća i četvrta flotila borbenih brodova (sjöstridsflj).
3. Amfibijske snage: prvi amfibijski puk (Amfibieregementet), baza u Haningenu.
4. Vojno-pomorska akademija (Sjöstridsskolan (SSS)) u Karlskruni. 

Baze se nalaze u gradovima: Karlskruna (Marinbase -MarinB, Karlskrona) gde je i glavni štab, zatim u Miskeu (Marinbase – MarinB, Muskö – baza podmornica), Geteborgu, Malmeu, Visbiju i Hernesandu (Härnösand).

Borbeni sastav:

• Podmornica tipa ”Gotland”, tri komada (”Gotland”, ”Upland” i ”Haland”).
• Podmornica tipa ”Sedermandland” dva komada ( ”Södermanland” i ”Östergötland”)
• Korveta tipa HSwMS ”Visby” , pet komada (”Visbi”, ”Helsinborg”, ”Hernosand”, ”Nikeping” i ”Karlstad”).
• Korveta tipa ”Geteborg”, šest komada (”Geteborg”, ”Gevle”, ”Kalmar”, ”Sundsvall”, ”’Stockholm” i  ”Malmö”).
• Patrolni kater klase ”Taper”, 12 komada ( ”Tapper”, ”Rapp”, ”Djärv”,  ”Ärlig”.  ”Modig”, ”Dristig”,  ”Händig”, ”Trygg”, ”Hurtig”. ”Stolt” i  ”Munter”).
• Minolovac klase ”Landsort”, dva komada (”Landsort” i ”Arholma”).
• Minolovac klase ”Koster”, pet komada (”Koster”, ”Kullen”, ”Vinga”, ”Ven”, ”Ulvön”).  

Pomoćni brodovi i čamci:

• 20 minolovaca.
• 120-187 desantnih brodica naoružanih mitraljezom 12,7 mm i 40mm bacačem.
• Jedan brod elektronskog izviđanja ”Orion”.
• 15 pomoćnih brodova (jedan transportni za snabdevanje, dva za višu školu pomorstva, jedan spasilački, dva torpedolovca za obugu, osam tegljača i dva školska).
• Jedan avion za otkrivanje podmornica CASA-212-200.

Brodovi Švedske imaju prefiks HMS (Hans/Hennes Majestäts Skepp –brod njegovog/njenog veličanstva), a radi razlikovanja od brodova Velike Britanije koristi se prefiks HSwMS (His Swedish Majesty’s Ship).

C) Ratno vazduhoplovstvo (Svenska flygvapnet)

Ima približno do 3.000 ljudi. Nalet pilota je od 100 do 150 sati godišnje. U naoružanju imaju 165 borbenih i 102 pomoćna aviona, uz 54 helikoptera. Po tradiciji avioflotila odgovara vingu (puku), aviodivizion – eskadrili, dok aviogrupa odgovara manjoj grupi aviona. Štab se nalazi u Upsali (Flygstaben – FS). U sastavu RV nalaze se tri vinga:

1. Skaraborgski ving.
   • Na aerodromu Sotenes baziraju: dve borbene eskadrile ( 71. ”Pauk” i 72. ”Priviđenje”), transportna i specijalna eskradrila (73. transport – och specialflygdivisionen),grupa transportne avijacije, centar ”Gripen” za preobuku pilota, pozadinska i tehnička podrška aviona ”Gripen”), letačka i taktička priprema.
   • Na aerodromu Lidčeping – Malmslet nalazi se 73. transportna i specijalna eskadrila i dve grupe za protivelektronsku borbu i izviđanje. U sektoru odgovornosti nalaze se i dva građanska aerodroma u Stokholmu (Arlanda i Broma) i grupa za regulisanje državnog avioprevoza.   
2. Blekingski ving.
   • Na aerodromu Ronebju-Kalinge baziraju: dve borbene eskadrile (”Orao” i ”Aligator”, aerodromski bataljon posebne namene i četa vojne policije. U zoni odgovornosti ovog aerodroma nalaze se i rezervni aerodromi Visbi, Hestveda i (samo u slučaju rata), Hagshult. 
3. Norobotenski ving.
   • Baziran je na aerodromu Luleo-Kalaks. Ima dve borbene eskadrile (”Vuk” i ”Dalton”, aerodromski bataljon posebne namene i druge pomoćne službe.
4. Helikopterski ving.
   • Baziran je na aerodromima Lidčeping-Malmen i Luleo-Kalaks. Ima dva helikopterska eskadrona, specijalnu helikoptersku grupu za podršku specijalnih snaga (Särskilda helikoptergruppen -SHG), i treći helikopterski eskadron za podršku flote.
5. Vazduhoplovna vojna akademija.
   • Bazirana je u Upsali i ima upravu, bazičnu školu, osnovnu letačku obuku, letačku pripremu, školu za borbene pilote, školu za mehaničare, borbeno navođenje i havarijsko-remontnu školu.

Naoružanje i oprema

• Borbeno transportni:
  1. ”JAS 39 Gripen”, borbeni avion prve linije u varijantama A,B, C i D.
  2. ”Saab 105”, trenažni, u varijanti Sk60.
  3. ”C-130 Hercules”, transportni u varijantama E i H.
  4. ”Saab 340” transportni u varijantama TP 100 i FSR 890 i AVAKS u varijanti ASC 890 i FSR TP.
• Specijalni avioni:
  1. ”Gulfstream IV” u varijanti S-102B za PED i u varijanti  TP 102 A za VIP prevoz.
• Helikopreri:
  1. ”Agusta Westalnd AW 109” višenamenski u varijanti 109 M.
  2. ”Sikorsky UH-60 Black Hawk” višenamenski u varijanti HKP 16.
  3. ”Aerospitale AS. 332 Super Puma” u varijanti HKP 10 transportni i HKP 10D spasilački.

O streljačkom naouružanju i vojnoj industriji Švedske u sledećem nastavku.

Očigledno je da je i ova, formalno neutralna država, kao i Švajcarska i Finska, stvorila izuzetno dobro organizovanu, kompaktnu i snažnu vojsku, savremeno naoružanu i profesionalno motivisanu.  Pored toga, izuzetna pažnja poklanja se aktivnoj rezervi koja se redovno uvežbava i upoznaje s novim sistemima koji se uvode u naoružanje.